Utisci, saveti, reakcije 2014



Sa putovanja ... > Utisci, saveti, reakcije 2014 >

Sloboda od ograničenja

Berlin je na nas ostavio pozitivan utisak. Zadovoljni smo organizacijom I docekom. Nemacki vozovi su za nas bili pravi Space Shutle, ni francuski TGV ne moze biti njegova konkurencija ili bolji od njega.

Amsterdam je sinonim za slobodu.  Ljudi su prijatni i gostoprimljivi.  Amsterdam pomaže da se čovek oslobodi ograničenja i predrasuda koje mu svakodnevnica nameće.  Amsterdam ima najlepše i najčistije ulice i kanale lepše nego Venecija.

Najlepši utisci i sećanja koja ćemo nositi iz Pariza biće poseta starom delu Pariza, Monmart i bazilika Sacre Coeur.

Barselona je grad sunca i prelepih parkova. Obišli smo park Guell, videli dela poznatog Gaudija, uživali u Barseloni i čarima Mediterana u njihovim talasima i pučini.

Posle 10 dana voznje do Srbije,  naša zemlja nas je dočekala I uzviknula “Dobro nam došli”.

Darko Aćimovic i Jovana Germanović, avgust 2014.

 

Barselona bez konkurencije

Malo je reci da je ovo putovanja ispalo i više nego

savršeno. Sve je počelo u Berlinu, nakon posete malom gradiću Postdamu krenuli smo u Roterdam i Amsterdam. Obišli smo Briž i Gent i krenuli put Pariza, pa za Barselonu, koja je ostavila najbolji utisak na mene. More, plaža, sunce, divni ljudi, gitare, španski jezik, sve je predivno.

Nađa Vujačić

 

Bogatstvo su prijatelji

Prednost putovanja u velikim grupama je taj što je svako od nas postao bogatiji za još dvadesetak novih prijatelja. Berlin je fenomenalan grad. Savet: ovde definitivno treba duže ostati. Glavna destinacija Amsterdam. Za ovaj grad se može reći da je to severna Venecija: brodići, kanali i uske zgrade na obalama. Briž je potpuno drugačiji od ostalih gradova. Sledeća destinacija bio je Pariz. Grad sjaja i bede. Tri dana koliko smo proveli tamo nisu bila dovoljna da bi se obišle sve znamenitosti. Poseta Barseloni se pretvorila u pravo letovanje koje nam je prijalo nakon maratonskog putešestvija.

Danica Jovanović, avgust 2014.

 

Sama, ali ne usamljena

Dva dana provedena u Berlinu bila su dovoljna da se fino prošeta. Uputila sam se za Roterdam. To je vrlo lep gradić, sa lukama i marinom, sa urbanom i tradicionalnom arhitekturom. Odlučila sam da svoje putovanje nastavim sama i nisam se pokajala. Ukrcala sam se u voz za Minhen, grad koji me je oduševio. Salzburg je takođe jako lep gradić, ali i prepun ljudi. Posetila sam i Linc, odakle sam nastavila svoje putovanje ka Rijeci. gde sam se odmorila p nakon tri dana vratila se kući puna utisaka.

 

 

Sanja Pavlović, avgust 2014.

 

Lepota druženja

Berlin: ono što bih izdvojila jeste druženje sa ostalim učesnicima iz regiona u Centru za umetnost i urbanizam gde su nas dočekali gostoprimljivi domaćini. Šetnja bulevarom Unter den Linden, odmaranje u parku ispred Berlinske katedrale, obilazak Aleksandrovog trga, nezaobilazna Branderburška kapija i spomenik Jevrejima. Nastavili smo ka Amsterdamu, obilazak Van Gogovog muzeja, šetnja Red Light Districtom samo su od nekih stvari koje su me ostavile bez daha. Sledeća stanica Briž, arhitektura, priroda, čokolade. Pariz i zalazak sunca. Barselona, fontane, plaže, prijatan susret sa Špancima.  Dalje smo nastavili ka Beču odakle smo se vratili kući.

Nataša Sudar, avgust 2014.

 

Samo se prepustite

Nakon tri dana provedena u Berlinu rešila sam da prestanem da pravim planove i samo uživam u svemu što mi ovaj grad nudi. Tako proletose četiri dana i na red dodje Pariz. Pariz je magičan grad. Tri dana je bilo sasvim dovoljno da se obidje ceo Pariz, barem ono što sam želela da vidim. Obišla sam i Mompelje predivan gradić u blizini mora. I za kraj opet Berlin. Ovo je jedno od najboljih stvari koje su mi se desile do sada. Veoma osvežavajuće i inspirativno iskustvo.

 

 

Bojana Radmanović, avgust 2014.

 

Svi ukusi putovanja!

Posle Berlina smo otišli do Pariza, koji nam se dopao više nego što smo očekivali. Nakon toga smo odmorili u San Sebastijanu, gde smo imali priliku da vidmo mnogo surfera i upoznamo  izvanredne ljude. Posle toga smo uspeli da stignemo do Portugala. Lagos ima najlepše plaže koje smo videli u Portugalu. Glavni savet: Probajte što više hrane!

 

 

 

Anita, Katarina, Nataša i Danilo, avgust 2014.

 

Nešto slatko kao čokolada

Uspeli smo da probamo skandinavsku i belgijsku čokoladu, videli Holandiju i naravno Amsterdam. Iz Berlina, preko Hamburga i Kopenhagena do Malmea, a onda iz Malmea do Amsterdama, Brisela, Lila i Pariza. Još nismo svesni da smo u Francuskoj. Danas idemo za Švajcarsku, da se proba i njihova čokolada.

Radan i Tomana, avgust 2014.

 

Pobednik je... Berlin!

Posle produženog boravka u savršenom Berlinu uputili smo se u Holandiju. Bili smo u Hagu i Amsterdamu. Planiramo još i Brisel. Planovi za Lisabon su propali, nema više slobodnih mesta, tako da smo još ostali u ovom predivnom gradu. Za tri dana idemo u Barselonu. Na mene je Berlin ostavio baš snažan utisak, da se ja pitam, ja bih samo tamo bila!

 

 

Kristina Stefanović, avgust 2014.

 

Beč je moj tip

28. jula smo krenuli put Berlina. Posle 25 sati putovanja konačno stižemo u Berlin. Grad me je potpuno očarao. Moderan grad isprepleten arhitekturom Srednjeg veka. Sutradan, od ranog jutra smo imali radionice, pa smo se pomešali svi i krenuli da obilazimo znamenitosti Berlina. Obišli smo predratni aerodrom, mesta na kojima su bili koncentracioni logori i baštu koju uređuju ljudi iz celog sveta. Posle toga smo krenuli u Berlinski kulturni centar, gde smo takođe imali radionice i predstavljali  razloge zbog kojih smo došli i koje su nam bile namere. Takođe, to je bila prilika da se upoznamo sa ostalim studentima, naravno ko već nije, a imali smo i predavanje poslanika iz nemačkog parlamenta o tome koji je značaj EU. Elem, sutradan smo krenuli put Amsterdama, a stacionirali se u Roterdamu. Šta da kažem, prelepi gradovi, Roterdam otmen, a Amsterdam „lud“ na svoj način. Bila je nedelja i mi smo krenuli u Belgiju, a tamo je bio najbolji mogući provod. Noćili smo na stanici i prvim vozom krenuli za Pariz. Posle Pariza je krenulo opuštanje, jer je sve pre toga bilo jurcanje po velegradima i trka sa vremenom, a onda je usledila Barselona. Klima je fenomenalna, prava mediteranska, bez zelenih površina, već je svuda šljaka i tako je karakteristična za ovaj deo Evrope. Posle uživanja u Barsi, počeli smo da se polako odvajamo. Neki su krenuli u Italiju, neki pravo kući, ali nas 12 je krenulo dalje u putešestvije i to preko Minhena za Beč. Totalno moj tip grada. Elegantan, moderan, prestonica Evrope za studente. Takoreći, grad svih naroda i narodnosti. Međutim, nismo se puno zadržavali, samo jednu noć smo prespavali, pa je bilo vreme da se krene kući. Definitivno je ovo za pamćenje za ceo život. I da, savet za buduće studente, nemojte nositi bekpekove! Prošlo je deset dana od kad sam se vratio i dalje osećam posledice 25kg na leđima.

Nikola Bogdanović, avgust 2014.

 

Formula za odličan provod

Sabereš grupu od 15 do 20 ljudi tokom celog puta.

Podeliš vreme između Berlina, Roterdama, Amsterdama, Briža, Pariza, Barselone i Beča.

Strogo vodiš računa da se ne oduzmeš od nemačkih i belgijskih piva i francuskih i španskih vina. (Ovaj korak studenti često umeju da zaborave)

Dodatan uslov je da ti troškovi ulaska  u Luvr i Pikasov muzej teže nuli.

Dodaš DJ-a sa Tibeta.

Sve to pomnožiš sa dobrim raspoloženjem i zabava je zagarantovana.

Definitivno, mesto gde bih želeo da se vratim je Nemačka. Po mom mišljenju daleko odskaču od ostatka Evrope. Videvši Drezden, grad koji je posle Hirošime i Nagasakija najviše stradao u Drugom svetskom ratu, kako izgleda danas, prilično me je impresioniralo. U Berlinu takođe, na sve strane mogu se videti kranovi, teretni vozovi, kamioni...industrija radi!

 

Dušan Stevanović, avgust 2014.

 

Nasmejani ljudi

Nakon dvadesetpetočasovnog puta napokon smo stigli u Berlin. Naredni dan proveli smo uživajući u Berlinu, nemačkoj kulturi i društvu sjajnih ljudi, a nakon 3 dana vreme je bilo da se uputimo ka Parizu. Pariz me je oduševio. Iako je teško sporazumeti se sa Francuzima, ja im opraštam nepoznavanje engleskog jezika, jer francuski toliko lepo zvuči da ni ja, da sam na njihovom mestu, nikada ne bih pričala drugim jezikom. Osim Lisabona bili smo i u Lagosu. Ono što mi se možda najviše tamo svidelo su Portugalci, uvek raspoloženi, puni pozitivne energije, ljubazni i nasmejani. To je ono što bih volela da vidim u Srbiji - više nasmejanih ljudi. Onima koji reše da odu tamo savetovala bih da ne propuste santini, pastel de nata, portugalsko vino, Bairo Alto i izlazak sunca u Lagosu.  Ekstra savet za buduće generacije: uživajte svakog sekunda u vašem putovanju  i ponesite ogromne zalihe Plazme.

Nataša Ilić, avgust 2014.

 

Mediteran leči sve

Putovanje sam započeo u Berlinu, gde je bio skup svih putnika sa prostora bivše Jugoslavije. Za tri nedelje ovog putovanja uspeli smo da pored Berlina u Nemačkoj obiđemo Potsdam, mali grad pored Berlina, i upoznamo par Nemica, koje odlično govore engleski jezik i imaju dobar ukus za vino. Nakon toga sledio je Amsterdam, mada smeštaj je bio u Roterdamu, jer je bilo jeftinije i lakše putovati. Put kroz Francusku bio je strašno naporan i dug, ali vredelo je, jer smo znali da  se približavamo Mediteranu. Miris vazduha  u Perpignanu govorio je da smo blizu Španije. Barselona je bila  odredište u kojem smo znali da su zabava i odmor zagarantovani. Ovo putovanje će mi ostati u lepom sećanju i ne bih ga menjao ni za šta drugo.

 

Milija Stojanović, avgust 2014.

 

Slučајnо sе upоznаlе i zајеdnо prоputоvаlе Еvrоpu

Pоslе zаvršеnоg družеnjа u Bеrlinu vеćinа nаs је žеlеlа dа idе u Hоlаndiјu. Pоštо nаs је prirоdа u Hоlаndiјi оdušеvilа, а i dаn је biо sunčаn, оdlučilе smо dа оstаnеmо јоš јеdаn dаn u zеmlјi lаlа i vеtrеnjаčа, pа smо оtišlе dо Мidеlburgа, grаdа kојi sе nаlаzi rеlаtivnо blizu grаnicе sа Bеlgiјоm. Моžеmо slоbоdnо rеći dа nаm је tо biо јеdаn оd nајlеpših dаnа nа putоvаnju. Iznајmilе smо biciklе u јеdnоm hоtеlu, uzеlе mаpu i uputilе sе kа Sеvеrnоm mоru. Vоzilе smо sе u јеdnоm prаvcu оkо 20-tаk km i usput uživаlе pоsmаtrајući njihоvu prirоdu, svе је urеđеnо, čistо, nigdе smеćа i divlјih dеpоniја. Kаsnо pоpоdnе smо krеnulе zа Bеlgiјu i pоžеlеlе dа pоnоvimо оvај dаn mоždа vеć slеdеćе gоdinе.

Тri nоći u Pаrizu, nisu bilе dоvоlјnе dа sе svе оbiđе, аli dоvоlјnо dа nаs grаd оčаrа. Klаviri nа svаkој žеlеzničkој stаnici, i tаkо vаm nеkо оd putnikа zаsvirа nа klаviru dоk čеkаtе vоz, nеvеrоvаtnо. Bеz sumnjе, оvо је bilо nајlеpšе lеtоvаnjе dо sаdа - оtvоriš kаrtu i оdаbеrеš slеdеću dеstinаciјu. I dа nаpоmеnеmо, nаs dvе sе nismо pоznаvаlе prе putоvаnjа i nismо imаlе plаn putоvаnjа. Upоznаlе smо sе u Bеоgrаdu nа putu dо žеlеzničkе stаnicе, spоntаnо sе dоgоvаrаlе, zајеdnо prоputоvаlе Еvrоpu i nаstаvilе družеnjе pо pоvrаtku.

Маriја Pеtrоvić i Ljilјаnа Živаnić, avgust 2014.

 

Zaboravite Internet i planove, samo uživajte

U Berlinu je sve prošlo u najboljem redu, tipično nemački, od same organizacije, do načina na koji grad funkcioniše.

Do Pariza smo na kraju stigli preko Brisela autobusom, jer vozova za to veče više nije bilo, a nismo hteli dalje da pomeramo dolazak, jer smo imali rezervisan smeštaj.  Pariz je prelep grad, ne samo centar sa svim znamenitostima, već i sve one male ulice u okolini, sve odiše posebnom atmosferom i stilom, od ljudi do arhitekture i načina kako sve to zajedno funkcioniše.

Sledeća destinacija je bio San Sebastian. San Sebastian je savršeno mesto za odmor, mirne plaže i restorani, a tu je jedna surferska plaža gde surfuju svi od 7 do 77 godina. Odmah ujutru smo otišli do Lagosa (ili Lagoša, imam utisak da ni ljudi koji tamo žive nekad nisu sigurni kako se kaže), još jednog surferskog mesta sa prelepim plažama. Posle Lagosa smo se još jednom vratili u Lisabon, ovaj put na nešto duži period. Lisabon je i najlepši grad koji sam posetio, i pored sve muke sa rezervacijama, dodatnim plaćanjima autobusa opet bih postupio isto.

Pre početka putovanja sam mislio da će mi se Barselona najviše dopasti, ali nije bilo tako. Sam grad je prepun turista, ne može se porediti ni sa jednim drugim mestom. Bukvalno sam više vremena proveo gledajući da ne udarim u nekoga, umesto da sam  gledao sam grad. Sam grad deluje egzotično (možda čak prelazi i u "kič" na nekim mestima) i za mene je sve previše šareno, napadno i malo naporno. Ipak, ljudi su ljubazni i hrana je odlična. Stvar koju sam primetio u Lisabonu (a manje-više i ostalim gradovima) i koju bih voleo da vidim u Srbiji je koliko ljudi nisu opterećeni šta će da obuku ili gde će da izađu noću.  Mislim da se u tome više ogleda ideja Evropske unije nego u svim ostalim aspektima, poštovanje tuđih prava i osećaj da možeš da budeš to što jesi bez osude okoline ili nekog osećanja izopštenosti.

Što se tiče saveta za buduće generacije, glavni je da slobodno planiraju unapred, ali da ne rezervišu sve. Mi smo imali problem što smo za smeštaj u Portugalu i Barseloni platili pun iznos unapred, pa smo zbog toga morali dodatno da plaćamo autobuse samo da bismo nekako stigli na vreme. Što se tiče lopova, kriminala i slično, mislim da je dovoljan jedan osnovni nivo opreznosti i zdravog razuma (ne idite sami u zabačene ulice u 2 noću, ne ostavljajte stvari na mestima gde ih ne pazite i slično). Možda smo mi imali sreće, ali nikakvih problema nismo imali. Vreću za spavanje ponesite, jer puno znači. Može poslužiti kad se spava napolju, da se sedne u nekom parku, noću na plaži, kao jastuk u vozu, ili pokrivač, jer zna da bude hladno. Nemojte se previše oslanjati na Internet, jer ćete se iznenaditi koliko ga nema kada vam je najpotrebniji. Takođe mislim da je bolje oslanjati se na klasične mape nego na navigaciju, jer ćete tako bolje videti grad i ulice. Putovanje sa navigacijom se svede u gledanje u ekran dok se ne stigne do destinacije. Nemojte izbegavati metro, u svakom gradu je jednostavan sistem kako funkcioniše, dnevne karte nisu skupe, i dosta se vremena uštedi. Ali preporučujem da se bar jednom put pređe peške da se vidi malo više od samog centra grada. Gledajte u InterRail aplikacju što se tiče rasporeda vozova, ali obavezno proverite i na stanici za svaki voz kojim nameravate da putujete. Mi smo imali taj problem da je za jedan voz pisalo da ne rezervacije nisu potrebne, da bi se na kraju ispostavilo da tim vozom uopšte ne možemo da putujemo, jer je to neki ruski privatni voz. Posledica je bila da smo tu noć prespavali na stanici.

Danilo Trifunjagić, avgust 2014.

 

Ljubazni domaćin u Danskoj

Prvi dan u Berlinu je bio interesantan, obišli smo biblioteku koja se nalazi u Bade Strasse.  Ostao sam još jedno veče u Berlinu i imao priliku da osetim noćni život koji on nudi. Ne znam kako sročiti tako nešto, ali je stvarno neverovatno videti toliko ljudi, posebnih na svoj način, gde svako radi nešto svoje, niko nikome ne smeta i svi uživaju.

Danska... gde početi, prvi jak utisak na mene ostavio je broj jezika koje sam čuo u vozu do tamo, kao i deo kada se na trajekt ukrca ceo voz, dok mi odmaramo na njemu uz društvo galebova.   Kada sam stigao na železničku stanicu u Kopenhagen, odatle sam pomoću dobijenih instrukcija stigao i kod svog couchsurf hosta Kaia koji živi u jednom "delu" Kopenhagena - Frederiksburgu. Kako mi je objasnio, taj deo drže konzervativci i zato nema grafita, prodavnica, buke, grad za sebe, poprilično prijatan, šaren, pun cveća i bašti. Domaćin je bio odličan, spremao mi je hranu, vodio me svuda, zna istoriju svega i sve mi je ispričao o mestima na kojima smo bili, čak me je i vodio u Helsingor na izložbu Philipa Gustona i Emila Nordea.  Malo sam obišao Hamburg i uputio se za Pariz. 

Slovenija je prelepa, sva u planinama i oblacima, zelena i prekrivena šumama, ali je zato mala, pa je moj boravak trajao tamo samo 2 dana.                        

Srđan Trifunović, avgust 2014.

 

Obilazak je najbolji uz lokalne vodiče

Posle napornog putovanja vozom iz Beograda, po dolasku u Berlin videla sam da se put isplatio. Organizovan boravak i vreme učinili su da zaboravim na umor zbog putovanja. Naročito mi se svideo obilazak grada uz lokalne vodiče sa kojima smo obišli i upoznali deo Berlina. Drago mi je što sam ostala još jedan dan duže u ovom  gradu i ceo dan obilazila glavne turističke atrakcije sa ostatkom grupe. Sve u svemu, bilo je jako lepo iskustvo i drago mi je što sam bila deo toga!

Marina Zajić, avgust 2014.

 

Naša mala ekskurzija

Berlin je na većinu ostavio lep utisak. Civilizovan, čist grad i ljudi koji nisu toliko nepristupačni i hladni kako sam zamišljala.

Amsterdamom sam se oduševila već na prvi pogled. Svet u malom, ovde možete videti sve, od Rajks i Van Gogh-ovog muzeja, tradicionalne arhitekture, prelepih mostova, do coffee shop-ova, red light district-a i parade ponosa koju smo uspeli da ispratimo. Preporuka za Amsterdam: ponesite kabanice sa sobom, pošto su kratki pljuskovi normalni za ovaj kraj.

Sledeća destinacija - Pariz, grad ogromnih razmera, a takve su i znamenitosti grada. Barselona, naše sledeće odredište, smo svi jedva dočekali, s obzirom da smo posle jurnjave po Evropi konacno ugledali more. Na kraju, nakon 12 presedanja, trčanja iz voza u voz, stižemo do našeg poslednjeg odredišta - Beča, gde smo napunili baterije za povratak kući. Ono što sam primetila kod evropskih zemalja je da veoma neguju svoju kulturu, čuvaju svoje nasleđe i to znaju da unovče, to je po meni glavna stvar na šta treba da se ugledamo što se tiče Evrope.

Za kraj, par saveta za buduće putnike: preporučujem da nosite back pack, s tim da dobro napravite raspored gde vam je šta, jer ćete u suprotnom vaditi sve stvari iz ranca da biste našli onu koja vam treba, kao što je bilo u mom slučaju , tražite hostel blizu železničke stanice, i na kraju, najvažnije je da ponesete dobro raspoloženje, da uživate i opustite se.

Nailazićete na probleme, česte promene planova, bićete umorni i iscrpljeni, ali sve to nije ništa naspram onih lepih stvari koje ćete doživeti  i uspomena koje ostaju za ceo život.

Jelena Martinović, avgust 2014.

 

Mi putnici treba da prenosimo dobre prakse u našim zajednicama

Posle Berlina je došao na red Amsterdam, u kojem je održavana gej parada. To je bilo veoma interesantno iz dva razloga, prvo jer sam prvi put imao priliku da vidim takav događaj, a druga interesantna stvar su bile reakcije mojih saputnika.

Pored Ajfelovog tornja, drugo najlepše iskustvo je bilo slušanje jedne od mojih omiljenih kompozicija pored magične fontane u Barseloni, koju bih definitivno želeo da iskusim i u Srbiji, što i nije tako daleko od ostvarenja, jer sam saznao da i Surdulica ima fontanu koja menja boje, samo treba dodati i muziku.

Kada bih mogao da prenesem u Srbiju nešto iz država u kojima sam bio, to bi ponajviše bila svakodnevna kultura ljudi koji  brinu ne samo o sebi, već i o drugima , kao i o svojoj okolini. Takve stvari, nažalost ne mogu se spakovati u ranac i doneti kući, ali smo zato tu mi, putnici, da kući pored priča o lepim mestima ukažemo i na ponašanja i stavove koji  nam mogu doprineti kao društvu u celini, tu leži velika vrednost ovog programa.

Miloš Kostadinov, avgust 2014.

 

Kada putuješ sam, nikada nisi sam

U Amsterdamu sam provela jedan dan i imala sam šta da vidim! Grad je divan - ulice, kanali, građevine... Svi voze bicikle. Ulice pune ljudi koji se lepo provode.

Barselona i prelepih 8 dana u njoj... Čini mi se da mi ne bi bilo dovoljno ni mesec dana da se nauživam. Upoznala sam mnogo stranaca, propričala španski, učila sve da kažu nešto na srpskom, pričali su mi o svojoj zemlji, običajima itd., kao i ja o Srbiji. Španci su ljubazni, druželjubivi, prijatni, opušteni, prirodni... sve najbolje. Dosta su nam slični. Barselona je zaista prelepa i ovo je mesto koje želim da vidim opet, opet i opet! Uživate u ulicama Barselone i ne osetite da ste prepešačili više od 15km. Shvatite da nijedna od preko 1000 fotografija u vašem fotoaparatu ne može ni približno da prenese prizore koje ste videli. I na kraju obećanje "Doći ću ovde opet!". Hasta luego, Barcelona!

Četiri dana u Rimu  i putovanje kroz vekove.  Čari Rima vas jednostavno vuku. Italijani su takođe ljubazni (jedan od njih je izašao iz voza da bi mi objasnio kako da stignem do Vatikana), jedino što mi deluju malo oprezniji od Španaca i nekako odmereniji (Španci mi se ipak malo više sviđaju), osim onih koji na ulici dobacuju "Ciao, bella!". Kada posmatrate grad i njegove zamenitosti, stalno se pitate "Koliko je ovo staro?" (bilo bi dobro uzeti nekog vodiča). Sve je očuvano kao da je načinjeno ove godine! Koračate kroz istoriju i zamišljate ljude i dešavanja oko vas...

A onda je došlo vreme da se vratim kući odnosno u realnost...

Moja odluka da putujem sama pokazala se kao odlična. U početku sam bila skeptična prema tome i plašila se kako ću se snaći, da mi se nešto ne desi itd., a posle shvatim da ništa nije strašno kao što nam izgleda. Ovo je moje prvo ovakvo putovanje i jedno veliko i divno iskustvo. Krenula sam u nepoznato sa rancem koji je skoro veći od mene, a vratila sam se s mnoštvom prelepih  uspomena i sa još jačom željom da putujem i upoznajem svet.

Obrenija Novković, avgust 2014.

 

InterRail Magic

Putovala sam samostalno, u velikoj i u malog grupi. Upoznala mnogo zanimljivih ljudi i još interesantnije krajeve. Najveći utisak na mene je ostavila Belgija i neizbežni Briž. Nikada ranije nisam čula za ovaj grad te ništa posebno nisam ni očekivala. Ne znam kako drugačije da ga opišem do zaista bajkovitog grada.

Nakon Berlina krenuli smo put Amsterdama, spavali u Roterdamu i posetili u Srbiji nažalost još uvek ozloglašenu gej paradu. Verujte, bila je to neverovatna žurka u centru Amsterdama bez naglaska nasilja ili podsmeha.

Nakon toga Pariz i Francuska koja me je oduševila i razočarala istovremeno.

A onda Barselona, more, talasi i odmor. Previše trčanja iz jednog u drugo mesto, istorijski spomenici, važne građevine, zanimljive katedrale, crkve, sve smo to zaboravili na par dana i uživali u španskoj obali.

Sada sam već par dana u Srbiji i stalno listam slike (preko 1200 njih). Još uvek ne verujem šta sam proživela. Ostvarenje jednog sna iz detinjstva i 22 neverovatna dana putovanja po Evropi.

Nikoleta Đorđević, avgust 2014.

 

Ljudi koje sam upoznao ulepšali su mi putovanje

Savet za buduće učesnike ovog projekta je da nema potrebe da nosite velike rančeve, kofer sa točkićima je mnogo bolji izbor. Na putu do Berlina ispostavilo se da još 15-ak ljudi planira da obiđe iste gradova kao i ja, tako da sam ja celo svoje putovanje proveo u grupi od 15-ak fantastičnih ljudi, koje sam prvi put tada upoznao. Berlin je zaista prelep grad, sa udobnom železničkom stanicom. Prirodnjački muzej i Brandenburška kapija su samo neke od stvari koje treba obići u Berlinu. Naravno, tu su neizbežne kobasice i pivo. Iz Berlina sam na jedan dan otišao do Potsdama, koje je možda i najlepši grad na ovom putovanju. Sledeća stanica je bila Amsterdam. Zbog povoljnijeg smeštaja spavao sam u Roterdamu, koji je 1h vožnje udaljen od Amsterdama. Briž je ostavio utisak mirnog i sređenog  grada sa jako udobnom stanicom. Čokolade i bombonjere su im previše dobre. U Brižu sam pio i pivo sa 12% alkohola, koje nije nešto ali svakako treba probati. Posetio sam Pariz i Barselonu i otišao u Beč gde sam imao utisak kao da sam u Beogradu zbog broja ljudi koji govori srpski jezik. Ukupno sam proveo 20 dana na putovanju. Bilo je prelepo. Najjači utisak su definitivno ljudi koje sam upoznao na ovom putovanju i koji su mi ulepšali ovaj put. Hvala svima koji su pomogli da se ovo putovanje organizuje.

Miloš Jordanski, avgust 2014.

 

Iskustva i ljudi koje upoznajete najdragocenije su uspomene

Nakon višečasovnog putovanja do Berlina, stupili smo na glavnu železničku stanicu, nestalo je umora jer nas je fascinirala njena grandioznost: imali smo utisak da je sama stanica mali grad u okviru Berlina, koji ima svoj mikro-svet, gde sve savršeno funkcioniše, u šta smo se uverili kasnije, kada smo putovali nemačkim železnicama. Prepuni utisaka iz Berlina, sutradan smo se uputili ka Drezdenu koji nas je ostavio bez daha.

Obišli smo Keln i Roterdam, i zajednički Amsterdam koji  nas je opčinio svojim predivnim kanalima, a kuća Ane Frank, Muzej Rembranta i Van Goga su nam bili I više nego dovoljni da shvatimo da ovaj grad nema samo jedno lice, ono zbog koje većina turista dolazi u ovaj grad. U Briselu je bila nezaobilazna čokolada, koju su nam nudili gotovo u svakoj prodavnici, ulepšala je utisak, a nismo propustili da probamo i belgijske vafle. Nakon obilaska Birisela pomislili smo da je čaroban, ali onda smo videli još bajkoliki Briž.

Po dolasku u Pariz,s obzirom na to da je voz kasnio, shvatili smo da do hostela, u kojem smo rezervisali mesta, ne možemo da stignemo, jer je metro zatvoren posle ponoći. Tu su se Francuzi pokazali kao izuzetni domaćini, kada nam je dvoje divnih radnika francuske železnice, koji su se zadesili na stanici u Amienu, pomoglo da do hostela stignemo bezbedno i brzo. Nakon razgledanja Pariza kada smo odlučili da nastavimo putovanje, saznali smo da vožnja do bilo kog grada iz Pariza zahteva doplatu, pa smo, umesto da nastavimo putovanje preko juga Francuske do severa Italije, odlučili  da se vratimo istim putem kojim smo došli - do Brisela.

Obišli smo Beč, Salzburg, Firencu i Veneciju, koja nas je iznenadila previsokim cenama. Iz Italije smo planirali da se u Srbiju vratimo preko Hrvatske, kako bismo osetili malo hrvatskog primorja, ali nam je plan osujetila slaba povezanost balkanskih železnica, s tim što je razočarenje bila i italijanska železnica koja iz Trsta nije imala nijedan voz dalje. Dakle, jedina povoljna opcija u tom trenutku je bio povratak u  Beč, odakle bismo, preko Budimpešte, stigli u Beograd.

Iako iscrpljeni, svi smo bili puni najlepših utisaka i uspomena za ceo život. Slike koje smo poneli sa putovanja, iskustva koja smo stekli, ljudi koje smo upoznali i saznanja o mestima koja smo posetili su nešto najdragocenije što smo mogli da dobijemo od ovog putovanja i nadamo se će i ubuduće biti prilika da doživimo nešto slično ovome. Jedno OGROMNO hvala Evropskom pokretu što nam je sve ovo omogućio!

Milica Veselinović, Renata Corelj i Milan Živković, avgust 2014.

 

Probajte lokalne specijalitete - tako ćete uvek znati gde treba da se vratite!

U Berlinu smo proveli dva dana istražujući grad, upoznajući se sa studenatima iz regiona i provodeći vreme u zajedničkim aktivnostima. Zahvaljujući našim domaćinima ovde, koji su se za sve (smeštaj, klopa, obilasci) pobrinuli, i koji su sve jako dobro organizovali nama ništa nije preostalo osim da uživamo. Jedno veliko danke schön za domaćine!

Berlin je veoma lep grad, cist i uređen. Svi su, počev od zaposlenih u hotelu gde smo bili smešteni, pa do ljudi koje smo sretali na ulicama bili otvoreni i spremni da pomognu i odgovore na sva naša pitanja. Nakon Berlina zaputili smo se za Holandiju, gde smo obišli Roterdam i Amsterdam.

Severnjacka arhitektura me oduševila toliko da nisam gasila fotoaparat. Ukoliko i vi budete obilazili Amsterdam  preporučujem vam da odete i u Muzej Van Goga, sigurno necete izaći ravnodušni. Iz zemlje lala i vetrenjača zaputili smo se u zemlju čokolade. Gde god da ste probajte lokalne specijalitete, jer to je jedan od načina da upoznate kulturu, i jos nesto, tako ćete znati gde treba da se vratite. Obišli smo Pariz, Barselonu, Beč - grad u kojem je nemoguće ne sresti „nekog svog“.

Ono što mi se posebno svidelo na ovom putu, je najvaznije prevozno sredstvo svih stanovnika Severne Evrope - bicikl. Bicikl voze svi  i po svakom vremenu. Tako Evropljani ne samo da štede na prevozu, doprinose očuvanju i zaštiti životne sredine tako i umnogome doprinose očuvanju i unapređenju svog zdravlja. O tome možemo sigurno da naučimo od njih.

I za kraj nekoliko saveta za buduće generacije koje budu imale sreću da putuju preko ovog programa. Na putovanje nosite bekpek, jer ste mnogo pokretljiviji sa njim. Prilikom pakovanja neka vam podsetnik bude odeljak saveti za putovanje sa ove stranice, tako ćete biti sigurni da ništa niste zaboravili. Kad god naiđete na supermarket, odvojite malo vremena da obezbedite sebi hranu bar za taj dan, jer na mestima na kojima se turisti kreću nema supermarketa, a male prodavnice su prilično skupe da bi ste u njima pazarili. Pričajte sa ljudima koje tamo sretnete i obavezno svakom od njih recite po nešto o nama i o našoj zemlji, znajte onda da ste učinili nešto dobro za nas i našu zemlju.

Veoma sam srećna što sam izabrana na ovom konkursu, ovo je bilo veliko iskustvo za mene i nešto što ću zauvek pamtiti. A mesta koja sam obišla, prijatelje koje sam upoznala su, nesto čemu ću se uvek vraćati.

Jovana Jerosimović, avgust 2014.

 

 

22 dana potpunog ushićenja

Za početak Berlin i sve pohvale Bosch Fondaciji koja se pokazala kao izvrstan domaćin. Najveći utisak su mi ostavili ljudi, za koje sam verovala da su rezervisani, ali zatekoše me simpatični prolaznici koji, kada vas ugledaju kako tumarate sa mapama u rukama, ljubazno pitaju da li vam je potrebna pomoć. Spomenik žrtvama holokausta nikako ne bi trebalo propustiti.

Posetili smo Pariz,ali ubedljivo najjači utisak nosim iz Španije gde su ljudi toliko srdačni, prijatni i spontani i imaju strpljenja dok vi lupetate na nekoj sopstvenoj verziji španskog jezika. Sasvim slučajno smo dospeli i u gradić Salamanku, potpuno nesvesni njegove bogate istorije i izuzetne lepote. Po meni, zaista su sve te nepredviđene naizgled "nebitne" destinacije donele pravu čar ovom iskustvu.

Nakon Španije, stigosmo do željno iščekivanog Portugala i Lagoša gde smo probali razne specijalitete- bakalara, lignje, gambore. Obišli smo Lisabon, ponovo Barselonu i bili u Minhenu. Zaista se sve dogodovštine ne mogu ispričati, ne može se preneti ni delić od ushićenja koje vama vlada čitava dvadeset i dva dana...

Aleksić Katarina, Ilić Nataša, Trifunagić Danilo, Manić Anita, avgust 2014.

 

Napunite se pozitivnom energijom i naoružajte strpljenjem

Iskreno, ne znam ni odakle bih krenuo, jer je ovo putovanje bilo toliko bogato i predivno, da bih mogao satima da pišem. U Berlinu je bilo divno, prvo smo se oduševili onim čudom od železničke stanice na nekoliko nivoa, bili smo smešteni u super hotelu i upoznavali se, jer je to jedinstvena prilika da se družite sa ljudima i iz ostalih zemalja, koji su krenuli na isto ovo putovanje. Zatim sam sa svoja 3 saputnika krenuo dalje. Obišli smo Amsterdam, Roterdam, Hag, videli Severno more koje me je ostavilo bez daha, Pariz, Španiju…

Moj savet za je da nosite što manje stvari (koje u jednom gradu možete recimo i oprati) i da ponesete puno pozitivne energije sa sobom (i strpljenja), jer ćete tako izvući sve ono najbolje iz ovog putovanja. Rezervacije smeštaja, oko kojih sam se ja u početku brinuo, zaista ne predstavljaju nikakav problem, mi smo uglavnom koristili booking.com, a nekad i hostelworld.com. U svakom slučaju, uhodaćete se brzo i  kasnije taj deo posla obavljati za svega nekoliko minuta.

Senad Bjelić, avgust 2014.

 

Manje je više

Utreht i Arnem koji nas je potpuno oduševio! Odmah smo primetile koliko su ljudi u ovom gradu ljubazni, veseli i pevuše na svakom koraku :D Kod nas bi takvi imali etiketu ludaka. Saznale smo da možete uzeti bicikl i voziti se ceo dan predivnom prirodom oko grada i posmatrati ga iz te perspektive. U ovom gradu nalazi se i najveći zoološki vrt u zemlji. Ovde smo upoznali divne ljude i ovaj grad nam je delovao kao raj. Svakako treba posetiti Briž I grad Lil. Posetile smo još Pariz i Beč.

Primetile smo da su nam se najviše svideli gradovi koji nisu prestonice, jer su ljudi u njima otvoreniji i druželjubiviji, a i duh takvih gradova se brže doživi i oseti, dok je za glavne gradove potrebno više strpljenja i vremena/novca što je nama falilo. Uočile smo i neke jednostavne, a tako korisne detalje, koji su sigurno svima od velike pomoći, posebno turistima kojima i treba približiti grad. Svako prevozno sredstvo u svakom gradu iznad ulaza ima lepo ispisan broj stanica, sa njihovim nazivima i brojevima drugih prevoza pored određenih stanica na kojima se može izvršiti presedanje.

Neverovatno korisna stvar, posebno ako ste prvi put u nekom gradu! Još jedna od stvari koja nas je oduševila, a koja kod nas nije zastupljena je to što ljudi na železničkoj stanici i metrou dele ono što je najpotrebnije turistima - mape za snalaženje u gradskom saobraćaju, kao i mape grada.

Marijana Marković, avgust 2014.

 

Roboti u Getreborgu i ulica iz 16. veka u Pragu

Nakon celodnevnog obilaska Berlina uputili smo se za glavni grad Švedske - Stokholm.  U Stockholmu su nas dočekali prijatelji iz Srbije i ugostili nas u naredna 4 dana.  Naši domaćini su nas upoznali sa glavim gradom. Oduševili smo se znamenitostima, kao što su Nobelova kuća, Riksdag, Kraljev dvor, Vasa muzej, Akva svet, Muzej kraljevskih brodova i još mnogo destinacija koje su Šveđani učinili dostupnim i zanimljivim za turiste. Ipak kao studentima Mašinstva, najinteresantniji nam je bio Vasa muzej. Vojni brod težine preko 1000 tona koji je trebalo da predstavlja tehnološko čudo svog vremena i oličenje moći kraljevine,  potonuo je svega posle 1km plovidbe. Tu je i ostao narednih 333 godine, kada je izvađen u potpuno očuvanom stanju, nakon čega je oko njega sagrađen muzej.  Nazapamćeno leto u Švedskoj iskusili smo tokom nastavka putovanja ka Geteborgu.

Smeštaj u Geteborgu smo našli preko sajta www.couchsurfing.org. Obišli smo par tehničkih radionica u kojima mladi ljudi imaju prostor, opremu i mogućnost za razvoj robotike i razne nove tehnologije. Osetili smo da nam tako nešto nedostaje u Srbiji. Ostatak dana smo proveli obilazeći grad. Naša naredna destinacija bila je Oberstdorf. Prelepo planinsko mesto, turistički savršeno organizovano, jedno od najpoznatijih Nemačkih  skijališta na Alpima sa svetski poznatom skakaonicom, pružilo nam je savršen odmor na ovom putovanju.  Uživali smo u dugim šetnjama po planinskim stazama koje su dobro obeležene i obezbeđene i na kojim nepostoji ni najmanji nagoveštaj bilo kakvih otpadaka. Jedan dan smo uživali u duhu Nemačke, na njihovom tradicionalnom seoskom vašaru, uz domaće nemačko pivo, prepoznatljive kobasice, gulaš i tradicionalnu muziku. Sledeća stanica - Minhen.

Nagoveštaj načina života u Minhenu pružila nam je užurbana atmosfera u jeku priprema Oktobar festa. Prelepe građevine, ogromni trgovi puni ljudi, istorijski spomenici dokaz su statusa i istorijskog značaja grada. Konigsplatz, Karolinen-platz, Technische Universitet, Englischer Garten, Hofgarten, Residenz,Marien-platz. Drugi dan u Minhenu smo zbog lošeg vremena iskoristili da provedemo u BMW Welt i BMW Museum.

Naredna destinacija nam je bila Prag. Grad koji jedino može da se upozna na nogama. Mnogo detalja, uskih ulica u kojima su sakrivene prelepe znamenitosti, preko velelepnih trgova, crkava i Karlovog mosta do najvećeg dvorca na svetu. Zaista jedan od najlepših gradova koji smo videli. Manastir svetog Đorđa, Katedrala Svetog Vida u čijoj u kripti se nalaze grobovi najpoznatijeg češkog kralja Karla IV i austrijskog imperatora Rudolfa II Hasburškog, Zlatna ulica (niz kuća iz 16. veka, sagrađenih između utvrđenja u gotičkom stilu), Starogradski trg, Astronomski sat, Jervrejske sinagoge i  još mnogo izuzetnih atrakcija. Tu se naše putovanje što se triče Evrope završilo.

Kristina Đurović, avgust 2014.

 

Vozovi i bicikli

Kada saberem sve utiske sa ovog putovanja, shvatim da bi mi trebalo previše vremena da bi ih nekome preneo, a zapravo ne bih ni mogao u potpunosti to da učinim. Za ovaj tekst odabrao sam temu transporta u Berlinu. Dve najjzastupljenije vrste  prevoza u Berlinu su metro i biciklizam. Metro u Berlinu je veoma organizovan i grad je dobro pokriven velikim brojem linija. Vozovi su veoma česti i svuda se stiže brzo. Stanice su zanimljive, jer je svaka arhitektonski i stilski drugačija. Postoje čak dve nezavisne kompanije koje saobraćaju na različitim trasama - S-Bahn (nadzemni vozovi) i U-Bahn (podzemni vozovi).

Bicikl je ukratko zabavnije, zdravije i jeftinije prevozno sredstvo od gradskog prevoza. Zahvaljujući velikom broju biciklističkih traka i staza, kao i obazrivošću ostalih učesnika u saobraćaju, vožnja bicikla je bezbedna i veoma zastupljena u Berlinu. Kacige se gotovo uopšte ne koriste. Postoji i javni sistem bicikala koji je veoma funkcionalan. Godišnjom članarinom od oko 40 evra moguće je preplatiti se na iznajmljivanje istih sa vremenskim ograničenjem od pola sata. Ceo sistem je automatizovan i stanice na kojima se uzimaju i ostavljaju bicikli su rasprostranjene.

U parku Templhof bicikli, longbordovi sa jedrom, trotineti i dr. se voze rekrativno. Ovaj park nastao je zatvaranjem aerodroma i nekadašnja pista sada ima drugu namenu. U duhu berlinskog stila života, bicikli se koriste kao prevozno sredstvo čak i do klubova. Ispred kluba Sisyphos koji je prilično udaljen od ostalih koji se uglavnom nalaze u Krojcbergu, mogu se videti veliki redovi ostavljenih bicikla tokom celog vikenda. Mere koje se preduzimaju za zaštitu bicikala od krađe mogu dosta da nam kažu o bezbednosti samog grada. Ako je suditi po tome, Berlin je jedan od bezbednijih gradova koje sam posetio na ovom putovanju. 

Marko Petković, avgust 2014.

 

Festival mladosti

Drezden je grad koji je po mom mišljenju najbolje urbanistički isplaniran od svih ostalih koje sam obišao. U samom centru grada dominantna je starija gradnja i sami objekti koji su građeni u skorije vreme su projektovani tako da se uklope u taj ambijent. „Granica“ između ovog dela grada i dela u kojem preovlađuje savremena i urbana gradnja je jedna veća prometna ulica, što je svakako zanimljivo za videti. Posetili smo Muzej transporta i u prvi mah nisam bio oduševljen, jer mi je sve delovalo kao neka velika izložba starijih automobila i vozova. Nakon toga sam uspeo da pronađem nešto što mi je zaista privuklo pažnju, a to je bila prostorija sa instrumentima na kojima smo mogli da testiramo aerodinamičnost određenih oblika.

Grad je bio prepun mladih što je ostavilo utisak živog grada, ali kasnije smo shvatili da se održava festival. Pošto se nismo zadržavali duže od jednog dana, nismo uspeli da saznamo da li je takva atmosfera i drugim danima. U Drezdenu smo posetili stadion kluba Borusia Dortmund, i deluje kao da je upravo on najveća atrakcija u ovom gradu i veoma važan za meštane. U Kelnu nas je fascinirala Kelnska katedrala svojom veličinom i lepotom, ali i  muzej čokolade u kom smo imali prilku da se bliže upoznamo sa načinom proizvodnje iste, i na naše veliko oduševljenje, da je degustiramo.

Posetlili smo još i Roterdam, Amsterdam, Antverpen, Barselonu. Svoje putovanje sam zaršio u Minhenu gde sam stekao utisak da je to jedan od gradova sa najvišim standardom u odnosu na druge gradove koje sam posetio. Pogled sa Olympic Towera svakako oduzima dah kao i ceo kompleks Olimpija parka.

Vladimir Todorović, avgust 2014.

 

Ne propustite šansu da razbijete predrasude

Najvažniji i najpoučniji trenuci za mene prilikom obilaska Evrope jesu bili kontakt sa ljudima. Divno je upoznati različite ljude koji potiču iz tako drugačijih okolina od naše. Ljudi su pozitivni i spremni da pomognu, porazgovaraju i nasmeše se. Imali smo situacija kada nas prolaznici samo vide sa raširenom kartom na ulici i pitaju nas kako nam mogu pomoći. Jedno od najdivnijih prepodneva smo iskusili u Arnhemu kada nas je lokalni gospodin isto tako sreo na ulici dok smo vozili bicikle i pitao da li želimo da nam pokaže grad. Izuzetno je prijatno boraviti u jednoj tako opuštenoj sredini oslobođenoj stega. Dobra šansa za vežbanje jezika i dobra šansa za razbijanje bilo kakvih predrasuda ako ih imate. Nakon toga, treba napomenuti da ćete na ovakvom putovanju, pored upoznavanja lokaliteta različitih kultura, upoznati i svoje prijatelje i sebe. Ovo je potpuno novi kontekst u kome funkcionišete i biće zanimljivo snalaziti se u novim situacijama, dolaziti u kreativne sukobe mišljenja i istraživati ono što vam se nudi.

Kristina Radosavljević, avgust 2014.

 

22 dana, 17 saputnika, 13 zemalja, 20 gradova, 7 500 hiljada kilometara

Berlin je privukao moju pažnju ne samo zbog svojih grandioznih građevina, već i zbog svog duha koji nije materujalistički već slobodarski, inače u kojem gradu biste mogli posaditi sopstvenu baštu u samom centru grada gde jedan kvadratni metar vredi više hiljada evra. Obišli smo i Potsdam, grad blizu Berlina koji nas je zadivio lepotom. Prilikom izlaska iz stanice steknete utisak da je u pitanju grad koji je tek pušten u upotrebu, uređene ulice, prelepo jezero i prijatni ljudi  koji su nas čak i poveli u obilazak samog grada.

Preko Duizburga i Utrehta stigli smo u Roterdam. Roterdam je lep grad ali smo ga ipak iskoristili kao bazu za atak na Amsterdam koji je udaljen samo 40 minuta vozom. Amsterdam je nudio sve, čak previše za moj ukus. Venecija na holandski način, toliko kanala i ljudi spremnih da brodovima obilaze i slikaju sve našta naiđu. Preko Rosendala i Antverpena zaputili smo se prema Brižu. Veoma pitom grad, prijatni ljudi, travnjaci, uređene ulice, prodavnice belgijske čokolade, vodeni kanali.

U Parizu smo krenuli od Luvra koji je poput lavirinta do Ajfelovog tornja, zatim od Montmatre do Trijumfalne kapije, Obeliska i Jelisejskih polja. Na putu prema Barseloni stajao je mali, ali vrlo interesantan grad, Perpinjan. Kratko vreme u njemu smo iskoristili da ga upoznamo, istina neplanirano ali nismo bili razočarani. Dolaskom u Barselonu uputili smo se direktno prema plaži, istorija, gradovi i muzeji i naša želja prema tim sadržajima je skoro nestala, pa smo sada hteli da se odmorimo od svega toga, a plaža Barseloneta nam je upravo to ponudila.

Povratak je takođe bio interesantan. Od Barselone preko Cerbera, Liona i Mulhousa u Francuskoj, Bazela i Ciriha u Švajcarskoj, Minhena u Nemačkoj, Salzburga, Beča, Graca i Villaha u Austriji,do Ljubljane, Zagreba i Beograda. Preko 20 gradova, 7 i po hiljada kilometara puta, 13 zemalja i nas 17 saputnika, sve je ovo proteklo u okviru 22 dana. Navedeni brojevi nemaju toliki značaj koliko su značajna steknuta prijateljstva, doživljaji i uspomene koje nosimo posle ovog putovanja.

Naser Maslar, avgust 2014.

 

Klabing po Evropi

Na putu po Evropi posetio sam Berlin, Enshede, Amsterdam, Gent, Pariz, i za  kraj ponovo Berlin. Kao dugogodišnji poštovaoc elekronske muzike, što od prijatelja koji su ga posetili, što iz raznih tematskih časopisa i dokumentarnih emisija, u nebrojeno navrata dolazio sam do priča prepunih neskrivenog uzbuđenja kada je legendarna berlinska tehno scena u pitanju. Sada sam konačno imao priliku da se uverim i ličnim iskustvom. I čini mi se da sam priliku iskoristio veoma dobro. Posetio sam legendarni Tresor jedan od najstarijih andergraund tehno klubova u kojem je čitava “priča” pre nekih 25 godina i počela, da bi već sredinom 90-tih dobila na punom zamahu, postajući jedna od najprepoznatljivijih stavki u savremenoj umetnosti i uopšte kulturi Berlina, pa i čitave Nemačke. Sledećih večeri imao sam čast da posetim i klubove Suiside Circus (koji je na mene atmosferom i publikom ostavio najlepši utisak), Club der Visionaere (koji odlikuje sjajna atmosfera za “after-partije”, s obzirom da je na obali i da je skoro ceo na otvorenom), Berghain (koji je trenutno ubedljivo najpopularniji, sa svojim već čuvenim redovima koji se čekaju i do preko 3 sata, i jako mršavim šansama da ćete uopšte ući ako ne dođete u popodnevnim časovima, a što je ustvari potpuno svejedno, jer žurke traju od četvrtka do ponedeljka bez prestanka, a atmosfera unutra nije preterano drugačija sve vreme), R19 (koji prestavlja pravo andergraund mesto u punom smislu te reči, za koje ne zna puno turista, već je pravo okupljalište Berlinaca koji ne propuštaju da se požale kako “scena nije kao što je bila, da je sve postalo previše mainstream i da im je muka od turista na sve strane, koji ustvari pojma nemaju ni gde su došli”).

Filip Otović Višnjić, avgust 2014.

 

Obilazak nepoznatih krajeva sveta čoveka čini bogatijim, smelijim, hrabrijim, mudrijim, a samim tim i srećnijim!

Severni Berlin podsetio me je na bilo koji grad u Srbiji. Bulevari, zgrade nimalo neobične, ulice ne suviše čiste. Ipak, konstantno je pred očima iskrsavalo nešto što bi me podsetilo na to gde se nalazim: gospođa koja u kolicima za bebu gura belog, čupavog kućnog ljubimca, velike zelene površine, gradilišta koja svedoče o tome da se grad razvija, da napreduje, o metroima da ne govorimo. Videli smo mnogobrojne napuštene industrijske objekte koji se koriste u svrhu realizacije i promocije moderne umetnosti, u kojima, dakle, pogotovo mladi ljudi imaju priliku da izraze svoju kreativnost. Taj me je Berlin, iako pozitivno konotiran, podsetio na onaj Berlin koji poznajem iz filmova o Drugom svetskom ratu. Tom utisku o nekoj vrsti sivila i steriliteta koji je na mene ostavila sveukupna arhitektura Berlina, bez obzira na sve prijatne doživljaje, ni sad ne mogu da se oduprem.

U Roterdam smo stigli nešto pre ponoći. Zaustavljamo nasmejanu, beskrajno šarmantnu devojku na biciklu ne bi li nam pomogla. I, od tog momenta počinju da se dešavaju lepe stvari. Devojka ne samo da je bila toliko ljubazna da nas sasluša, nego se zadržala sa nama sve dok konačno nije pronašla put kojim treba da idemo. U medjuvremenu, dok smo sa njom razgovarali, prišla nam je svojevoljno i mala grupa mladih ljudi voljnih da pomognu pošto su shvatili da nam je pomoć potrebna.

Hag je mnogo mirniji od Amsterdama, i zato, čini mi se, mnogo prijatniji za život. Usled odsustva tog mnoštva ljudi na koje smo naišli u Amsterdamu, a zbog ogromnih zelenih površina i blizine Severnog mora, haški vazduh je nešto posebno - morski, ali bez primese one mediteranske vreline, već svež, skoro planinski, a ipak morski slan! Pešačili smo od železničke stanice do Ševeningena, do plaže, umorili smo se poprilično, ipak je to put od, ako se ne varam, sedam kilometra, ali vredelo je, zamočili smo noge u Severno more, i osetili vetar koji nas je u momentu okrepio.

U Belgiji smo obišli još i Briž. On nam je popravio utisak o Belgiji. Taj jedan dan koji smo tamo proveli bio je kao u kakvoj bajci. Grad od kamena, cveće, miris čokolade koji se lepi za nozdrve na svakom koraku, romantične suvenirnice, obilje letnjih bašti, zvuk konjskih kopita na kamenom asfaltu i drvenih točkova fijakera kojima upravljaju mlade devojke, kanali u čiju zelenu vodu vrbine grane neumorno uranjaju svoje vrhove koji se lagano, graciozno zanjišu svaki put kada brodić prepun turista ustalasa vodu... U nekoliko navrata zapitala sam se da li je stvarnost ovo i ovde.

A onda smo dospeli u Pariz. Tu je već sve bilo lakše jer nas je na stanici čekala tetka naše saputnice, srdačna Florika kod koje smo odseli nekoliko dana. Najpre su nas domaćini oduševili bogatom trpezom. Tipična francuska jela u domaćoj atmosferi učinila su da zavolimo neke nove spojeve hrane, pa i na taj način proširimo svoja iskustva i obogatimo svoje ličnosti. Konkretno, recimo, za jedno predjelo smo imali svežu dinju, šunku, baget i puter. Jedno veče u Parizu smo, naime, posmatrali „paljenje“ kule sa naspramnog brdašceta. Mnogi su ljudi, kao i mi, došli na taj veliki popločani prostor da uživaju u prelepom prizoru. U pozadini je lagano treperila „Oda radosti“. Na nekoliko minuta kula se „upalila“, ličila je na ogromnu novogodišnju jelku sa svećicama koje se veselo pale i gase, atmosfera je doista bila praznična, i, kao što to biva za Božić ili Novu godinu, bila sam zahvalna za taj trenutak. 

Nekoliko rečenica posebno moram da posvetim železnicama Evrope. Metroi i vozovi su basnoslovno udobni i dostižu svemisrke brzine (bilo je prosto neverovatno: iz Pariza do Barselone za samo tri sata)! Vozovi u Evropi su kao avioni, sa posadom, prelepim bar vagonima, toaletima, monitorima na kojima je sve napisano ili nacrtano (ponekad čak i temperatura u vozu, brzina kretanja, grafički prikaz puta), a železničke stanice su poput svemirskih stanica, sa tržnim centrima, tuš kabinama i sl. Najlošija evropska železnička stanica na kojoj smo bili izgleda bolje nego glavna železnička stanica u glavnom gradu Srbije. Mnogo toga bismo mogli da promenimo ugledajući se na Evropu. Život bi nam bio lakši i lepši.

A mi koji smo putovali, mi smo svi odreda postali drugačiji, postali bolji! Izgubili smo strah od nepoznatog i uverili se da sve možemo. Da nijedan deo sveta nije toliko stran i tuđ pa da se ne možemo snaći. Naučili smo da koristimo mape, da za skoro samo dvadeset i četiri sata savladvamo prostore velikih gradova, da bez po muke koristimo metroe i autobuse, oslobodili smo se da govorimo strane jezike. Vratili smo se kućama punih glava, srca i džepova, sa novim i dejama, voljom za rad, usavršavanje, i nove poduhvate!

Nikolina Crnobrnja, avgust 2014.

 

Slobodan

Berlin je zaista neverovatan, potpuno hipsterski grad, a na samo pola sata vožnje od Berlina nalazi se grad Potsdam, koji je toliko čist i uređen da imate utisak da ste vi prvi čovek koji prolazi tim ulicama.

Zatim smo išli u Amsterdam. Sve ono o čemu sam slušao i gledao u vezi sa Amsterdamom, nije bilo ni blizu onoga što sam doživeo, bilo je deset puta otkačenije. Zadesila nas je i Parada ponosa u Amsterdamu, to je bio poseban doživljaj!

Međutim, Briž je mesto koje je na mene ostvailo možda i najveći utisak. Zaista je grad prelep i primer kako se staro jezgro grada može planski zaštititi od moderne arhitekture.

Pariz kao grad se mnogo razlikuje danju u odnosu na noć. Noću sam tek imao utisak da sam zaista u Parizu, kada se upale svetla malih lokala, kada na ulicu izađu svirači...

Ne mogu da opišem  osećaj koliko se sada osećam bogatijim, bogatijim za sve ono što sam video, doživeo i bogatiji za još nekih 20tak dragih ljudi u mom životu. Još jedna stvar možda za kraj, shvatio sam da nije toliko ni bitno gde putujete već sa kim. Ja sam imao sreću da putujem na predivna mesta sa još divnijim ljudima.

Slobodan (koji je tek na putu upoznao reč SLOBODA) Branković, avgust 2014.

 

Potraga za Belim Zecom

Naša potera za Belim Zecom iz Alise u zemlji čuda započeta je u Berlinu. Tražili smo ga oko Brandenburške kapije, među ostacima Berlinskog zida, kod mnogobrojnih spomenika što su sazidani kao testament kajanja zbog sejača smrti iz četrdesetih godina prošlog veka. Ponešto od toga ispričala nam je u poverenju i Ana Frank (mnogi misle da je reč o spomeniku, ali Ana je u stvari vrlo pričljiva - čak bih se zakleo da razume srpski!), kada smo se nekoliko dana kasnije obreli pred kućom u kojoj je napisan najpoznatiji i najtužniji dnevnički zapis na svetu. Koliko god da smo se smejali, brojali nesvakidašnje oblike i oblake, dodirivali Evropu prstima i srcima, od sećanja na rat nije se moglo pobeći. Postojali su i tada projekti „Putujemo u Evropu“, ali se sa njih retko ko vraćao živ ili srećan. Ovaj naš, koji nam je omogućio da otkrijemo nesaglediva prostranstva kontinenta za koji verujemo da mu pripadamo, bio je potpuno drugačiji: nismo ubijali ljude, već sopstvene predrasude, a ruke se nisu crvenile od krvi, već od teških torbi prepunih majica, peškira, severnih vetrova i mediteranskih školjki. Nešto pre odlaska iz Berlina videli smo i Belog Zeca, mada neki tvrde da nam se to samo učinilo od palestinske „Šukran“ kole, koju smo pili sedeći na traktorskim gumama.

Voz nas je odveo i do Briža, gde se čitav svet pretvorio u vašar. Moraš da koračaš oprezno, jer na sve strane spavaju plišani medvedi i Štrumpfovi. Eto ih u kolicima za bebe, eno kraj stone lampe iz 19. veka, na prastarom školskom atlasu, među figurama delfina, kamila i vojnika, pod stolovima pažljivo izrezbarenim i ukrašenim, kraj čokoladnih bombonjera i domaćih sokova, pred ogledalima dotrajalim ali pouzdanim, uz kutuje sa šrafovima, ekserima, značkama, plastičnim kockama, budilnicima, jastučićima, olovkama i perorezima... I ako ikada bude trebalo praviti novu Nojevu barku, neka je prave u Brižu: čini se da se tu ionako već sve nalazi na jednom mestu.

Pariz. Veliki Pariz. Za nas nije bio ni „Grad svetlosti“ (obilazili smo ga danju, a vozili se metroom), niti „Grad ljubavi“ (mada su devojke za moj ukus prečesto zaljubljivale u neke sasvim nebitne prolaznike sa gitarom ili onim ogromnim naočarima koje se nose bez ikakve potrebe), već grad dobre hrane, gde smo se konačno oporavili od pređašnjeg menija, čiji siže ekskluzivno predstavljam: kobasice sa hlebom, kobasice sa tostom, kobasice sa kiflom, kobasice sa zemičkom, kobasice sa kobasicom i okrajci kobasice. Piramidu ishrane nismo videli ni u snovima, ali smo zato piramide u dvorištu Luvra gledali sat i po vremena, i to na kiši. Red se otegao kao indijska serija, a raspoloženje beše kvalitetno koliko i rešireni kineski kišobrani.

Barselona nas je dočekala nasmejana, čista, mirišljava, vanzemaljski lepa... Od nabrajanja epiteta kojima ovaj grad svakako zaslužuje da bude ovenčan, možda je praktičnije reći da će samo sitničari u njemu pronaći krupniju zamerku. Ali ako biste baš insistirali na tome da nešto prigovorim, rekao bih da ovaj grad „pati“ od suficita rodoljublja: jedna katalonska zastava označava ponos, ali se hiljade pretvaraju u neukus, naročito kad su okačene na zavese, štrikove za veš, prozore, kante, ograde, stubišta, automobile... Stanovnicima Barselone svakako više zavidim na tome što su čisti i vaspitani, što žive na prelepoj obali, što se umetnost nalazi na svakom koraku, što noću bez straha šetaju sa svojom decom kroz aleje i parkove - nego na tome što su Katalonci.

Jesmo li pronašli Belog Zeca, pitate se? Desio nam se isti peh kao i Dušku Radoviću, koji je isto tragao za zecom, samo što je njegov bio plave boje i znao je da slike šara i francuski razgovara. Ovaj naš očigledno nije bio poliglota, a i odlikovao se čestim promenama raspoloženja i melanholijom. Nije baš u Bukvar da ga staviš. Poslednji put sam ga video na stanici u Budimpešti, pokušavao je da promeni evre u forinte na prilično lošem mađarskom. Ne znam da li je nameravao da uđe u voz za Beograd, ali je zakasnio. Možda ćete ga vi pronaći sledeće godine, budete li se prijavili na konkurs „Putujemo u Evropu“. A zašto biste ga uopšte tražili, pitate? E, pa, nešto je slađe kad se prećuti. Ili, što bi rekao Pesnik,

Ja ti neću reći šta je
ova zvezda čudna, sjajna.
Kad je nađeš - sam ćeš znati.
Sad je tajna...

Stefan Janjić, avgust 2014.

 

Ovo će se prepričavati i unucima

Pedeset mladih, punih entuzijazma, otvorene evropske granice i pruge bile su dovoljne za 22 nezaboravna dana. Za to vreme stekli smo nova poznanstva, videli nezaboravne predele, putovali samo sa rancem na leđima. Stekli smo uspomene i priče za unuke.

Videla sam deo Berlina koji većina turista nema priliku da poseti. Reč je o zajednici mladih ljudi koji su iz raznih delova sveta, a zajedno čine veliku porodicu. Svako od njih je tu svojim izborom, ali i po zasluzi. Da biste živeli sa njima nije dovoljno samo pojaviti se i biti tu, već morate doprineti na neki način. Ne novčano. Oni novac ne koriste. Nije reč ni o kakvim pravilima. Svako od njih slobodan je da ode kada god poželi. U tom slučaju šator koji je ranije sam napravio se ruši ,a svako novi ko dođe mora sam napraviti novi. Kod njih ne možete videti LCD televizor, lap top, ali zato ćete ih zateći kako sede zajedno, razgovaraju, upoznaju jedni druge, druže se. Naići ćete na improvizovanu binu, policu prepunu knjiga na raznim jezicima, proći kroz baštu koju sami uzgajaju, videti njihove šatore koje sami prave skupljajući stare stvari. Osećaj koji imate kada vidite tako nešto je ono što nije zabeleženo na slikama.

U Parizu ne smete da ne probate krem brule, belo vino i da ne posetite Luvr (pri tome se izjasnite kao Hrvati, jer oni ne plaćaju kartu). I ne gurajte se ispred Mona Lize, nije vredno toga. Ne gubite vreme u pokušaju da se popnete na Ajfelov toranj, jer je red dug par sati, plaća se. Bolje je posetiti Monmart iz više razloga. Ne plaća se. Na vrhu se nalazi prelepa katedrala. U pitanju je umetnički kvart koji čini da se osećate kao da ste akter romantične komedije. Ono što je dobro u vezi sa Francuskom je da postoji i alternativa kupovini krosana, a to je sačekati zatvaranje pekare i priupitati za pecivo neprodato toga dana, a namenjeno bacanju. E tu francuska srdačnost dolazi do izražaja, pa će vam isto ustupiti. Sa druge strane, ukoliko se nadate smeštaju na železničkoj stanici u Francuskoj, ništa od toga. Izbaciće vas sa stanice. Ali situacija je drugačija u Berlinu i Brižu. Stanice vam stoje na raspolaganju.

Puno pozdrava, sada se mora zaraditi džeparac za novu InterRail kartu.

Jelena Đurđekanović, avgust 2014.

 

Berlin, prestonica ulične kreativnosti

Berlin sa svojim skvotovima, napuštenim zgradama, ostacima zida i veoma živom underground scenom je savršeno mesto za street art. Zahvaljujući velikom broju nenaseljenih zgrada, Berlin je poslednjih godina postao evropski centar ove vrste umetnosti. Gradske vlasti Zapadnog Berlina pozvale su neke od, u tom trenutku, najaktuelnijih umetnika sa svih strana sveta da oslikaju deo Berlinskog zida. Od tada, Berlinski zid je postao najveće platno na svetu što je Berlin učinilo prestonicom ulične umetnosti. Šetajući Berlinom na svakom ćošku se može primetiti rad nekih od najpoznatiijih graffiti-umetnika kao što su Blu, Benksi…

Jelena Pjević, avgust 2014.

 

 I bicikl na putovanje!

Imam nekoliko saveta za buduću generaciju učesnika ovog programa: Što se tiča kofera i torbi sa točkićima i ručkom to ne bi bila uopšte loša varijanta, jer je dosta lakše za prenos, a svugde po stanicama je omogućeno kretanja sa njima. Takođe jedan odličan savet koji bih, da ponovo idem na putovanje bez razmišljanja iskoristio, a to je da povezem i bicikl, jer po Evropi je sasvim ok ubacivati pored prtljaga i bicikl u voz, pa i gradski prevoz, a to bi u mnogome olakšalo obilazke gradova, a i povećalo mobilnost. Toliko od mene za sada, i pozdrav iz Beča :)

Darko Aćimović, avgust 2014.

 

The journey of a thousand miles begins with a single step ― Lao Tzu

Moje pripreme za ovaj put su bile odlagane do poslednjeg trenutka, pakovala sam se noć pred polazak do ranog jutra, a nisam u potpunosti ni bila svesna činjenice da ću 20ak dana biti u pokretu po Evropi sve dok nismo ušli u brzi voz za Budimpeštu, pa potom za Berlin. Berlin, Roterdam, Briž, Gent ću pamtiti po besplatnom sladoledu, očarala me je lepota Briža i Genta u kojima smo se opremili is a po kilogramom čokolade. U Barseloni smo se najduže zadržali, zbog lepog vremena i dobrog društva.

Bilo je vreme i da pakujemo rance.  Lisabon, Marsej, Nica, Beč, pa Budimpešta. Sat vremena predaha i vreme da prve osobe izlaze na svojim poznatim stanicama. Zatvoren krug - prva i poslednja stanica. Osobe koje sam upoznala ovih 20 dana su mi se podvukle pod kožu, s obzirom da smo delili od čuvenih keksića (onih od pola kilograma jer su najslađi za deljenje) do nuttele sve, na neki način porodica koja je ili bila na okupu kao nas 20ak ili raštrkana po Evropi, pa sa oduševljenjem slučajni susreti po gradovima,  hostelima i železničkim stanicama. Neki planovi su ostvareni, neki gradovi su ostali neosvojeni (ali samo za sada), prijateljstva su sklopljena, podeljeno je pregršt zagrljaja i osmeha na ovom putovanju i zaista je iskustvo once in a lifetime i nešto čega ćemo se svi rado sećati.

Dušanka Franić, avgust 2014.

 

Sve što ste čuli o Amsterdamu - zaboravite. Njega morate da doživite.

Prva destinacija u kojoj sam proveo više dana bio je Berlin. Po prvi put susreo sam se sa nemačkim narodom i njihovom kulturuom. Bio sam oduševljen načinom njihovog života i uređenosti jednog tako razvijenog drustva.

Jedan od interesantnijih doživljaja bio je politički govor koji smo slušali u Berlinu gde se govorilo o načinu funkcionisanja Evropske unije, kaoi ostvarima koje bi balkanske zemlje terbalo preduzeti kako bi postale članice Evropske unije. Ovaj događaj smatrama za jedan od bitnijih jer otvara oči studentima i ljudima koji su sposobni da preduzimaju određene velike korake i pokreću promene u svojoj zemlji. Nakon ovog govora na žurci koja je bila organizovana proveo sam jedno od lepših večeri na svom putu.

Odlazeći iz Berlina imao sam priliku i da noć provedem na železničkoj stanici, i nije bilo ni približno prljavo i napeto kako sam zamišljao, već naprotiv jedno novo i interesantno iskustvo. Kada smo otišli u Amsterdam, sve priče koje sam slušao o tom gradu nisu ni približne onome što taj grad stvarno jeste. Cela atmosfera i doživljaj jednog onako nenormalnog ambijenta svaki čovek treba da oseti bar jednom u životu. Iz Amsterdama smo produžili u Briž, jedno od najlepših mesta koje sam posetio u životu. Ceo grad zadržao je atmosferu prošlosti, kaldrma, konji koji non stop prolaze i miris vafla koji se širi svuda po gradu pruža osećaj lagodnosti i udobnosti. Obišli smo i Pariz, Barselonu i Beč. Za mene je ovo putovanje predstavljalo jedan od lepših doživljaja i stvari koje su mi se dogodile.

Janko Mitić, avgust 2014.

 

Ima wi-fi?

Ponedeljak, 28.jul, za nekoga možda sasvim običan dan, ali za nas to sigurno nije bio. Od ranog jutra uzbuđenje i iščekivanje je raslo. Napokon u večernjim satima krenusmo na naše dugo očekivano putovanje. Mala, ali odabrana grupa krenula je sa železničke stanice u Beogradu. Još od samog početka znali smo da će nam biti uzbudljivo. Smeh i žagor pratili su nas od Beograda do Berlina. Posle dužeg putovanja vozom, koje nam nije ni malo teško palo, stigosmo u Nemačku.

Železnička stanica nam je izgledala kao neki hotel, potpuno sređena i sigurna, a za neke od nas ona je to ubrzo i postala. Nakon dobrodošlice smestili smo se u hotel. Iako smo bili malo iscrpljeni, to nam nije smetalo da malo iskusimo noćni život Berlina. Divan grad,  svojom celokupnom arhitekturom za trenutak je učinio da poželimo da celokupno svoje putovanje provedemo u njemu. Uživali smo u šetnjama dugim ulicama, u obilasku trgova i uličnoj muzici koju smo mogli čuti, a koja nas je podsećala na zvuke koji se samo iz muzičke kutije mogu čuti. Naš boravak u Berlinu smo malo produžili, a nismo ni slutile da će nas put ponovo u njega dovesti.

Nakon tri dana smo se uputili ka Drezdenu. U vozu u kome smo bukvalno imali sve, uživajući smo posmatrale predele koji nas okružuju. Igrali smo karte, prisećali se dugodovština iz Berlina, i ubrzo stigli u Drezden. Drezden, grad koji nas je oduševio svojom arhitekturom, svojim luksuzom i dostojanstvom. Tu smo prespavali jednu noć, iskusili smo udobnost stolica na stanici, i shvatili smo da to i nije toliko strašno. Nakon toga odlazimo za Amsterdam, u potrazi za novim avanturama.

Da ćemo u Holandiji uživati najavili su zanosni predeli koje smo posmatrali kroz prozore voza. Ravnica ispresecana kanalima, stare vetrenjače, ili grupice novih, ne tako šarmantnih, domaće životinje...U Roterdam smo stigli popodne, i već na stanici se oduševili ljubaznošću Holanđana, koji su se na tečnom engleskom trudili da nam objasne put do hostela, da bi nas na kraju stariji bračni par odveo do vrata hostela, usput nam objašnjavajući istoriju Roterdama. U večernjim satima smo obilazili Roterdam, stariji, i novi, industrijski deo, uz luku. Dve večeri smo proveli u Roterdamu, putujući preko dana do Amsterdama. Gradovi su odlično povezani, vozovi česti, tačni i nema guzve. U Amsterdamu je nažalost bila velika gužva, ali nije nas omela da obiđemo sve što smo želeli- kuću Ane Frank, stari grad, najveće trgove. Stara gradnja, živopisna arhitektura, kanali, mostovi punic cveća...Amsterdam jeste grad za uživanje. Drugog dana veče smo krenuli put Antverpena, gradića ne severu Belgije, gde smo našli povoljan smeštaj.

Odseli smo u, malo je reći zanimljivom hostelu, ali dobro društvo učinilo je boravak u njemu prihvatljivim. Posetili smo Brisel, sladili se čokoladama i piknikovali u parku.

Nakon Belgije smo se nas dve odvojile od ostatka grupe, i krenula ka Parizu, jer smo odsedale kod drugarice. Pre ulaska u Pariz, desio se problem sa prugom, ali su Francuzi obezbedili autobuse, koji su nas brzo odveli do sledeće prohodne stanice. Međutim, to je retka stvar koju možemo da pohvalimo u vezi sa francuskom železnicom. Obaveštenja u vozu su bila samo na francuskom (za razliku od Nemačke, Holandije i Belgije gde su obaveštenja bila na maternjem i bar još engleskom), kondukteri i radnici na stanicama se jako slabo služe engleskim, redovi na šalterima za overu karata su metarski (sa Inter Rail-om su radila samo dva šaltera), i neophodna je doplata za voz do bilo kog grada. Karte za metro smo uredno kupovale, i njihova cena takodje nije za pohvalu. Ipak, ni to, a ni kiša koja je nažalost padala, nisu nas omeli da se prepustimo čarima Pariza. Ponoćni i dnevni obilazak Ajfelovog tornja, Trijumfalne kapije, šetnja Jelisejskim poljima, Montmartre, Mulen ruž, Notr Dam, Dom invalida...Uspele smo da sa karticom besplatno uđemo u Luvr, i iako na izmaku snage, ostale fascinirane. Ipak, za detaljan obilazak, neophodno je više vremena. Prvobitno, plan je bio da iz Pariza putujemo u Prag, međutim, svi vozovi su bili zauzeti, ili je bila potrebna velika doplata, pa smo rešile da se vratimo do Berlina, i još malo ga istražimo, a zatim krenemo kući.

I dve nedelje nakon putovanja, slike, doživljaji, sećanja, sve je tako živo. Upoznale smo sjajne ljude, posetile nezaboravne gradove, i jako smo zahvalne na ovom iskustvu.

Danijela Novaković i Dragana Đorđević

 

Street art u Berlinu

Berlin sa svojim skvotovima, napuštenim zgradama, ostacima zida i veoma živom underground scenom je savršeno mesto za street art. Zahvaljujući velikom broju nenaseljenih zgrada Berlin je poslednjih godina postao evropski centar ove vrste umetnosti. Gradske vlasti Zapadnog Berlina pozvale su neke od, u tom trenutku, najaktuelnijih umetnika sa svih strana sveta da oslikaju deo Berlinskog zida. Od tada, Berlinski zid je postao najveće platno na svetu što je Berlin učinilo prestonicom ulične umetnosti. Šetajući Berlinom na svakom ćošku se može primetiti rad nekih od najpoznatiijih graffiti-umetnika kao što su Blu, Benksi, Roa…

Jelena Pjević

 

Izveštaj :)

Na samom početku ovog putovanja, neizmerno mi je bilo drago što sam se vratila u Berlin po drugi put i provela tri fantastična dana u tom gradu, družeći se sa našim studentima i upoznajući kolege iz regiona. Moram priznati da su mi kasnije jedino nedostajala sva ta vesela druzenja sa mnogo interesantnih ljudi.

Posle Berlina, zajedno sa Katarinom, Natasom i Danilom, po unapred osmisljenom planu, uputila sam se u Pariz, a posle toga i u San Sebastian. I upravo mi je San Sebastian jedna od top destinacija ovog putovanja! Ne samo zbog idealne plaze, prelepog grada i sjajne atmosfere, vec (sada najvise) zbog divnih ljudi koje smo imali priliku da bas tu upoznamo. Naime, na putu do San Sebastiana upoznali smo u vozu Mariu koja tu zivi i koja nam je usput dala korisne savete za obilazak grada. Kada smo stigli prilicno kasno u mesto nedaleko od San Sebastiana, ispostavilo se da vise nema prevoza za dalje, a ni mogucnosti za pesacenje, jer nas je uhvatila kisa i ruzno vreme. Maria nije znala da nam preporuci neki hostel u blizini, ali nije mogla ni da nas ostavi same dok nam ne pomogne da se snadjemo. Na kraju nismo mogli da odbijemo nesebicnu pomoc nje i njene porodice, koji su nas prvo odvezli do samog grada, a onda nas je Maria primila i da prespavamo kod nje. Kaze da nikako drugacije nije moglo da bude i da bi jednostavno i ona volela da za nju neko ucini istu stvar da se nasla u takvoj situaciji. Mislim da ni danas nisam svesna koliko smo srece imali sto smo bas nju upoznali u vozu, ali znam da sam joj i dalje beskrajno zahvalna na svemu. Sve nas je odusevila svojom gostoljubivoscu i dobrotom, cime nam je San Sebastian momentalno postao deset puta lepsi i drazi, jer su neopisivo retke prilike da upoznate tako kvalitetne osobe i da se tako nesto lepo desi bas vama.

Posle San Sebastiana, uputili smo se u Salamanku i najzad Portugal! Prvo smo bili u Lagošu, gde smo se maaalo kupali zbog nevidjeno ledene vode, a onda u Lisabonu, do kog nije bilo lako stići, ali nismo žalili ni vremena ni novca, jer smo se tu najlepše proveli i maksimalno uživali! Zbog toga bih Lisabon izdvojila kao drugu omiljenu destinaciju, gde bih se, kao i u San Sebastian, ponovo sa velikim zadovoljstvom vratila. Posle smo otišli u Barselonu, time smo uspeli da obidjemo sve gradove koje smo želeli i ispunili cilj koji smo zacrtali. Poslednja destinacija mi je bila Ženeva, odakle sam se vratila u Beograd posle cele tri nedelje neumornog putovanja, nezaboravnog iskustva i fantastičnog provoda.

Na kraju bih samo želela najiskrenije da se zahvalim Evropkom pokretu u Srbiji koji nam je sve ovo omogućio, a posebno Maši i Ivani sa kojima smo se družili u Berlinu i koje su uvek bile na raspolaganju da pomognu kad zatreba. Želim vam (nam) da projekat potraje što duže i bude sve bolji iz godine u godinu! :)

Veliki pozdrav!

Anita Manić

 

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |