Utisci, saveti, reakcije 2013



Sa putovanja ... > Utisci, saveti, reakcije 2013 >

PUT JE UZBUDLJIV

Ova avantura počinje u Beogradu, na samom početku puta. Tada još nismo znali šta da očekujemo i kao da nismo bili svesni da konačno krećemo na veliko putovanje. Prvi grad je bio Berlin.

Berlin nas je oduševio u samom startu. Grad krase brojne velelepne građevine, kao i veliko istorijsko nasleđe. Brojni spomenici posvećeni žrtvama Drugog svetskog rata, ostaci Berlinskog zida, Brandenburška kapija samo su neke od znamenitosti koje smo tamo videli. Iako za Nemce tvrde da su hladni i nepristupačni, mi smo zaključile suprotno - većina Nemaca koje smo susreli bili su veoma prijateljski nastrojeni prema nama i voljni da pomognu. Sve to ukupno je učinilo da ovaj grad ostavi veoma pozitivan utisak na nas i da poželimo opet tamo da odemo. Što se prevoza tiče, uglavnom smo peške obilazili grad i smatramo da je to najbolji način da se jedan grad upozna.

Nakon Berlina, uputile smo se ka Amsterdamu sa grupom studenata koji su, takođe, tamo išli. Put je bio uzbudljiv, a prava avantura je počela u Hanoveru gde je trebalo da presednemo u voz za Amsterdam. Kako je voz kojim smo putovali od Berlina do Hanovera kasnio, kolektivno smo morali da trčimo za vozom koji ide za Amsterdam, sa sve torbama na leđima i koferima u rukama. Srećom, ukrcali smo se u voz i stigli na vreme u Amsterdam. Amsterdam nas je oduševio na prvi pogled, stare građevine, brojni kanali, a najprijatnije nas je obradovao Wester park gde smo, igrom slučaja, otišli. Noćili smo u Roterdamu, jeftinije je nego u Amsterdamu i nema toliko gužve, a za otprilike sat vremena može da se stigne vozom od jednog grada do drugog. Vozne linije su veoma česte, tako da smo se odlično snašli. Šetali smo i delovima grada gde i nema tako mnogo turista, koji su nam se možda zbog nepostojanja gužve učinili još i lepšim. Nismo išli strogo prema mapi, već smo pustile i da nas noge nose gde nam se učini nešto lepo. Neki kažu da je to opasno, a za nas je to bilo nešto posebno.

Sledeći grad na mapi bio je Briž. U ovom gradu kao da je vreme stalo, građevine su sve u istom stilu, iz istog vremenskog perioda i to nam se mnogo dopalo. Takođe, u ovom gradu postoji mnogo prodavnica čokolade (što i nije tako čudno pošto je grad u Belgiji) koje mame sve ljubitelje čokolade da uđu unutra i kupe još slatkiša.

Što se prevoza tiče, red je i o tome nešto da kažemo. Vozovi su uglavnom tačni, a najudobniji su nam bili nemački vozovi. Vozove uglavnom nismo rezervisali ni kada su išli noću, bar ne one koji imaju oznaku Inter City (IC) ili Inter City Express (ICE). Gledamo da na ovom putovanju presedamo iz voza u voz i da putujemo noću kako bismo što više videli, a uz to i što jeftinije prošle. Jeste malo naporno, spavanje u vozu svaku drugu noć, ali sav taj umor nestane onda kada se probudimo u sasvim novom gradu, nama nepoznatom, spremni da ga što bolje upoznamo. Srećemo različite ljude, većina je uglavnom ljubazna, nasmejana i spremna da pomogne i uputi nas u ono što nas u tom trenutku zanima. 

Trenutno smo u Salcburgu, prelepom gradu koji je ušuškan između planina. Danas smo tek malo obilazile grad, a sutra krećemo u obilazak tvrđave, pa u Prag... Jedva čekamo novo putovanje i uzbuđenja koja ono sa sobom nosi. Veliki pozdrav i hvala vam što ste nam omogućili ovo putovanje!

Dragana Nikolić, Bojana Jovičić, Jelena Prokić

30.07.2013

 

 POZDRAV OD „GRADSKIH CURA“

Posle Berlina, otputovali smo u Prag u kom je bilo sve lepo osim što nam je neko ukrao gitaru i vreću za spavanje… Trenutno smo u Amsterdamu, uskoro se javljamo sa novim utiscima.

 

 

 

 

Marko Trajković, Svetomir Mijatović

30.07.2013

 

NAJBLISTAVIJI DRAGULJI SU NAJSKRIVENIJI

Kao što to obično biva, najbolji događaji su najneočekivaniji, a najblistaviji dragulji oni najskriveniji. Tako beše i na samom početku mog putovanja. Prva stanica posle Berlina - Beč. Doduše, zaobilaznim putem: kroz Salcburg, a pošto takva ruta zahteva presedanje u Nirnbergu, zadesi me noćenje (i dobar deo dana) u ovoj ubuduće nezaobilaznoj destinaciji. Uz samu železničku stanicu nalazi se kapija i ulaz u stari grad oko kog se kocentrično širi moderan Nirnberg. Prolaskom kroz kapiju otvara se portal u staro Direrovo doba. Uske, krivudave i strme ulice pletu mrežu kaldrme omeđene sačuvanim srednjevekovnim fasadama, koje drsko otvaraju samo malo širi trgovi ispred brojnih gotskih katedrala. Magiju obilaska samo je upotpunio festival uličnih zabavljača čiji su se zvuci i pokreti mešali u svakom koraku sa šarenim pijačnim tendama. Pošto je za svako mesto najbolje preskočiti nešto da bi mu se moglo ponovo vraćati, tako u Nirnbergu nisam obilšao Direrove kuće i muzej igračaka. Zato Salcburg nije ostao kratak glede svog prečuvenog Volfganga, pa smo videli i Mozartplatz i njegovu statuu na istom, i mesto njegovog rođenja, i života, čak i kuću njegove sestre. Probali smo i Mirabelove Mocart kugle u parku Mirabel palate. Ali pošto je Beč još uvek daleko, zamak po kom je i sam Salc dobio svoje burg je izviđen samo iz daljine.

Puni utisaka na vratima smo velikog Beča, oprostite na slovnim greškama, kucam sa svog telefona u vozu koji rado deli WI-FI džabe!

Davor Bosankić

28.07.2013

 

PRTLJAG UZ PLANINU

Za sada je sve super. Odlučila sam da obiđem nekoliko nemačkih gradova: Hamburg, Bremen, Hanover i Minhen i provedem nekoliko dana tu, bolje upoznam Nemce i nisam se pokajala. Stvarno su svi divni i ljubazni i što mi je bilo najinteresantnije - svi poštuju propise. :) Minhen je na mene ostavio najlepši utisak, posebno Gradska kuća, pa onda Bremen i naučni centar Universum. 

 A sada odoh na Alpe, malo da stičem kondiciju noseći prtljag uz planinu. :) 

 

 

Tamara Višnić

28.07.2013.

 

HOLANDSKI GRADIĆ

Posle 5 dana u Berlinu, sada sam u Delftu, holandskom gradicu. Sa Katarinom, Aleksandrom i Markom proveo sam pet vrlo sadržajnih dana u Berlinu. Obišli smo muzeje i još neka neformalna mesta koja Berlin čine današnjom evropskom prestonicom kulture. Iz Delfta svakog dana idemo u različite holandske i belgijske gradove. Uglavnom odsedamo u privatnim stanovima kod prijatelja ili couchsurfujemo, pa tako ostvarujemo potpuni kontakt sa ljudima i zemljom u kojoj boravimo. 

 

Dušan Isailović

31. 7. 2013.

 

UPIJAM KULTURU KROZ KOŽU

Posle Berlina, zaputio sam se u Gdanjsk, odakle je počeo Drugi svetski rat i pao komunizam.

Idući dan sam otputovao u Varšavu do spomenika Janu Sobjejskom i spomenika Varsavskog geta. Zatim kreće turneja: Bratislava i zlatni Prag, da bih došao do Beča gde sam posetio spomenik centar. Sutra, četvrtog dana u Beču, idem u arhiv da pronađem kako se tačno zvao moj predak koji je bio banatski krajišnik pod komandom Ozena de Savoja.

Odatle nastavljam stopama Konrada Adenauera: Bon, Keln i Rems gde je, takoreći, EU i rođena. U povratku: Budimpesta, Seged i Timisoara.

Ukratko: danima upijam kulturu kroz kozu.

Pozdrav i veliko hvala pokroviteljima.

Marko Malenčić

31. 7. 2013. 

 

TV SLIKE UŽIVO

Od samog početka, od Beograda, nizale su se situacije koje su se pretvarale u uspomene istog trenutka. Ovaj izveštaj pišem iz Holandije i već sada se može reći da je naša mala grupa, koju smo postupno formirali, postala čvrsta zajednica putnika. Obišli smo nekoliko gradova u Holandiji, gde imamo priliku da boravimo kod mladih ljudi naše generacije, obišli smo i Magritov muzej u Briselu. U Berlinu smo ostali nekoliko dodatnih dana koje smo iskoristili da sa velikim interesovanjem prepešačimo grad i premrežimo ga metroom.

Sada smo dobili priliku da vidimo uživo sve ono sto smo videli na televiziji i to iskustvo mi je donelo neizmerno uzbuđenje.

Marko Bogunović

31. 7. 2013.  

 

NEVEROVATAN KAUČSURFING U AMSTERDAMU

Nakon dva dana koja smo proveli svi zajedno sa svim ostalim učesnicima programa, odlučili smo da jos dva dana provedemo u Berlinu. Odseli smo u hostelu Generator u četvorokrevetnoj sobi po ceni od 11 evra po osobi. Hostel je veoma povoljan i prepun mladih ljudi iz svih krajeva sveta - preporučujemo ga svima koji budu želeli da borave u Berlinu. Vreme provedeno u Berlinu nam je bilo i vise nego dovoljno da obiđemo sve značajnije znamenitosti po gradu, neke i po vise puta. S-bahn je besplatan sa inter-rejlom tako da smo uštedeli prilično novca. Primetili smo da su cene hrane slične kao u Srbiji dok su suveniri, od svih gradova koje smo do sad obišli, u Berlinu bili najskuplji. Ipak, sa najlepšim sećanjima na dane provedene tamo, krenuli smo ka Amsterdamu. Putovanje noću je bilo vrlo iscrpno budući da nije bilo slobodnih mesta u kolima za spavanje, a čekanja na pojedinim stanicama na kojima smo presedali su trajala i po par sati.
U Amsterdamu nas je 27. jula dočekala jaka kiša i vetar koji je lomio kišobrane. Velika gužva na stanici, mali broj oznaka i putokaza za strance (informacije, metro stanice itd.) i radovi na metro stanici zbog kojih metro nije radio pomalo su nas unervozili. Međutim, to raspoloženje je kratko trajalo. Već tog popodneva i večeri doživeli smo jedno od najneobičnijih i najboljih iskustava u životu - kaučsurfing (couchsurfing). Ugostio nas je čovek koji govori sedam svetskih jezika, obišao Zemlju nekoliko puta i koji danas u svom domu ugošćava mlade ljude koji dođu u Amsterdam. Fascinantno, začuđujuće, ali i istinito - bilo nas je čak 12 kaučsurfera u jednom momentu u njegovom domu. Studenti iz Mađarske, Nemačke, Ukrajine, Poljske, Francuske i Indonezije menjali su se i zajedno sa nama imali priliku da steknu ovakvo iskustvo. Specijaliteti iz Italijanske, meksičke i indonežanske kuhinje koje je domaćin pripremao, uz dobro vino i kvalitetnu muziku sigurno ce svakome od nas biti prva i najveća impresija koju ćemo poneti iz Amsterdama. Suvišno je da vam govorimo o noćnom životu u Amsterdamu - bas je onakav kako ga svi opisuju. Cene pića su solidne, a suveniri jeftiniji nego u Nemačkoj. Za kraj obilaska Amsterdama prošetali smo (samo prošetali i ništa više, da ne bude zabune :) ) Red lajt distriktom, a noć završili u klubu u kome smo pevali karaoke sa drugovima iz Nemačke i Ukrajine, Karol i Aleksom, koje smo upoznali kod našeg fenomenalnog domaćina.

Brisel, nakon Amsterdama, beše prijatno iznenađenje za nas. Iako smo svi očekivali da ćemo se šetati među hladne, staklene zgrade “prestonice EU”, nije bilo tako. Šetajući Briselom svi nekako spontano izustismo - „Wow“, ovo nismo očekivali. Arhitektura koja nas podsetila na Španiju, bezbroj prelepih uskih ulica, crkava, parkova i spomenika... Sve nas je to mamilo da nešto vise od jednog dana trčimo kroz ulice belgijske prestonice pokušavajući da obiđemo što vise mesta. Naravno, uz pune kese belgijskih čokoladica, koje se mogu kupiti i za manje novca.

Nakon noći provedene na železničkoj stanici u Briselu, došli smo u Pariz. Iako nas je u Parizu dočekalo 150 džeparoša i prevaranata na železničkoj stanici, među kojima su neki pokusali i da nas pokradu, svaki naredni trenutak proveden ovde vredeo je sve vise. Muzej Luvr, pored koga smo prošli i svratili cak tri puta, Trijumfalna kapija, Ajfelova kula, Notre-Dame i druge znamenitosti uspele su da nas ovde zadrže do danas, sto nam je već četvrti dan.

Večeras idemo u Barselonu. Čeka nas sunce, more i nove desetine kilometara pešačenja i uzbuđenja. Gde ćemo završiti - ne znamo. Jedino sto znamo je da smo pomalo umorni i cesto žedni, ali da smo još vise željni da preostale dane “izguramo” u istom ritmu.

 

Ivana Drezgić, Branka Bataković, Dijana Bakajac, Aleksandra Đukanović, Džemile Duraković i Vladica Ilić

 

8. 8. 2013.

 

NАUČIŠЕ SRPSKI ZА DVА DАNА

Pišеmо оvе rеdоvе, а rukе nаm sе trеsu...
Pаr dаnа prе sаmоg krаја оvе nеzаbоrаvnе аvаnturе, оdlučismо dа, pоrеd kоје suzе, nа pаpir bаcimо i nеkо slоvо.

Јоš uvеk vеzаni еmоciјаmа iz Bеrlinа, nаšа grupа оd čаk dvе оsоbе, nаstаvilа је svоје putеšеstviје hvаtаnjеm u kоštаc sа izаzоvimа mеtrоpоlа srеdnjе Еvrоpе. Rаmе uz rаmе sа еntuziјаstimа iz Litvаniје, Vеlikе Britаniје, Brаzilа, Špаniје, pа čаk i brаtskоg Čilеа, nаstаvismо misiјu Ćirilа i Меtоdiја pоd slоgаnоm “Nаučiо∕lа sаm srpski zа dvа dаnа”, štо ćе biti оprаvdаnо nаknаdnim dоstаvlјаnjеm оdgоvаrајućеg vidео mаtеriјаlа.

Štо sе utisаkа tičе, nаbrајаnjе tоgа dа smо u Drеzdеnu rаsvеtlili “ Pаskаlоv rаčun“, u Vаršаvi rаzumеli rаd Маriје Sklоdоvskе Kiri i оdgоnеtnuli tајnе u “Kоpеrnikоvоm nаučnоm cеntru “, pоsеćivаli rаznе grаdоvе i njihоvе znаmеnоsti, bi mоždа bilа prihvаtlјivа zаmеnа zа kаzivаnjе rеčimа nеоpisivоg. Ipаk, tо bi bilо nеdоvоlјnо dоbrо zа nаšе ukusе, tе оvај dео оstаvlјаmо zа nаšе slеdеćе družеnjе...

“Dеvеtkе i dеsеtkе sа Fаkultеtа zа fizičku hеmiјu“

8. 8. 2013.

 

VESELA DRUŽINA

Grupa od nas četvoro se posle Berlina uputila u Pariz, zatim u San Sebastijan pa Barselonu i pri tome smo se super zabavljali i družili i videli predivna mesta i gradove. Zatim nam se u Barseloni im se pridružila i jedna djevojka iz Mostara kojoj putovanje i nije bilo tako bajno. Ali upoznavši nas, prekrasne ljude, njeno putovanje, njene reči i život su se totalno promenili. Stvorila su se nova neverovatna prijateljstva za koja se nadamo da ce potrajati puno duže od ovih 20-ak dana putovanja. I sada nastavljamo druženje uz bočicu jednog hladnog Heinekena u Pragu, a sutra ko zna Bratislava, Beč, Beograd...

Marko Kazimirović, Jelena Aleksić, Stefan Premović, Ivana Protić i Marina Stojanović

7. 8. 2013.

 

BARSA IMA SVE

Nakon divnog druženja i upoznavanja Berlina uputili smo se za prelepi Amsterdam koji je ispunio sva očekivanja. Posetili smo Roterdam, gde smo noćili, a potom i Hag. Belgija nas je prijatno iznenadila, a Brisel nam se mnogo dopao. Briž nas je sa ono malo sto smo u njemu stigli da vidimo, na trenutak ubacio u bajku. Pariz je ogroman i četiri dana nije bilo dovoljno da sagledamo sve njegove čari, ali morali smo poći dalje. Čekala nas je dugo iščekivana Barselona! „Barsa“ ima sve! Prelepu arhitekturu, najbolji fudbal, more i plažu i čudesnu harizmu! Sad smo u Nici i još uvek ne znamo šta dalje...

 

Jelena, Ivana, Vlada, Kristina i Sanja

 

 

7. 8. 2013.

 

PREKO VELIKIH CESTA U JOŠ SKRIVENIH SOKAKA

Na putu od bečkog Šenbruna do praškog Piva pronašli smo pravo blago istorije, arhitekture, kulture i života. Na samoj granici sa Austrijom u Českim Budejovicama zamenili smo švapske super (tačne-brze-komforne)vozove sa šarmantnim kockastim vozićima duginih boja punih veselih pripitih Čeha. Uz malo skretanje sa glavne trase ka Pragu laganim klackanjem naišli smo na gradić koji UNESCO u celosti sebično čuva već punih 20 godina.

Gradić koji je još u XIII veku opasala Vltava, i čiji jedini kopneni prilaz štiti veliki zamak na steni ostao je zarobljen u tom vremenu. Uskim, strmim kaldrmama valjaju se mirisi bogate češke kuhinje, a brojni vidici na vrhovima bregova i sa kamenih terasa bacaju pogled po čarobnim krovovima kućica. Šetnja Krumlovom čini srednji vek šarmantnim kao u Diznijevim crtanim filmovima.

Prag je Prag, a Krakov je divniji nego što sam mogao zamisliti. Širok, pitomi pijačni trg pušta svoje ulice pod pravim uglom, tako da na mapi posmatrate šahovsku tablu umesto plana grada. Svaka katedrala ima po nekoliko tornjeva u različitim arhitektonskim stilovima, a ispod glavnog trga, na sasvim neuglednom ulazu nalazi se skriveni muzej koji nekim čudom izbegava turističke vodiče i za čije ulaznice morate da se sprijateljite sa nekim lokalcem. Naime, ispod sadašnjeg trga ukopan je kompleks srednjevekovnih ulica i trgova koji su postojali u XIII i XIV veku, a za čiji obilazak je potrebno izdvojiti dobra 4 sata. Još jedno višečasovno (emotivno) putovanje kroz noviju istoriju Krakova možete priušiti u Šindlerovoj fabrici.

Valjda zbog previše stvarne prošlosti Krakov je i grad legendi. Za samo dva dana naučili smo po nekoliko verzija o zmaju, trubaču sa kule, alhemiji, poljskom inatu i još mnogo čemu.

I za kraj jedna u poverenju-za Budimpeštu nije dovoljan jedan dan. ;)

Davor Bosankić

15. 8. 2013.

 

PUTOVANJE, OTKRIVANJE, UŽIVANJE

Nakon Berlina, grada koji me je apsolutno oduševio, krenula sam u Amsterdam, zajedno sa Jelenom, Kristinom, Vladom i Sanjom. Osim Amsterdama, u Holandiji smo obišli i Roterdam i Hag. Belgija je bila sledeća stanica, te smo posetili simpatičan Brisel i bajkovit Briž, koji smo obilazili uveče i divili se lepoti srednjevekovnih tvrđava. Našoj grupici su se priključile Jasmina i Nina, a sa njima smo se družili još od Amsterdama. U Parizu smo pili vino u parkiću ispred Ajfelovog tornja, zajedno sa Pjerom, našim kaučsurferom i njegovim drugovima. Posle prelepog Pariza, uputili smo se ka Barseloni, a na putu do tamo zabavljao nas je simpatičan kondukter u vozu od Portboua do Barselone. Nakon tri dana uživanja u Barsi, proveli smo jedan dan u Nici, u kojoj smo se družili sa skejterima iz Nemačke. Nica je i poslednje mesto u kojem smo svi bili zajedno, jer su Jelena, Vlada i Kristina produžili ka Italiji, a Sanja i ja se uputile ka Beču, u kojem smo i sada. Pozdrav iz Austrije, do sledećeg izveštaja!

Ivana Fišić

15. 8. 2013.

 

BEČOVANJE

Šaljem vam užagrene kraljevske pozdrave iz Šenbruna!

Možete videti da se trudim da se uklopim u ovaj dvorski pejzaž i počinjem konačno da se osećam kao kod kuće. Mada ne znam da li je to zbog plemićke atmosfere, ili narodnjaka kojih sam se u Beču naslušala koliko nisam za ceo život!

Na moju veliku žalost, ovo putovanje se privodi kraju i već počinje da mi nedostaje upoznavanje sa ljudima po vozu, gubljenje po gradovima, jeftini hosteli na autoputu i konzerve tunjevina i pašteta... Ok, mislim da mi je ovo sunce udarilo u glavu. Gotta go now!

Vidimo se uskoro u Beogradu!

 

Neda Aničić

15. 8. 2013.

 

MI I SVI KOJE POKUPIMO USPUT

Javljamo se iz Barselone. Našu "grupicu" čini nas 10 sa niškog univerziteta i svi koje pokupimo usput od Berlina. Putovanje je do sad bilo puno iznenađenja, uspona i padova. Nakon Berlina, uputili smo se u Amsterdam sa namerom da spavamo u Brižu i odatle obilazimo Brisel i Briž. Međutim, kada smo stigli, u kasne večernje sate, pored žurke u našem hostelu, nismo zatekli i mesto za nas, jer je rezervacija slučajno bila odrađena za sledeći mesec. Muški deo grupe je, ipak, dobio smeštaj u hostelu, a nas 6 devojaka primila je devojka sa te žurke i tako smo kod nje prespavali, upoznali se direktno sa načinom života i stanovanja u Brižu sto je bilo divno iskustvo. Narednog jutra, nahvatali smo voz do Pariza, sa nekoliko presedanja. A onda, neverovatno srećni stižemo do Pariza, ushićeni zbog predivna 3 dana koja nas očekuju, da bismo naišli na zatvorena vrata našeg hostela oko pola 12 noću. I...sta sad?! Srećom, naleteli smo na mlade ljude koji tu žive i koji su tu bili sa nama sve vreme, Oni su nas odveli do hotela u blizini tog mesta, gde je na svu sreću bilo mesta… Ovo je samo delić naših avantura, u iščekivanju novih, pozdravljamo vas puno.

Hvala vam puno, puno, na ovoj neverovatnoj sansi da upoznamo Evropu, što, kao sto vidite, činimo na sve moguće i nemoguće načine. ;)

Milica, Jelena, Marina, Saska, Kristina i Mina, Milan, Marko, Nikola i Kristijan

5. 8. 2013.

 

RODBINA DO DESETOG KOLENA

Оsеćај nеpоznаtоg, nоvi lјudi, vоzоvi, аvаnturе, еufоriја... Dоvоlјnо rаzlоgа dа putоvаnjе snоvа pоčnе. Prоvеli smо divnе dаnе u Bеrlinu, gdе smо sе upоznаli sа nеmаčkоm kulturоm zајеdnо sа studеntimа iz rеgiоnа krоz krеаtivnе igrе i družеnjе. Nаs šеst priјаtеlја (intеrnо prоzvаni ``Dvојni Cе``), zajedno smо iz Nеmаčkе krеnuli u Rоtеrdаm i Аmstеrdаm. Divni, čisti grаdоvi, lјudi kојi vаm priskаču u pоmоć, zајеdnо sа vаmа prеtrаžuјu mаpu grаdа i sl. Nа putоvаnju snоvа је bitnо sеtiti sе svih priјаtеlја, kоmšiја, rоdbinе (mоžе i dо dеsеtоg kоlеnа), pа smо mi prоnаšli smеštај i prоvеli divnо vrеmе u Аntvеrpеnu i Brisеlu. Nаučitе tаkо dа u tih 20-аk dаnа stаvitе zајеdničkе plаnоvе i pоtrеbе u јеdnо. Тоlikо smо bili vеsеli dа smо u svаkоm grаdu pеvаli i šаlili sе. ``Dvојni Cе`` је smišlјао plаnоvе u hоdu i sаmо smо sе nаšli u Pаrizu, čаrоbnоm grаdu kоji mоrаtе pоsеtiti. I uvеk mu sе vrаtiti. Оdаtlе smо nаstаvili dо Švајcаrskе, divnе držаvе, gdе su еkоlоškе nаvikе, tаčnоst i prеciznоst u svаkоm smislu nа višеm nivоu оd nаšеg. Тrеnutnо smо nа mоru u Slоvеniјi, аli nаm је vеć žао štо lаgаnо pаkuјеmо kоfеrе i mоrаmо kući. Divаn kоnkurs, priјаtеlјi zа čitаv živоt i putоvаnjе iz snоvа su pоtvrdа dа sе vrеdаn rаd i trud itеkаkо isplаtе.

P.S. Štо sе tičе tеhničkih stvаri i kоrisnih sаvеtа, mоžеmо rеći dа је hrаnа skuplја i nе bоlја nеgо kоd nаs, pа sе sаvеtuје dа je ponesete štо višе… Divni оbičајi i trаdiciоnаlni duh је pоsеbnо dоminirао u Pаrizu i Аntvеrpеnu, mаdа ukоlikо žеlitе dа uđеtе u pојеdinе kаtеdrаlе, zаtеći ćе vаs visоkе cеnе štо nаs је јаkо iznеnаdilо. Nајvеćе stаndаrdе živоtа svаkаkо imајu Švајcаrci i Frаncuzi, оd kојih sе punо mоžе nаučiti kаkо sе dоmоvinа i kulturа nеguјu nа nајvišim lеstvicаmа. Štо sе tičе smеštаја i hrаnе, stvаr је izbоrа, dоbrе оrgаnizаciје i аvаnturizmа. Мi nismо imаli prоblеmа, а prеpоručuјеmо nоćnе vоzоvе štо sе tičе prеvоzа. Bitnо је dа, bеz оbzirа nа prоširеnе vеnе, žulјеvе, tеškе kоfеrе i sl, ``Dvојni Cе`` sе niје prеdао. Nајtеžе ćе biti rаstаti sе. Тоlikо smо nаvikli јеdni nа drugе. I vidеli kаkо sе živi tаmо prеkо ``grаnе``. Kаdа sе vrаtitе, cеnićеtе višе sеbе i svоје kvаlitеtе. I nikаdа višе nеćеtе biti isti. Sаmо bоgаtiјi i оsvеšćеniјi.

Darko Maslar, Aleksandra Rakonjac, Ljubinka Vasković, Igor Dakić, Žaklina Gojak i Nikola Ilić

9. 8. 2013.

 

PUT ZA IZABRANE

Nemojte mi zameriti na naslovu, jednostavno nisam imao inspiracije za nešto kvalitetnije. :) Dakle, da krenemo od početka: bio je to 22. jul, D-dan. Nervoza pri pakovanju, da li ću nešto zaboraviti, da li ću poneti previše stvari... Jutro je proletelo. Spremio sam se i hvatao bus za BG oko pola 3, kako bih stigao na vreme u Aeroklub na svečani ispraćaj. Očekivao sam neke monotone političke teme (jer su govore među ostalima držali i ljudi sa političke scene) međutim, sasvim prijatno sam se iznenadio. Opuštena atmosfera, ćaskanje pred put, srdačni pozdravi, ma perfekcija. Krenusmo do famozne Železničke stanice Beograd, gde je naša avantura zvanično počela. Ivan, Igor, Darko i ja toliko smo se zapričali da smo na neki način i zaboravili da ubrzo treba da se smestimo u voz. Do Berlina smo putovali ceo dan, ali put je protekao i više nego dobro. Imao sam fantastično društvo u vozu, uopšte nije bilo mesta za dosadu. Ono što nas je dočekalo u Berlinu - perfektna organizacija, fenomenalni prijemi, žurka, upoznavanje ljudi sa celog Balkana, je nešto što ću valjda doveka pamtiti. Iako mi je na neki način bilo žao što ostatak avanture nisam proveo sa društvom iz voza, nakon Berlina sam se zaputio ka Kopenhagenu, gde sam gostovao kod prijatelja koji tamo živi i radi. U međuvremenu, društvo mi je pravila Marina sa kojom sam obišao Kopenhagen uzduž i popreko. Kaštel, Kristijanija, Mala sirena, Nyhavn ulica, Opera.. Ma treba sve videti. : ) Ubedljivo najlepši grad koji sam imao prilike da obiđem. Nakon Kopenhagena, krenuo sam polako nazad i "skoknuo" do Praga. Toplo preporučujem ovaj grad za ljude koji se bave arhitekturom ili istorijom, jer ima toliko lepih starih građevina, mostova (najupečatljiviji je Karlov most), a naravno ne smem izostaviti Prague Castle. Pređete Karlov most, pa još jedno dobrih pola sata dok se ne popnete do zamka... Ali kada dođete, mislim da nećete poželeti da siđete. Nakon Praga otišao sam do Krakova u Poljskoj. U pitanju je nešto manji grad koji zaista mnogo pruža. U samom centru grada nalaze se apsolutno sve znamenitosti - dovoljno je samo obići krug oko parka u centru, a zatim se zaputiti ka Wawel zamku koji se nalazi nedaleko od parka. Ako svratite do ovog grada, iskoristite makar jedan dan da odete do Aušvica, svakako vredi posetiti i upoznati se sa drugom stranom priče. Verujte mi, neće vas ostaviti ravnodušnim. U Krakovu sam stekao brojna poznanstva tokom boravka u hostelu (iz Engleske, Irske, Španije, Tajvana...), a poslednje veče sam se našao sa drugarima hemičarima Banetom i Draganom, te smo iskoristili moje poslednje turističko veče u EU da svi zajedno izađemo, i mogu da vam kažem, Krakov nudi oooodličan noćni provod. :) I tu se, nažalost, moja priča završila. Morao sam se vratiti kući zbog nedostatka finansija, jer mi je planirani budžet za ovo putovanje ipak bio 200e.

I za kraj par saveta za buduće putnike: 1. nemojte nositi previše stvari, leto je i ne treba vam! (kao što možete osetiti po tonalitetu, napravio sam istu grešku); 2. hranite se najviše po marketima, a baš ako morate, idite do Meka, nekog low-cost restorana.. U marketima možete naći apsolutno sve kao i kod nas, za iste ili pak manje pare, a ako planirate nastavak putovanja ka Skandinaviji, mogli biste razmisliti o tome da kupite hranu u Nemačkoj, jer je Skandinavija izuzetno skupa; 3. vreća za spavanje - mislim da je potrebna, makar da se pokrijete u hladnim noćnim vozovima; 4. ako putujete u Češku ili Poljsku, budite spremni da se sa većinom sporazumevate rukama i nogama, jer nažalost dosta slabo spikaju engleski; 5. nemojte praviti frku oko promena vozova (presedanja), možda se malo gubite po stanicama, ali skoro svaka stanica ima raspored vožnji, kao i table gde piše kada koji voz stiže i gde ide, a uostalom, pitajte ljude, većina će vam izaći u susret; 6. rezervišite hostele na vreme! Ja sam uvek 2-3 dana pre polaska u neki drugi grad obavezno rezervisao hostel, jer mi je malo besmisleno da lunjam po gradu koji ne poznajem tražeći smeštaj, a i dosta se vremena izgubi.

Nenad Todorović

13. 8. 2013.

 

GAUDI JE NAPRAVIO SVOJ ŠOU TAMO

Posle Praga, bili smo u Amsterdamu i Roterdamu. Ovaj prvi nas nije oduševio mnogo, ali je Roterdam sjajan, miran, ima prelep deo za šetnju uz neki kanal sto ide kroz grad, a u njihovim marketima je hrana džabe, tako da smo se tamo obezbedili za bar narednih pet dana. :) U Pariz smo stigli noću i ono što smo videli nas je ostavilo bez ikakvog komentara - verovatno najlepši prizori stali su u tri sata obilaska grada ikada. Zaista nas je grad očarao. Istina, Francuzi nisu ni upola tako prijatni kao njihov glavni grad, ali dobro. To veče smo spavali ispod samog Ajfelovog tornja u vrećama - neponovljiv osećaj. :)

Odatle smo otišli u San Sebastijan i, pošto nismo imali pojma šta da očekujemo od tog gradića, opet smo izašli puni utisaka. U tako malo prostora je tako mnogo lepih stvari, a i atmosfera u gradu je prijatna, ljudi su bas prijateljski nastrojeni, plus na sve to imaju okean. :)

Veoma blizu San Sebastijana je mesto Hendai i tu smo noćili, jer je dozvoljeno spavanje na plaži. Nije nam se išlo sa okeana, ali posle par dana smo morali da nastavimo i zaputili smo se ka Barseloni. To je već posebna priča. Gaudi je napravio svoj šou tamo.

Sto se sviranja tiče, za sada zarađujemo dovoljno da imamo za tri oborka dnevno i to je bitno, a za spavanje je milina u ovim gradovima koji imaju plaze :), a i nailazili smo na neke devojke koje su nam malo pomagale oko svih tih stvari, veoma im se zahvaljujemo ovom prilikom.

I da, dečko koji nas je dočekao u Roterdamu nam je poklonio gitaru, tako da smo nastavili put sa dve gitare opet. :)

Gradske cure

10. 8. 2013.

 

OVO ŠTO ČITATE NIJE NI DESETINA ZABAVE I LEPOTE

Prvo pravilo: na ovakvom putovanju sve je odmah i sad, jer šanse da se vratite istim putem kojim ste došli i onda kupite, recimo, magnetić su 1 prema 1000.

Drugo pravilo: odaberite dobro društvo. Poenta je da se slažete oko osnovnih stvari, sve ostalo se rešava u hodu. Naša družina je bila velika, nas 10 je krenulo i to je bilo prilično hrabro, jer rezervacije vozova, hostela i plan puta se proporcionalno komplikuje sa povećanjem broja ljudi. Nama je bilo divno! Nije bilo potrebe da tražimo žurke, zajedno se svi uveče družimo.

Treće pravilo: ostavite strah po strani! Opreznost da, pazite pasoše, novac, ranac, posebno na velikim stanicama i prometnim mestima, ali nije svaki sumnjivi tip tu da bi bas vas opljačkao. Opustite se i uživajte, upijajte lepotu grada, ljudi i atmosferu umesto stalnog grča i cimanja oko stvari.

Četvrto pravilo: probajte nacionalna jela. To je bilo neki moj propust, ali obavezno probajte nacionalna jela, to je takodje dobar način upoznavanja sa jednom kulturom.

Knjiga?! Nikako. Ne savetujem da nosite, družite se sa ljudima sa kojima ste krenuli, upoznajte se i pričajte sa ljudima u vozovima, vežbajte jezik. Ako vam baš zafali knjiga, naći ćete je u lokalnom marketu bez problema, ali na stranom jeziku, a i onako ste u stranoj zemlji, pa probajte.
Jezici. O da, što vise jezika, to bolje! Makar minimalno znali španski iz španskih serija, italijanski te amo i pizza i pane, sve ce vam značiti i ne ustručavajte sa da koristite strani jezik. To će vam mnogo pomoći, naročito u Francuskoj.

I još nešto, ne planirajte i ne opterećujete se previše oko puta, jer će vam se plan promeniti 1000 puta. Jedino savet: znajte poslednji grad iz koga ćete kuci, pa uz pomoć InterRail sajta isplanirajte put nazad, da se ne maltretirate previse u povratku. To je sve od mene!

Mi smo, inače, posle Berlina išli do Amsterdama, Briža i zatim par dana proveli u Parizu. U Barseloni smo se "zaglavili" nedelju dana, jer nije bilo vozova, mada je to sjajno ispalo, letovanje u Španiji. ;) A onda povratak: obišli smo Nicu, Veneciju i Ljubljanu na putu do kuće i potpuno sam se zaljubila u Sloveniju!

Sve u svemu, ovo što čitate ovde, nije ni desetina u odnosu na to kako je uzbudljivo, lepo, zabavno, odlično na ovakvom jednom putu kroz Evropu!

Mina Stefanovic

15. 8. 2013.

 

JOŠ JEDAN POKLON

Prelep provod u Berlinu, druženje sa studentima iz regiona, upoznavanje Berlina. Zatim sam krenula put Amsterdama. Odatle smo se zaputili ka Parizu, tamo sam ostala 4 dana. Pariz je zaista veličanstven grad po svemu, mešavina kultura, religija. Iz Pariza do Madrida, a u Madridu, usled nedostatka smeštaja, spavali smo tri dana na ulici, čak smo imali i čuvare - policajce. Posle smo se zaputili do Malage, prelepa plaža i uživanje na moru, potom Lisabon, pomalo prljav grad, ali sa veoma ljubaznim ljudima. Obišla sam dosta plaža na Atlantskom okeanu kao što su Cascais, Carcavelos, Guincho… Odatle sa drugarima opet do Madrida, pa smo išli do Barselone, gde smo, takođe uživali na plazi. Do Venecije smo putovali 25 sati. Venecija, umeren, prelep grad, uživala sam u vožnji brodićem i razgledanju grada, romantičan grad pre svega. Odatle smo se uputili ka Sloveniji, zatim Hrvatskoj i pravac Beograd.

Upoznala sam dosta drugara kako u hostelima, hotelima, tako i spavajući na ulici, stanici itd. itd.. Upoznala sam i jednog dečka na putovanju što je još jedan poklon od Vas…

Ovo putovanje ću zauvek pamtiti.

Slađana Jović

15. 8. 2013.

 

GEOPARKOVI

Kao student geografije, odlučila sam da napravim jednu pomalo neobičnu rutu i da posetim geoparkove (nešto nalik nacionalnim parkovima, samo što je ovde akcenat na zaštiti predela, stena, fosila, reljefnih formi), kao i da posetim nekoliko muzeja koji u svom sastavu imaju postavke koje će me svakako zanimati, poput one u Bremenu.

Nakon što smo se raspustili, odlučila sam da sama posetim Hambrug, jer mi je bio na putu za Bremen, gde sam želela posetiti naučni centar Univerzum. Iako sam bila skeptična kako ću se snaći sama, na putu nije bilo nikakvih problema, tako da koliko god vas upozoravali, nemojte se ustručavati da pođete negde sami. Nemci su zaista divan narod, i svako gleda svoj posao, ni ne primećuju da ste tamo, naravno, vrlo su ljubazni i pomoći će vam ukoliko je to potrebno.

Bremen je, kako sam barem ja stekla utisak, prilično drugačiji od ostalih nemačkih gradova, nekako mi je hladan, ljudi su zatvoreniji, ali je svakako i mirniji za život. Tu sam upoznala nekoliko studenata koji su na razmeni, i koji volontiraju u naučnom centru. Kažu da nisu mogli naći bolje mesto za studiranje. Očarana samom velelepnom zgradom muzeja, a i onim unutra, bilo je vreme da krenem dalje. Sledeća stanica - Hanover.

U Hanover sam stigla predveče i imala sam svega nekoliko sati da ga obiđem, na žalost. Mislim da je Hanover najveseliji gradić u Nemačkoj. Uveče je šetalište prepuno razdraganih Nemaca koji ne skidaju osmeh sa lica. Pravo je osveženje bilo kada me je posle ,,hladnog’’ Bremena dočekao ,,srećni’’ Hanover.

Iz Hanovera, a i često tokom celokupnog putovanja sam koristila noćne linije, kako bih uštedela na smeštaju. Naime, nemačke, naglašavam SAMO nemačke noćne linije su toliko udobne za spavanje, da vam spavaća kola nisu potrebna. Sedišta mogu da se spuste kao u avionu bez da stvarate gužvu onome iza vas. 

Ujutru sam stigla u Minhen, gde me je sačekao ostatak ekipe, moje kolege sa fakulteta i nekoliko njihovih prijatelja, koji su se sasvim slučajno našli u Nemačkoj u isto vreme.

Doći u Minhen, a ne probati belu kobasicu i popiti bar jednu kriglu piva? Nije moguće, barem ne kod mene. I to sve za par evra.

Dva dana smo proveli u Minhenu, uživali u nemačkim specijalitetima, obišli Olympia center, Zoo vrt, Muzej koji me je najviše oduševio, centar grada, i nekoliko okolnih jezera, nastalih kao posledica glacijacije na Alpima. Prenoćila sam u studentskom domu koji nije ni nalik ovim našim. Zaista me je fascinirao smeštaj studenata koji je definitivno među boljima koje sam imala prilike da vidim.

Nakon dva dana, došlo je vreme da se rastanem od po mom mišljenju, najlepšeg nemačkog grada, i da se uputimo ka Daunu, još jednom nemačkom gradu koji se nalazi na zapadu Nemačke. Daun, sam po sebi nije ni po čemu poseban, ali je poseban geopark koji se nalazi pored njega. E, tu stvari postaju komplikovane. I ovde, ali i u svakom sledećem geoparku koji smo obišli. Naime, železnička stanica je uvek u gradu, a do geoparka retko gde postoji autobuska linija. Te smo mi postavili pitanje, a kako stići do tamo? Onda nam se jedan šarmantni Slovak koga smo upoznali na železničkoj stanici ponudio da nas odveze. Što da ne?! Nije da nećemo pešačiti u geoparku.

Moj prvi geopark - Vulkaneifel. Pa, koliko sam bila uzbuđena što ću konačno zakoračiti tamo, toliko sam se i razočarala. U suštini, u ovom geoparku, sve je podređeno turistima, na raznorazne načine pokušavaju da vam prodaju sve i svašta, a od onoga što je nas zanimalo, nismo videli skoro ništa, jer vas nigde ne puštaju bez vodiča, a vodiči se angažuju ukoliko postoje grupe veće od 20 ljudi.

Pomalo razočarani, vratili smo se na železničku stanicu u Daunu, razmišljajući kuda ćemo dalje. Hteli smo posetiti još jedan geopark u Austriji, međutim, nismo uspeli pronaći voz kojim bismo do tamo stigli, tako da je taj geopark obrisan sa liste želja. Sledeći na redu bio je geopark Karavanke, na granici sa Slovenijom.

Ovaj geopark je vredeo svaku paru koju smo dali i za muzej i za vožnju čamcem do pećine, apsolutno sve! Nešto što se samo jednom doživi. Barem je na mene takav utisak ostavilo. Kao da niko nikada nije kročio ovde. Kao da je vreme stalo pre par miliona godina. Austrijanci, a i Slovenci su se zaista potrudili da ovaj geopark opravda sva moja očekivanja, počev od vodiča koji nas je proveo kroz zgradu muzeja, ispričao nam sve što nas je zanimalo, a kao geografe, mnogo toga nas je zanimalo, pa do šetnji do kanjona, ili pećine i vožnje čamcem. Iako sam bila prestrašena, u isto vreme mi je bilo neopisivo lepo.

Nakon Karavanki, odlučili smo da obiđemo i Sloveniju, kada smo već tu. Otišli smo do Maribora, gde smo pronašli prilično jeftin hotel, skroz pristojan. Već sutradan, pomalo umorni od celog puta, krenuli smo ka Vintgaru, odnosno kanjonu reke Radovne.

Već koliko popodne, krenusmo ka Ljubljani, jer smo mislili da je to najbolje mesto da se pronađe jeftin smeštaj. I tako je i bilo. Sasvim neočekivano, naletesmo na drugaričinu drugaricu koja nas pozva u svoj iznajmljeni stan da prespavamo. Iako su momci spavali u vrećama na podu, nije bilo važno, jer smo uštedeli mnogo novca koji je već bio na izmaku, pošto smo posle saznali da je Ljubljana dosta skupa, barem što se smeštaja tiče.

 Poslednje odredište u Sloveniji bile su Škocjanske jame, odnosno pećine. Kombinacijom voza i autobusa, oko 13h smo konačno i stigli do krajnjeg cilja. Jasno i ovde se ulaz naplaćuje, kao i u svako drugo zaštićeno prirodno dobro, a kao što u svim razvijenim zemljama biva, ta cena je za naše džepove često previsoka. Naime sve kad se spoji, najviše para smo potrošili na ulaznice, i to sigurno preko 150 evra, ako ne i više.

Padala je noć, a mi nismo imali plan ni za večeras, a kamoli za sutradan. Svakako smo se trebali kretati ka Srbiji, jer nam je ponestajalo novca. Mislim da će mi ova noć ostati u sećanju duže vreme, jer sam je provela na železničkoj stanici u mestu čijeg se imena ne sećam.. Ali valjda je i to normalno na ovakvim putovanjima. Sutradan smo ušli u voz za Novo Mesto, pa za Zagreb. Tu smo izašli i otišli u posetu rođaki jednog od momaka koji je putovao sa nama, pošto smo do voza za Beograd imali nekoliko sati. Međutim, na posletku smo ipak odlučili da ostanemo ovde jedan dan, i obiđemo Plitvička jezera. U pratnji Danijelove rođake, Ane, obišli smo jezera, vratili se u Zagreb, seli na voz za Srbiju i istog trenutka zaspali. Probudila sam se na granici, kada nam je prilično neljubazan carinik zatražio dokumenta.

Već mi je tada počela nedostajati ta divna Nemačka... ti divni brzi vozovi, ta uređena država i njeni kulturni i nasmejani stanovnici...

Zaista sam srećna što sam dobila ovo putovanje, jer sam sigurna da mesta koja sam posetila, sigurno nikada ne bih na drugačiji način uspela obići, s obzirom na njihovu udaljenost i nepristupačnost.

Tamara Višnić

19. 8. 2013.

 

POSLASTICE EVROPE

Naše iskustvo koje smo stekli tokom ovog puta je ogromno i sigurne smo da ćemo ga dugo pamtiti. Tokom putovanja smo upoznale veliki broj različitih kultura. Obišle smo pet država i sedam gradova ( Nemačka - Berlin, Holandija - Utreht i Amsterdam, Francuska - Pariz, Španija - Madrid I Barselona, Portugalija - Lisabon).

Put po Evropi je za nas bio jako zanimljiv, ali i dosta naporan, jer smo dane i dane provele u vozu putujući. No, uvek kada smo stigle do željenog grada, dočekalo nas je hladno piće i dobra hrana. Tokom putovanja smo se trudile da probamo što više lokalnih specijaliteta. U našem izveštaju će centralnu ulogu zauzeti ono čemu smo se najviše radovale nakon napornog puta vozom - hrani.

Posle 10 sati puta i 6 presedanja, stigle smo iz Berlina u Utreht gde smo se častile šoljom crnog čaja sa medom i mlekom. Kada smo stigle na mesto prenoćišta, domaćin nas je dočekao sa Stroopwafel-om. Nažalost nismo uspele da ih fotografišemo, jer su nestale brzinom svetlosti. Ipak, pokušaćemo da vam dočaramo sliku ove ukusne poslastice. To je holandski kolač koji se pravi od dve kružne oblande koje podsećaju na vafl sa filom od karamele u sredini. Oni su oko 10 centimetara u prečniku i tradicionalno se spremaju tako što se seče sveže napravljeni vafl na dva dela, maže fil između njih i dve polovine se spajaju. Bitno je zapamtiti samo da je mnogo ukusno. Nismo mogle da odolimo azijskim kuhinjama u Amsterdamu, tako da smo probale i neke azijske specijalitete.

U Parizu nismo mogle da priuštimo sebi obilan ručak u restoranu, jer je sve bilo mnogo skupo, pa smo se hranile po supermarketima i muzejima zahvaljujući bogatoj kolekciji mrtvih priroda…  

Sledeća destinacija je bila Španija. Ono šta je najkarakterističnije i najpoznatije u Španiji je sigurno “paella”. Paella je nalik na naš pilav, pravi se u širokim i karakterističnim tepsijama i može da ima različite sastojke u zavisnosti od regije. Od sastojaka sadrži pirinač kao osnovu, povrće i šafran i potom regionalne varijacije: pileće, zečije ili pačije meso u Valensiji, morske plodove u primorskoj varijanti i sl.

Najzad smo stigli u Portugaliju - zemlju kolača. Portugalci su pravi majstori u spremanju kolača, pa prosto ne možete odlučiti koji je od kojeg ukusniji. Probale smo mnogo slatkih specijaliteta: pastéis de nata - kolač s kremom od jaja i mleka, queijadas - načinjen od jaja, brašna, sira, šećera i cimeta, bolinhos de amêndoa - mali kolačići od marcipana s bademovom kremom.... Mogli bismo tako do sutra, no, verujte nam, svaki je kolač slađi od onog prethodnog.

Pored putovanja, glad nam je stvaralo i vreme provedeno u dobrim muzejima, od kojih toplo preporučujemo Museum Georges Pompidou u Parizu!

Nora Mesaroš i Jelena Prljević

19. 8. 2013.

 

ODJEDNOM SMO MI OPET OVDE, A NAŠE MISLI NEGDE TAMO

Tronedeljno putovanje kroz Evropu bilo je za mene, a verujem i većinu svih koji su putovali, sjajno i nezaboravno iskustvo. "Juče Amsterdam, danas Brisel, sutra Pariz" - zvučalo je neverovatno kada smo to izgovarali. Ali - beše tako.

Nemačka i Berlin su opravdali moja očekivanja. Grad smo obilazili (bukvalno) trčeći i vozeći se S-bahn-om, pošto smo na mapi iznova i iznova nalazili još po koji mali dvorac ili muzej do kojeg bismo, kad smo već tu, mogli obići. Pošto trenutno učim nemački, trudio sam se da u Berlinu iskoristim svaki trenutak da ponešto pitam (pa čak i ono na šta znam odgovor), ne bih li što više vežbao komunikaciju.

O prelepom Amsterdamu i neverovatnom iskustvu sa kaučsurfingom govorim još, barem po 3x dnevno svima. Šta još reći o domaćinu koji ugosti 12 studenata iz čitavog sveta (Mađarske, Poljske, Francuske, Indonezije, Nemačke, Srbije) u dvosobnom stanu i za to vreme spava na podu, koji svakom gostu obezbedi mapu grada i ključeve od stana i zgrade, koji priprema hranu gostima po želji, govori 6-7 jezika i bez problema se "prebacuje" s jezika na jezik?! I šta još dodati kad i od drugih čuješ da su imali lepa iskustva na kaučsurfingu u Briselu, Barseloni, Ženevi, Kopenhagenu? Od sad će mi verovatno drugačije u glavi zvučati pomisao o veelikoj srpskoj gostoprimljivosti i nasuprot njoj zapadnjačkoj otuđenosti i hladnoći - još jednom mitu koji sami o sebi smislismo.

Verovatno jedan od jačih utisaka sa putovanja su cene hrane, garderobe, kozmetike pa i smeštaja po Evropi. Pošto su hrana, garderoba i kozmetika verovatno najskuplje u Srbiji, i pošto cene namirnica npr. u centru Brisela koštaju isto ili čak manje nego u velikim marketima kod nas, onda ne čudi što smo u pojedinim marketima kupovali i više no što nam je trebalo, ne bismo li nahranili gladne oči. Zašto muški gel za kosu u centru Berlina košta 0,99 evra a u Beogradu 400 dinara? Ili zašto flaša kisele vode u marketu u Parizu, Barseloni ili Milanu košta 0,17 evra a u Srbiji 40 dinara? Je l' to Berlin možda mnogo jeftin ili je Beograd mnogo skup?

Šetnje uz obale Sene, Jelisejskim poljima, obilasci Luvra, Ajfelove kule, Trijumfalne kapijie, čuvenih pariskih katedrala (Notre-Dame, Sacré-Coeur) - sve to lepo i kratko opisuje Dijanina (Dijana Bakajac) rečenica: "Neka bude kliše, ali Pariz je, ipak, Pariz."

Dani u Barseloni su bili dani odmora, ako se ima u vidu tempo koji smo imali do tad - od Berlina do Pariza. Pomalo smo smanjili sa šetnjama i obilascima i iskoristili sunce i more da zalečimo proširene vene od hodanja. Naravno, nismo propustili da obiđemo katedralu Sagrada Familia, "magične" fontane po Barseloni, Kamp-nou...

Za kraj putovanja smo posetili Italiju - Milano i Veronu. Iako smo se u Milanu svi pretvorili u šopingholičare, nekako smo uspeli da obiđemo sve što smo planirali za dva dana, koliko smo proveli tamo.

Trčanjem do Julijine terase u Veroni sa rančevima na leđima počeo je naš povratak kući, kroz Austriju i Mađarsku. Poslednja vožnja vozom, na relaciji Budimpešta-Beograd, polako nas je probudila iz sna koji smo sanjali. Vozovi koji stižu i polaze na vreme, koji su čisti i komforni, u kojima kondukteri prvi pitaju putnika da li mu treba pomoć ili nekakva informacija - ti su vozovi odjednom nestali i sakrili se u našim sećanjima dok smo se, brzinom bicikla, vraćali vozom u Beograd i slušali vest da je nekoliko dana ranije izleteo brzi voz iz šina na relaciji Beograd-Bar, krećući se najvišom dozvoljenom brzinom na tom delu, od 20 km/h. Odjednom je Železnička stanica u Beogradu tako mala. I odjednom smo mi opet ovde, a naše misli negde tamo.

Valjda ćemo uspeti da jednog dana “ono tamo” oživimo i ovde, u Srbiji. I, valjda ćemo, makar par dana pre tog lepog dana, shvatiti da to moramo da učinimo mi, a ne niko drugi umesto nas.

Vladica Ilić

15. 8. 2013.

 

UPIJAMO KULTURU KROZ KOŽU, II DEO

Prvi dan programa PUTUJEMO U EVROPU iliti UPIJAMO KULTURU KROZ KOŽU :) provedosmo u Berlinu. Istraživasmo grad timski sa studentima iz BiH, CG, Albanije i Makedonije. Ekipa iz Tuzle mi se baš dopala - možda navratim da vidim Edo Maajku i Frenkija. Govor prof. Ferhojgena me, ipak, nije uspavao. Lepo je čuti, bar meni teologu, o korenima i problemima EU i krizi liderstva; posebno od njega - deteta Adenauer- de Gol- Šuman ere.

Posle Berlina se obreh u Gdanjsku. Odavde je počeo pad komunizma. On nema stari grad - on je sam stari grad. Glavna ulica se završava na keju koji je na razini - nije kao u Beogradu. Prelep, miran grad na Baltiku sa prelepom arhitekturom, muzejom pokreta SOLIDANOŠĆ (L. Valensa, mise na otvorenom...) pored kojeg je Spomenik radnicima pobijenim 1970. U Gdanjsku je počeo, pak, i Drugi svetski rat, sa svetionika beše prvi pucanj u poljsku vojsku 1. septembra 1939.

Varšava je metropola sa klasičnim „ako si turista, stari grad je tamo“ načelom, no van starog na svakom koraku su prelepi spomenici. Najviše su mi se dopali De Golov, Varšavskog ustanka, Malom ustaniku, Varšavskog geta („aaa - tu se onomad Brant poklonio - moćno!“) i Jana Sobjeskog - odbranitelja Beča od Turaka 1683.

Zlatna Praha. Pogled ide gore, levo, desno; katedrala, većnica, most. Turisti na sve strane. Izdvajam Karelov most sa mnogo hrišćanskih kipova i Trg svetog Vaclava kao mesto svih skupova u Prahi.

Bratislava je sličnog načela kao Varšava, ali stari grad je bukvalno stari. Vreme je stalo. Prelepo. Posebno Tvrđava sa parkom.

Slovenske zemlje me oduševiše - posle pada komunizma su se vratile na kolosek za desetak godina. Mogli bismo se malo više ugledati na njih.

Beč. Moja stara prestonica. Hvala Austriji na podršci PUE programu - stoga ovde ostajem 4 dana. Stefanova katedrala, Bečki lipicaneri (videh Čvarkova sa babom i Šilovičkom, a kočijaš im bi čika-Žika), Berliner štrase 31 (gde je D. Torbica radio parket :) ), Mocart kugle za braću i sestru (kao Boškić), Šlosburg sa spomenikom Oženu Savojskom (moj predak je bio pod njegovom komandom u Bitki kod Sente :) ), spomenik Mariji Tereziji (ona je odobrila da se osnuje moj grad Kikinda), Geteov spomenik, Parlament, Većnica, prelepi (ma malo je reći prelepi) parkovi (Državni, Narodni, Park Većnice sa jezercima sa patkama), kompleks Šenbrun, dvorac Belverde, Hundertvaserova kuća sa avangardnim dizajnom, Sovjetski spomenik... Najviše mi se svideo Kalenberg sa svojom povesnom pričom o turskoj opsadi Beča. Naravno, u Kalenberg ubrajam i panoramu Beča.

U Insbruku su najupečatljivije crkve sa prelepim svodovima, stari grad i Alpi okružujući grad. Uzeh misionarski časopis „Tirolska nedelja“ da vidim kako to rade moja braća rimokatolici. Na razini, moram reći. Kao i kej - nije kao u Beogradu.

Sada smo u prestonici najrazvijenije države SR Nemačke - u Slobodnoj državi Bavarskoj. Hm - na većnici je zastava Bavarske pored nemačke. A zastava Vojvodine u Novom Sadu je nekima problem... šteta - ipak smo politički nezreli. Minhen ima prelepu arhitekturu i trg sa Većnicom na Marijinom trgu. A parkovi sa potočićima im služe između parka i bazena, dakle - kupalište gde se ljudi lepo rashlade. Genijalno! Kej je prelep, obavezno obići - nije kao u Beogradu.

U Frankfurtu su neboderi od kojih su neki lepo dizajnirani sa sve bašticama i fontanom. Panorama sa Majn tornja je najupečatljivija atrakcija. Većnice i stari grad je na nivou. Kao i Ustavna crkva gde je većan Osnovni zakon SR Nemačke. Spomenici old-skul liderima su podignuti svima sem Adenaueru. Nadam se da to nije jer im preote prestonicu u Bon :). Univerzitet gde je studirao i naš pokojni premijer je zaista impresivan. Kej je na razini - nije kao u Beogradu.

 2 dana u Leceburg Štadu. U pitanju je grad na nekoliko razina koji u sredini ima krater Grund (Temelj - koji je stari grad Leceburg Štada) kroz koji protiče Alizet i mnogo zelenila i mostića. Prelepo! Ispod je Spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu, i Spomenik Robertu Šumanu, Leceburžaninu - idejnom tvorcu Evropske zajednice za ugalj i čelik. Evropa neće biti stvorena odjednom, niti prema jedinstvenom planu: biće izgrađena konkretnim dostignućima koja najpre stvaraju faktičku solidarnost. Sada nam opet nedostaju takvi lideri.

 Evo ga- Rems! On ostavi na mene- teologa- najjači utisak! Grad je manji, miran, lepe arhitekture, stara bazilika, krunidbena crkva, i - naravno, mesto rođenja EU: Katedrala Naše Gospe. „Uzvišenosti, kancelar Adenauer i ja dolazimo u Vašu katedralu da zapečatimo pomirenje između Francuske i Nemačke“ reče de Gol. Dakle, videli smo kako je to kada nismo hrišćani, stoga- let`s get back to the (christian) roots. A tih dana se pričalo o zatvoru za Berluskonija. E moj de Gasperi... Kej je na razini- nije kao u Beogradu.

Pa - verno su preneli ovu katedralu na Spomenik Konradu Adenaueru u Bonu. Lepo. Rajna je isto lepa. Kej je i više nego na razini - nije kao u Beogradu. Park je velik i divan sa sve jezercetom. Stari grad je isto na nivou. Svidela mi se Staza demokratije - ustanove SR Nemačke. Tu je i Dojče Vele koji ima Akademiju gde nameravam da odem na master. Sutradan posetih Betovenovu rodnu kuću i Kuću povesti Nemačke. Muzej je toliko detaljan da sam za 5 sati stigao tek od 1945. do 1955. godine - što i jeste moj omiljeni period povesti Nemačke jer se ona tada vraćala na kolosek utemeljenjem u hrišćanstvu, odnosno hrišćanskoj demokratiji (biće da sam subjektivan - zbog trenutne okolnosti u Srbiji). Video sam pad Nemačke, prve godine obnove, stvaranje ustanova Nemačke, deobu Nemačke sa sve tenkom sa Potsadmskog trga. Od tada se prati uporedo povest Istočne i Zapadne Nemačke.

Povratak ide preko Salcburga sa prelepim kompleksom Mirabel, Citedelom i Mocartovom rodnom kućom. Kej je na razini - nije kao u Beogradu.

Jedino razočarenje je bilo u Zagrebu. Stigoh u 9: „Bok. Kada je večeras noćno vlak za Beograd?“ „U 13.“ Pih! Samo sam ga malo obišao, a tako lep grad. Biće prilika.

Dakle, putovao sam 22 dana, sam, minimalni fond za put je 500 evra.

Spava se bez rezervacije na sedištu. Kada stignete u grad i obilazite ga, posle ručka se može odspavati sat-dva u parku. Ustajete sveži za popodne. Ako hoćete tad rezervišete kušet. Hosteli su uglavnom 20 evra- sa doručkom. Nije obavezno da se najavite, bar ne u ovim odredištima. Hranu kupovati u samoposluzi. Svaki drugi dan uzmite supu :).

Obavezno posetiti i Istočnu Evropu. Veličina Evrope i EU se vidi baš tamo - i to je Evropa. Što ste dalje od Srbije to su i duže suknje kod devojaka. Manje se duvani u toj Jevropi. Novčanik koji je za vreme puta stajao u zadnjem džepu - koji je bio prazan kao diverzija - sam vratio. Prazan ali - vratio :). E sad - posle ovog puta me jedno pitanje strašno muči: ko je to nama utuvio u glavu da smo mi najbolji i najpošteniji na svetu, a da je Zapad zlo zla?

Marko Malenčić

23. 8. 2013.

 

DVOUMILA SAM SE DA LI DA PUTUJEM ILI NE

Nakon fenomenalnog prijema u Beogradu, uputili smo se na železničku stanicu. Posle  dvadesetčetvoročasovnog putovanja, stigli smo u Berlin. Program koji su nam organizovali je stvarno bio zanimljiv, a posebno City Rally. Ljudi iz Amstel hostela su bili predusretljivi. Berlin je neverovatno lep grad, odlično je organizovan i veoma čist. Njihova železnička stanica je fascinantna, u šali smo govorile da izgleda kao "spejs šatl".

Nakon Nemačke, uputile samo se ka zemlji lala i vodenica, Holandiji. Odsele smo u Roterdamu, koji je svega oko sat i po vremena vozom udaljen od Amsterdama. Preporučujem budućim putnicima da odsedaju u Roterdamu, zato što je jeftinije i nema toliko gužve. Arhitektura u Amsterdamu je fenomenalna. Jedna od građevina koja je na mene ostavila najjači utisak je železnička stanica u Amsterdamu. Ovaj grad je prepun turista, koji iza sebe ostavljaju ogromno smeće. To je nešto što mi se nije svidelo.

Sledeća stanica je bio grad Briž u Belgiji. Što bi rekla jedna od mojih saputnica, ovaj grad je izuzetno opasan po vašu liniju i novčanik. Čokolada na svakom koraku.

Posetile smo Salzburg i Beč u Austriji. Veoma mi se dopao Salzburg, čiji je centar grada pod zaštitom UNESCO-a. Beč… on nije ostavio neki poseban utisak na mene, definitivno ga ne bih ponovo posetila. Beč je inače prepun Srba, tako da preporučujem da ako vam je potrebna neka pomoć da se prvo obratite na srpskom. Veća je verovatnoća da će znati srpski, nego engleski :). Stigle smo otići i u Prag. Grad je prepun kaldrme, koja je bila izuzetno opasna po točkiće mog kofera :).

Nakon dvonedeljnog putovanja, lomile smo se da li da putujemo u Poljsku ili Hrvatsku, ali ipak smo se opredelile za plavi Jadran. I nismo se pokajale. Opredelile smo se za Pulu. Jadran je bio neverovatno čist i ljudi su bili super.

Ovo je neverovano iskustvo. Drago mi je sto sam imala priliku da budem deo ovog programa. Dvoumila sam se da li da idem ili ne, pošto mi je ovo putovanje izgledalo neverovano teško. Svakakve misli su mi se motale po glavi. Na kraju mi je mnogo drago što sam otišla. Uopšte nije bilo teško snaći se (izuzev u Pragu :)).U svakom gradu smo nailazile na ljubazne ljude, koji su bili spremni da nam maksimalno pomognu.

Jelena Prokić

23 8. 2013.

 

MOJE PUTOVANJE PO EVROPI

Nakon provedenih dva dana u Berlinu, zaputio sam se ka Amsterdamu (odnosno Roterdamu gde smo našli smeštaj jer je dosta jeftiniji). Roterdam je mali grad, a boravak u tom gradu najviše je obeležen kišom.

Čim smo stigli u Roterdam i smestili se u hostel zaputili smo se u Amsterdam gde smo i proveli ceo dan. Amsterdam je vrlo lep grad, i ne toliko veliki tako da se može obići za jedan dan. U Amsterdamu smo dočekali i veče tako da nismo propustili najveću znamenitost grada Red light district, ali samo iz turističke radoznalosti. Nakon Amsterdama zaputili smo se u Pariz.

U Pariz smo putovali preko dana, budući da za taj voz nije bila potrebna rezervacija, tako da smo stigli u ranim večernjim satima. To prvo veče iskoristili smo da se prošetamo gradom do Trijumfalne kapije i Ajfelovog tornja. Pariz je veoma lep grad, međutim Parižani se nisu baš pokazali kao izvrsni domaćini (pre svega zbog potenciranja svog jezika na svakom koraku, pa sam tako doživeo vrlo neprijatno iznenađenje u Luvru gde su sva objašnjenja isključivo na francuskom). Takodje metro je veoma prljav, a i nekako se najveća nesigurnost oseća upravo u Parizu.

Nakon Pariza, zaputio sam se u Barselonu (od ovog grada sam putovanje nastavio sam), jer sam bio previse umoran da bih išao u neki kontinentalni grad i nastavio sa razgledanjem pa sam se odlučio za odmor na Barseloni. Ovde sam proveo divna dva dana koje sam iskoristio prvo za odmor,a kasnije i za obilazak znamenitosti. U hostelu, u kom sam odseo, sam upoznao mnogo zanimljivih ljudi iz cele Evrope sa kojima se nadam da ću ostati u kontaktu.

U Barseloni mi se dogodio i najemotivniji trenutak celog putovanja, kada sam popevši se na Olimpijski kompleks prisustvovao iznenadnom intoniranju “Bože pravde” (pošto se održavalo Svetsko prvenstvo u plivanju).

Posle Barselone otputovao sam u još jedan predivni, mediteranski grad, Valensiju, gde sam nastavio svoj odmor. Oduševljen sam plažom i morem u ovom gradu, pa se nadam da ću uspeti da sledeće godine ovde dođem na odmor.

Sledeća stanica bio je Madrid. Međutim, najlepši deo puta mi je bio upravo u Španiji. Ljudi su vrlo prijatni i spremni uvek da pomognu i odgovore na sva pitanja, a kako sam se trudio da svuda govorim španski to je samo uticalo da ljudi budu još prijatniji.

Budući da u vozu za Lisabon nije bilo slobodnih mesta, a van Portugala nije moguće rezervisati portugalske vozove, odlučio sam da noćim u Portu dve noći , a da iskoristim jedan dan da odem i provedem ga u Lisabonu. Lisabon je potpuno drugačiji od cele Evrope, veoma lep i čak malo egzotičan. No ceo boravak u ovoj zemlji na mene je ostavio utisak, da iako stara članica Evropske unije (još od 1986. godine), ne nalazi se na većem stadijumu razvoja od članica iz 2004. godine, čak naprotiv). No poseta ovoj zemlji svakako je bila vrlo korisna i upečatljiva. Tako da mi je drago sto sam i pored svih peripetija oko njihove železnice uspeo da stignem i do Lisabona nakon čega sam se zaputio ka Beogradu.

Što se tiče samog putovanja, InterRail karte, hostela ….

Tokom putovanja nikakvih problema nisam imao iako sam najveći deo proveo sam. Nosio sam kofer i nisam se ni u jednom trenutnu pokajao zbog toga. Upoznao sam mnogo ljudi tokom putovanja, vežbao jezik (španski i engleski), stekao ogromno životno iskustvo, posetio prelepe gradove i zemlje, odmarao se na plaži … Tako da je ovo bilo jedno nezaboravno i veoma uzbudljivo putovanje.

InterRail kara je bila odlična, ali problem je bio što moraju da se rezervišu vozovi koji idu iz Francuske za Španiju i iz Španije za Portugal i obratno naravno. Od Pariza do Barselone najjeftinija rezervacija košta 30 evra, dok sve ostale ne prelaze 20 evra. Sami vozovi su vrlo lepi, novi i udobni (manje više, jer posle 30 sati vožnje ne postoje udobni vozovi). Posebno bih pohvalio nemačke, francuske i španske vozove. Naravno postoji i izuzetak, a to su portugalski vozovi, vrlo su stari u nekim kupeima ne radi klima, spori su. Teškoće sa rezervacijama portugalskih vozova mogu biti veliki problem i nije previse pametno krenuti u povratak iz Portugala 2-3 dana pre isteka karte, kao što se meni desilo, no, srećom, uspeo sam da stignem na vreme u Beograd.

Hostele sam rezervisao preko www.hostelworld.com i vrlo sam zadovoljan i cenom i smeštajem u svakom hostelu u kom sam odsedao.

Nikola Traživuk

25 8. 2013.

 

Početak putovanja

Nakon što sam saznao da sam primljen, bio sam oduševljen, ali nisam nikoga poznavao. Na pripremnom sastanku sam upoznao dosta studenata i tada smo se dogovorili da svi mi koji studiramo u Nišu putujemo zajedno. Posle svečanosti u Beogradu, krenuli smo ka železničkoj stanici i krenuli za Budimpeštu. Put je bio zanimljiv, svi smo bili odmorni, upoznavali smo se i naših 24h putovanja do Berlina je prošlo brzo.

Berlin

Berlin je predivan grad, ulice čiste, kulturni i ljubazni Nemci, grad koji je ogroman, ali ipak nema saobraćajnih gužvi. Centar grada je prepun kulturno-istorijskih spomenika i modernih zgrada. Ljudi rade, imaju para, restorani su puni. Glavna železnička stanica je čudo, divio sam joj se kad god bih ušao tamo. Metro je takođe posebna priča, voz na svakih 3 minuta. Posebna atrakcija, a i ono što me je najviše oduševilo jesu biciklisti. Grad je tako uređen da skoro svaka ulica ima stazu za bicikliste. Bicikle voze i stari i mladi bez obzira na to što imaju metro i automobil. Ogroman urbani grad, a opet toliko zelenila oko svake zgrade. Na dočeku koji nam je priredila Robert Boš fondacija je bilo predivno, sve je lepo bilo organizovano, a moram reći da je i društvo bilo super. Taj dan sam upoznao dosta studenata iz regiona i svi su ljubazni i razumni. Posebno mi se svidelo takmičenje kada smo sami morali da lutamo po gradu, slikamo svakojake stvari, razgovaramo sa prolaznicima.

Amsterdam

Nakon Nemačke rešili smo da odemo u Amsterdam. Putovali smo noću i to je bio jedan od najboljih vozova u kome smo putovali. U Amsterdam smo stigli oko 11h. Razgledali smo grad brodićem, posto nam je to preporučio jedan od turističkih informatora. Mislim da bi bilo bolje da smo za to vreme grad razgledali šetajući.

Prvo što se da primetiti su uske ulice i uske zgrade koje obično imaju po 4-5 spratova. Iako nije moderan kao Berlin, poseduje dosta lepih starih građevina sa bogatom istorijom. Ono što po mom mišljenju čini ovaj grad atraktivnim jesu ljudi. Svi su opušteni, marihuana se konzumira na ulici i prodaje se u prodavnicama... Grad je dosta skup, ali rekviziti u odnosu na Berlin nisu toliko skupi.

Briž

Posle kratkog razgledanja Amsterdama, plan je bio da idemo u Briž i tamo ostanemo dve noći. Hostel, koji smo greškom rezervisali za mesec dana kasnije, je bio pun, imali su samo 4 mesta (nas je bilo 10). Srećom, devojka koja je radila u hostelu je bila ljubazna i sredila je smeštaj za još 6 osobe. Briž smo morali da napustimo odmah sutradan. Bukirali smo hostel u Parizu i krenuli dalje.

Pošto smo imali 1h za razgledanje grada, nisam uspeo sve da vidim, ali video sam veliki broj zanimljivih zgrada, kanale koji prolaze kroz grad, brodiće, probao njihovu čokoladu i pivo. Malo mesto, a toliko dobrih stvari. Tu smo našli i jedan veoma jeftin market i kupili smo hranu i piće za narednih nekoliko dana.

Pariz

Krenuli smo iz Briža za Pariz, stigli u neko mesto u Francuskoj gde je grom udario u stanicu, pa vozovi nisu baš išli po rasporedu. Ljubazna gospođa, koja nije znala ni reč engleskog, nam je sredila da direktno TGV-om idemo do Pariza. To je bila naša prva vožnja TGV-om, svi smo bili uzbuđeni jer smo čuli da su to veoma brzi vozovi. Stigli smo na vreme, ali voz kojim smo putovali je kasnio i ljudi iz železnice u znak izvinjenja su nam podelili lanč pakete. Tada sam pomislio u sebi “super, stigli smo na vreme, a ujedno dobili besplatan ručak”. Na prvi pogled, svideo mi se Pariz. Ali nije dalje sve išlo tako glatko. Dok smo dobili informacije o metrou, kupili karte, promašili nekoliko ulica, počela je da vlada nervoza među nama. Napokon smo našli gde se nalazi hostel, ali to je izgledalo kao da to uopšte nije hostel. Pošto je to bilo zatvoreno, zvali smo policiju, ništa nam nisu pomogli, bilo je već kasno, ali srećom pomogli su nam neki klinci iz Pariza koji su zvali hotel, pitali za cenu i na kraju su nas odveli tamo. Umorni od puta odmah smo se uspavali. Sutra smo se kao uhodali sa metroom i posetili smo Bonapartin muzej, videli Ajfelovu kulu, razgledali grad brodićem. Drugi dan smo posvetili muzeju Luvr, posle smo otišli na krov Pariza, gde smo uživali u pogledu. Videli Moulin Rouge i vratili se u hotel. Sledeća stanica nam je bila Barselona.

Pariz je ogroman grad, sa mnogo istorije, prelepih muzeja, prelepih građevina, gde živi ogroman broj ljudi različitih nacionalnosti. U Parizu je sve tako ogromno, a dobra stvar je metro kojim možeš da odeš u bilo koji deo grada. Posebno su mi se svideli muzičari koji su ulazili u metro i svirali, a pri tom nisu tražili nikakav novac.

Barselona

Nakon što smo stigli brzim vozovima u Barsu, otišli smo u hostel. Odmah smo upoznali dva Holanđana i jednu Amerikanku koji su bili sa nama zajedno u sobi. Željni mora, odmah smo izašli na plažu. Narednih šest dana je bilo slično, hostel-plaža-hostel, pravo uživanje. Planirali smo da ostanemo tri dana, a onda krenemo za Lisabon, ali vozovi su bili prebukirani i morali smo da ostanemo u Barseloni, što se meni i svidelo. Ja i dva druga smo rešili da prespavamo jedno veče na plaži, što i nije bilo nešto mnogo pametno. Jedno sat vremena smo bili na klupici, pored nas su bili beskućnici, čak sam se i ja na trenutak tako osećao, a onda smo rešili da spavamo na plaži. Naše spavanje je u stvari bilo dremanje, ali ipak su drugu uspeli da ukradu šorc. Tokom tog jutra, dok smo ležali na plaži, neki lopov je ukrao devojci torbu sa stvarima. Odmah sam potrčao za njim sa još dva Španca i uspeli smo da ga uhvatimo. Pozvali smo policiju, dali izjave i oni su ga uhapsili. Posle lepog odmora i provoda u Barseloni, rešili smo polako da se vraćamo kući, naša sledeća destinacija bila je Nica u Francuskoj.

Nica

Kada smo stigli u Nicu odmah smo krenuli prema plaži. Umorni od puta i čekanja, odmah smo se uspavali. Tada smo se podelili u dve grupe. Oni su rešili da prespavaju jednu noć u hostelu dok smo drug i ja rešili da putujemo dalje za Rimini.

Rimini

Najgora noć na mom putovanju je bila na putu između Nice i Riminija. Dok smo sedeli na plaži u Nici, neprimetno sam izgoreo, i to je baš počelo da me peče. Stigli smo oko 23h u Đenovu i saznali da oni ne rade noću i da upravo zatvaraju stanicu i da sledeći voz imamo tek za 6h, a to je značilo da noć moramo da provedemo na stanici. Nekako smo preživeli tu noć i zaputili se dalje za Rimini. Grad je predivan, prelepa plaža, pun turista, svi lepo raspoloženi, ulični izvođači... Ostali smo dve noći, morali smo da menjamo sobu, što je na kraju bilo super, jer smo upoznali nove ljude. Prvo smo upoznali momke iz Velike Britanije, onda, drugo veče smo upoznali momke iz Nemačke. Lepo smo se družili, i te dve noći su brzo prošle. Ja sam tu potrošio sve pare i sa žaljenjem smo krenuli kući.

Ovo je bilo jedno predivno putovanje i iskustvo za mene. Video sam kako drugi ljudi žive, družio se sa najboljim studentima iz Srbije, Crne Gore, Makedonije i Albanije. Svakako bih svakom studentu koji zadovoljava uslove konkursa preporučio da se prijavi na konkurs i obiđe Evropu.

Marko Milenković

27 8. 2013.

 

MESTA KOJA SAM ODAVNO ŽELELA DA POSETIM

Za početak, želela bih da se zahvalim svima koji su mi omogućili da odem na ovo putovanje.  Bilo je zaista fenomenalno! Obišla sam mesta koja sam odavno želela da posetim, upoznala sam dosta ljudi, i zaista se zabavila.

Ko: Moju grupu smo činili (naravno) ja, moj dečko (koji nam se pridružio nakon Berlina) i Valentina Hućka.

Gde: Mi smo odlučili da obiđemo što veći broj različitih mesta, tako da smo dosta noći provodili u vozu. Na prvi pogled to se možda čini napornim, ali nama stvarno nije bilo. Naša putanja je izgledala ovako: Berlin, Amsterdam, Pariz, Madrid, Lisabon, Barselona, Mainau, Fusen i Prag. Sva mesta su bila predivna, i svuda nam je bilo zabavno.

Utisci: Berlin, prva destinacija, mi se najviše svideo.  To je mesto gde bih mogla da zamislim sebe da živim. Za program koji je bio organizovan od strane Robert Bosch fondacije imam sve pohvale. Zaista je bio interesantan i pomogao da se upoznamo bolje i međusobno a i sa samim gradom. Takođe, neverovatan utisak na mene je ostavio Pariz. Doduše, bilo je previše turista za moj ukus (npr. vreme čekanja za ulazak u Versaj je bilo 2 i po sata), tako da tu ne bih mogla baš da zamislim sebe da živim, ali je svakako grad koji moram opet posetiti. U Madridu sam rešila da pravim dečku društvo u obilasku Realovog stadiona. Da nije on pošao sa mnom na ovaj put, to bih sasvim sigurno preskočila, ali drago mi je što nisam, tura je bila prilično dobra i bilo mi je baš zabavno.  Mainau - ako se pitate šta je sad pa to i gde, to je ostrvce u Bodenskom jezeru (u Nemačkoj, blizu granice sa Švajcarskom) koje je kao jedna velika botanička bašta. Posebno zanimljiva tamo mi je bila „kuća leptira“. Ako nekog zanima više o tome - www.mainau.de. Što se tiče Fusena, to je gradić u Bavarskoj u kome smo bili da bismo obišli dva predivna zamka. Takođe, za sve dalje informacije: www.hohenschwangau.de. Ne bih želela da preporučujem šta sve treba posetiti u kom gradu, ni da nešto od toga previše hvalim, da budući putnici ne očekuju previše od nekog mesta pa se posle razočaraju. Neka sami otkriju lepote nekog od ovih gradova ukoliko se odluče da odu baš tamo. Radije bih da dam po koji savet za put, i napomenem neke od sitnica na koje treba obratiti pažnju.

Smeštaj: Mi smo većinu naših hostela rezervisali par dana pred put, pa nismo bili baš fleksibilni u menjanju planova. Dobra strana toga je što nigde nismo imali problema sa pronalaženjem smeštaja.

Vozovi: Vozili smo se svakakvim vrstama vozova, što je meni bilo izuzetno zanimljivo jer mi je voz omiljeno prevozno sredstvo. Neki su kasnili i bili spori, neki su išli 300km/h i u njima smo dobijali slušalice i gledali filmove; neki su bili jako udobni, a u nekima ni naslon za ruku nije mogao da se podesi. Ono što mi se nije svidelo je što je za mnoge obavezna rezervacija. Za razliku od hostela rezervacije vozova nismo napravili od kuće, već smo rešili da to obavimo svuda na licu mesta, što je bila greška. Dosta ljudi na stanicama ne zna baš najbolje engleski, dosta vozova je bilo puno tad kad smo mi hteli da idemo, u nekima se plaćala puna cena karte, zatim npr. neke rezervacije iz Francuske se nisu mogle napraviti za Španiju… Tako da smo se malo vozali i okolnim putevima, i sa mnogo presedanja i velikim, nepotrebnim, pauzama u cilju da prištedimo ili stignemo na vreme. Ali na sreću, sve je lepo ispalo na kraju. Moj savet je da, ukoliko znate gde ćete, pokušate da što više rezervacija napravite odavde.

Internet: Ono što mi se baš ne sviđa u mnogim zemljama je nedostatak besplatnog pristupa Internetu. Čak i u hostelima, od kojih su neki po svemu drugom bili baš super, postojale su silne komplikacije da bi se pristupilo Internetu, a i signal je obično uvek bio loš. Tu je bilo potrebno dosta strpljenja. Npr. ako niste ljubitelj McDonald’s restorana, i ako biste tamo išli samo zbog Interneta, zaobiđite ovaj restoran u Amsterdamu jer tamo toga nema (na drugim mestima više nismo ni proveravali).

Obilasci: Potražite Sandeman’s new Europe na Internetu. Oni organizuju besplatne ture po nekim gradovima i to je nešto što svakako preporučujem svima. Mi smo išli na nekoliko njihovih tura, i zaista je mnogo bolje obilaziti grad slušajući priče, legende i razne zanimljive podatke nego samo gledati lepe fasade i slikati se ispred. Svi naši vodiči su bili puni entuzijazma i želje da nam bude što zanimljivije i bili su dosta od pomoći, pogotovo u Češkoj, gde je zaista značio savet o tome gde da promenimo novac i gde se može naći jeftinija hrana i piće.

Bezbednost: Kad smo došli u hostel u Barseloni, nije bilo osobe koja nije tih dana bila više ili manje opljačkana u gradu. Mi smo bili manje. Svuda se takve stvari mogu desiti i svuda treba da se pazi na svoje stvari, naravno. Ali eto, nekako sam stekla utisak da u Barsi mora malo više da se pazi. Pomenula sam gore da nismo baš rezervisali vozove na vreme. I tako se zadesismo jednom na stanici u Minhenu u ponoć, i imali smo pauzu do 4 ujutru. Preporučujem da se ta pauza na svaki način izbegne. Za ostatak puta nemam nikakvu zamerku što se tiče bezbednosti.

Ranac ili kofer: Mi smo nosili rančeve, nisu bili laki i na početku smo mislili da ćemo se pokajati, ali već nakon prvog trčanja niz i uz stepenice za vozom, zaključili smo da smo napravili dobar izbor.

Jelena Krmar

27 8. 2013.

 

 NAJDRAGOCENIJE ISKUSTVO - SAMOSPOZNAJA

Јаvlјаm Vаm sе nаkоn dvаdеsеtоdnеvnоg putоvаnjа Еvrоpоm.

Prеsеdаnjе u Budimpеšti iskоristili smо dа sе mаkаr mаlčicе upоznаmо sа lеpоtаmа оvоg grаdа. Nаkоn čоkоlаdnih krоаsаnа i simpаtičnе prоdаvаčicе, оdušеvlјеnjе su mi izmаmili mаđаrski mоstоvi i timе mi је šеtnjа Budimpеštоm оstаlа u lеpоm sеćаnju. Dаni kоје sаm prоvеlа u Bеrlinu оstаćе mi u nајlеpšеm sеćаnju u оdnоsu nа svа mеstа kоја sаm pоsеtilа dо krаја putоvаnjа. Pоsеbnо sаm zаhvаlnа nа mоgućnоsti zа rаzgоvоr sа prоfеsоrоm Gintеrоm Fеrhојgеnоm, јеr smо dоstа tоgа mоgli dа nаučimо оd njеgа. Vеć оd sаmоg priјеmа kојi nаm је Fоndаciја Rоbеrt Bоš prirеdilа, Bеrlin је nаdmаšiо mоја оčеkivаnjа! Dа sе rаzumеmо, оnа nisu bilа mајušnа! Lеpо је urеđеn, mоdеrаn, а istоvrеmеnо sе mоžе оkаrаktеrisаti kао rurаlаn. Pоrеd dоbrоg znаnjа nеmаčkоg јеzikа, pоsеbnо sаm pоnоsnа nа svоје snаlаžеnjе pо grаdu. А Bеrlin - tо kао dа је grаd sаtkаn sаmо оd lјubаznih lјudi i mоgućnоsti zа nоvа pоznаnstvа i kulturnа sаznаnjа. Pа kо је јоš imао mоgućnоst dа u Bеrlinu srеtnе zеmlјаkа! Vеsеlinе, pоzdrаv! :) Nаkоn Аmstеrdаmа, pоsеtili smо bајkоviti Briž, а tа nаšа bајkа zvаnа Briž је i pоčеlа оnаkо kаkо svаkа bајkа mоrа pоčеti - zаplеtоm. Slučајnоm grеškоm, kао dаnаk nеiskustvu, rеzеrvisаli smо hоstеl zа mеsеc dаnа unаprеd оd dаnа dоlаskа, а gоtоvо dа su svа mеstа u hоstеlu, i inаčе u grаdu, bilа zаuzеtа. Nаs šеst dеvојаkа spаsilа је dеvојkа pо imеnu Еmili, pоnudivši nаm prеnоćištе u svојој kući i оstаvivši kuću јеdnu nоć pоtpunim strаncimа. А kаkо smо sе sаmо užеlеli tušа! :) Dаklе, srеćаn krај, pоdrаzumеvаn u svаkој bајci, ni оvdе niје izоstао. Uz dоstа bоžаnstvеnе bеlgiјskе čоkоlаdе uputili smо sе kа Pаrizu. U prеthоdnоm putоpisu smо оbјаsnili nеmilu situаciјu sа hоstеlоm i pоzivаnjе pаriških оrgаnа rеdа pа ću tо sаdа izоstаviti. Iаkо sаm i sаmа vеrоvаlа dа је Pаriz klišе, dа zаgrlјај ispоd Ајfеlоvоg tоrnjа niје vrеdаn slikе zа rаzglеdnicu, uh, i tе kаkо јеstе! Та šlјаštеćа gоmilа gvоžđа imа оdrеđеni šmеk, čаk i аkо nistе еntuziјаstе kоје su оsеtilе pоglеd sа 1665. stеpеnikа, vеć sаmо vоlitе dа sе bаškаritе nа trаvi pоd njоm. Frаncuskо vinо i Luvr nikаkо nisu klišе, а svаkаkо nајоmilјеniја uspоmеnа iz оvоg nеmrаčnоg grаdа јеstе оnо pоpоdnе sа еkipоm nа Моnmаrtru. Nаkоn Pаrizа dоšli smо dо Bаrsеlоnе, u kојој smо zbоg nеdоvоlјnо dоbrоg plаnirаnjа mоrаli dа оstаnеmо јоš nеkоlikо dаnа. I zаistа, budući putnici, kоrisnici оvоg prојеktа, rеzеrvišitе vоznе kаrtе čim stignеtе u nеkо mеstо јеr ćеtе u suprоtnоm mоždа оstаti zаglаvlјеni u nеkој zеmlјi! Rubеn? Rubееееn? Rubееееееnnn? Pоzdrаv svim cimеrimа iz dvаnаеstоkrеvеtnе, vеćinоm srpskе, sоbе hоstеlа u Bаrsеlоni! Nа krајu nеplаnirаnо prоdužеnоg bоrаvkа, priznајеm dа је оvо grаd kојi trеbа dоživеti, bоlје u mlаdоsti nеgо u stаrоsti. Prеgršt је lоkаlitеtа kоје trеbа оbići, mеni је u nајdrаžеm sеćаnju оstаlа Маgičnа fоntаnа, аli i оnо mаgičnо vеčе kоје smо prоvеli u njеnој оkоlini. Pustоlоvinе smо nаstаvili u Nici prеspаvаvši јеdnu nоć nа plаži. I znаtе štа? Моžе sе i bеz vrеćе zа spаvаnjе i bеz čistе tоplе оdеćе u društvu dvејu bubа kоје insistirајu nа nоvоm pоznаnstvu! Cvоk-cvоk, svе mi sе čini dа mi nеkаdа i u јеku zimе niје bilо оnоlikо hlаdnо! Аli zаtо је vоdа u Nici bоžаnstvеnа. Sаsvim pristојnа kоmpеnzаciја, rеklа bih. Оnih tridеsеt minutа u Мilаnu bilо је sаsvim dоvоlјnо dа Аustriјаnаc pоhvаli mоје znаnjе nеmаčkоg. Hа! Nаrеdnо оdrеdištе bilа nаm је Vеnеciја. То pоnоćnо istrаživаnjе pоstаpоkаliptičnе Vеnеciје upоtpunilо mi је sliku о оvоm grаdu. Iаkо је Тrg Svеtоg Маrkа vrlо nаdаhnjuјuć, Vеnеciја niје оdrеdištе nа kоје bih pоvеlа svојu srоdnu dušu nа prvо zајеdničkо putоvаnjе... Pоvrаtаk kući sе bliži, prеkо Ljublјаnе, nаrаvnо, а Zаgrеb, „Gоspоn Zаgrеb, kојi nајvеću lаrmu pоdignе kаd zvеcnе kаšičicоm о rub pоrcеlаnskе šоlјicе“, nаžаlоst, оstаје kао prvа nаrеdnа dеstinаciја kојu trеbа оbići. „Gоspоđа Ljublјаnа... Snеžnа Krаlјicа... Uоbrаžеnа, еlеgаntnа, rаciоnаlnа...“ Ljublјаnа mi је, dа li zbоg Prеšеrnа, Моstа lјubаvi ili nаprоstо cеlоkupnе svоје lеpоtе оtеlа srcе! Zаhvаlјuјеm drugаrici Аmri nа prеpоruci.

Nајdrаgоcеniје iskustvо sа оvоg prоputоvаnjа mi је sаmоspоznаја! Nаučilа sаm sе flеksibilnоsti, izdržlјivоsti, vеrоdоstојnоsti misli Маrkа Тvеnа kоја kаžе dа mоrаš putоvаti sа nеkim dа bi znао dа li gа vоliš, kао i tоmе dа gоdinе pоznаnstvа nipоštо nе mоrајu biti mеrilо priјаtеlјstvа. Zаhvаlјuјеm svојim sаputnicimа iz Nišа - Kristinа, Аlеksаndrа, Nikоlа, Мinа, Јеlеnа, Маrinа, Kristiјаnе, Маrkо, pа i ti Мilаnе, :) bili stе divnа еkipа i mnоgо mi је drаgо štо sаm putоvаlа sа vаmа!

Drаgi svi koji ste mi ovo omogućili, nаkоn оsаm zеmаlја kоје smо оbišli, višе stоtinа prеpеšаčеnih kilоmеtаrа, оčаrаnа Bеrlinоm, Brižоm, Јеlisејskim pоlјimа, kаtеdrаlаmа, Моntmаrtrоm, Pikаsоvim muzејоm, slаvlјеnjеm Gаudiја i Маgičnоm fоntаnоm, uz zаhvаlnоst zа оvu drаgоcеnu mоgućnоst, šаlјеm vam punо pоzdrаvа!

Мilicа Simјаnоvić

27 8. 2013.

 

SVUDA POĐI, KUĆI DOĐI

Program koji je bio pripremljen za nas u Berlinu je bio odličan. Upoznali smo nove ljude, družili se, obišli grad i na kraju se lepo proveli na žurci. Kako je jedan dan malo da se obiđe Berlin, drugarica Jelena (sa kojom sam provela ova 22 dana) i ja smo odlučile da ceo naredni dan ostanemo u Berlinu i bolje ga upoznamo. Iskreno, očekivala sam jedan dosadan grad, ali sam bila prijatno iznenađena kada sam shvatila koliko je lep i zanimljiv. Pored ostalog, posetile smo i zoološki vrt koji je prelep.

Amsterdam: kada bih morala jednom rečju da opišem Amsterdam to bi bila reč “DRUGAČIJI”. Amsterdam je definitivno drugačiji od svih gradova koje smo posetili počevši od arhitekture, preko kulture i ljudi uopšte. Svidela mi se ta mešavina slobode i diskrecije na jednom mestu. Kako smo odvojile samo jedan dan za posetu ovom mestu, pridružili smo se organizaciji “NewEurope” koja organizuje besplatne ture po mnogim većim gradovima, pa nas je vodič sproveo kroz najznamenitije delove Amsterdama. Inače, besplatne ture su odlična stvar za obilaske gradova pogotovo u nedostatku vremena, kao što je bio naš slučaj. Noć smo proveli u Roterdamu u Student Hotelu gde je smeštaj vrhunski, a sutradan smo se uputili za Pariz.

U Parizu smo obišli sve najveće znamenitosti poput Trijumfalne kapije, Notrdama, Luvra, neizostavne Ajfelove kule... Na mene je najveći utisak ipak ostavio Monmartr, dok je na drugom mestu Versaj sa prelepim vrtom. Ne smem da zaboravim da spomenem da u Parizu probate krem brule - odličan je!

Madrid me je oduševio. Grad je prelep i ukoliko se tu zadesite nikako, ali nikako ne smete da zaobiđete park “El Retiro”. Meni je bilo mnogo žao što smo ovaj park ostavili za kraj, pa smo imali malo vremena da uživamo u njemu. Takođe, ljudi u ovom mestu su skroz simpatični, iako, moram da priznam, da retko ko govori engleski (hvala Kasandri i ostalim španskim serijama za pasivno poznavanje španskog jezika).

Iz Madrida smo krenuli za Lisabon. Put je bio divan s obzirom da smo putovali u tzv. hotel train-u. Atmosfera u hostelu u koji smo se smestili je bila domaćinska, a osoblje ljubazno. Lisabon je najjeftiniji grad koji smo posetili. Što se tiče samog grada, očekivala sam više. Lisabon jeste lep ali nisam bila ničim posebno fascinirana. Ako ništa drugo, ovde je bila jedinstvena prilika da se okupam u okeanu uprkos ledenoj vodi. Što se tiče plaža, one su van grada, ali su jako lepe i čiste.

Put nas je dalje vodio u Barselonu - najlepši grad koji smo posetili. Prvo što smo obišli su bile magične fontane, a druga stvar koja me je oduševila je bilo more - čisto, voda topla, plaže lepe i bez gužve. Park Guell je bio mnogo zanimljiv, dok Sagrada familia na mene nije ostavila poseban utisak. Najveći problem u ovom gradu jesu džeparoši. Stvari moraš DOBRO čuvati. Moram još da spomenem da im je sangrija vrlo dobra.

Sledeći grad u koji smo se uputili je bio Konstanz tačnije ostrvo Mainau. Iako smo bili lošeg raspoloženja kad smo stigli tamo usled gubitka jeleninog telefona u vozu, ostrvo nas je oduševilo. Mainau je ostrvo cveća koje se nalazi na granici Nemačke i Švajcarske. Ako postoji raj na zemlji to je zasigurno ovo mesto. Posebno je lepa kuća leptirova koja je kao iz bajke sa puno cveća, potočićem, vodopadom i neprebrojivo mnogo ovih šarenih stvorenja koja lete svuda okolo. Problem u ovom mestu je bio smeštaj. Najjeftiniji koji smo našli je bila dvanaestokrevetna soba u susednom mestu Kreuzlingenu koja je koštala 30 evra po osobi.

Fusen je još jedan grad u Nemačkoj koji smo posetili. Ovaj turistički gradić je poznat po svojim zamkovima “Neuschwanstein” i “Hohenschwangau”. Toplo preporučujem ovo mesto jer je zaista lepo. Nama je dan pokvarila kiša koja je padala celo posle podne. Iako smeštaj nije bio jeftin imali smo sreće, pa smo dobili praznu osmokrevetnu sobu.

Poslednje odredište je bio Prag. Produžili smo naš boravak ovde na dva noćenja i   smeštaj vrlo povoljan. Moram da priznam da sam i od ovog grada očekivala više. Ima puno toga da se vidi, ali ništa me nije posebno oduševilo. Posebno me zanima zašto je ona kuća koja igra tolika atrakcija.

Prvo što sam uradila kad sam izašla iz voza pojela sam pljeskavicu - jedna od glavnih stvari koja nedostaje Evropskoj uniji, pored jogurta!

Zaista sam srećna što sam imala priliku da posetim sva ova mesta, upoznam nove ljude i njihovu kulturu. Nakon ovog putovanja shvatila sam da su mnogi gradovi u Evropi lepi, ali je isto tako lepo vratiti se kući. Možda nemamo toliko atrakcija kao npr. Pariz, ali mislim da se i u Srbiji nalaze mnoga mesta koja vredi posetiti. 

Valentina Hućka

27 8. 2013.

 

KAKO SAM ZAVOLELA INTERREJ

Grad u kojem skoro svaka ulica, svaki trg ima istorijsku vrednost, a čiji su sugrađani vrlo ljubazni i fantastično govore engleski jezik, grad u koji sam se zaljubila, jer gde god da pogledaš, možeš videti neku predivnu crkvu, spomenik ili park - Berlin. Nemačka prestonica bila je prva stanica na našem putovanju po Evropi. Ceo jedan dan smo posvetili obilasku Berlina, i to peške, da bismo što više videli. Najpre smo se uputili prema Rajhstagu, popeli se na Spomenik pobede, odakle se pruža predivan pogled na park Tirgarten. Očarani zelenilom parka, odlučili smo da prošetamo i do tamo. Nismo se pokajali, jer Tirgarten pruža utisak da si van grada, u nekoj šumi okićenoj jezerima i mostićima koji su nas oduševili. Ono što mi se najviše dopalo u Berlinu jeste East Side Gallery, deo berlinskom zida pretvoren u galeriju na otvorenom. Umetnici iz celog sveta su crtali grafite, od kojih svaki ima vrlo snažnu poruku. Galerija se nalazi blizu keja, te je i njena lokacija odlična za odmor od šetnje. 

Posle Berlina, naša petočlana družina krenula je put Holandije, tačnije, Roterdama. Plan je bio da u Roterdamu nađemo smeštaj, jer je jeftiniji od Amsterdama, a da svakodnevno putujemo do Amsterdama vozom. Prvi utisci i slike koje su nas dočekale u Roterdamu: prelepe zgrade, kiša, hladnoća. Dok smo tražili hostel i pitali prolaznike za adresu, lokalni stanovnik nam je uputio dobrodošlicu i posavetovao da se naviknemo na kišu, koja u Holandiji pada veoma često. Roterdamom smo prošetali prve večeri, obišli centar i luku.

U Amsterdamu nam se svideo trg, kao i uske uličice i prelepe zgrade u centru, a svratili smo i u jednu od njihovih „Cheese and more“ radnji, u kojoj smo degustirali razne ukusne holandske sireve. Toga dana smo bili i u muzeju „Madam Tiso,“ a zatim šetali gradom i divili se brojnim kanalima i mostovima u Amsterdamu, koji daju poseban šmek. Ono što nas je iznenadilo i začudilo jeste činjenica da u Holandiji mrak pada tek oko 10, pola 11 uveče. Kao u Berlinu, i u Amsterdamu smo pronašli fino mesto za odmaranje, park Vondel. Osim Amsterdama, obišli smo i Hag, u kojem smo probali holandski specijalitet - sirove haringe.

Sledeći dan je protekao u obilasku Brisela, koji mi se izuzetno dopao, jer ima predivne vrtove i parkove u centru, a svratili smo i do Evropskog parlamenta. U Briselu smo bili oduševljeni ukusom belgijskih vafli, a uveče smo se uputili do Briža, gradića sa divnim tvrđavama. Briž je prvi grad u kojem smo noć proveli van hostela, jer nam je pobegao poslednji voz do Brisela, te smo spavali u čekaonici železničke stanice.

U Parizu smo najpre otišli do brda Montmartr i predivne bazilike Svetog srca (Sacre Cœur). Do bazilike se stiže uspinjačom, a pogled koji se pruža sa brda je nestvarno lep. Ipak, najlepša panorama Pariza je ona sa Ajfelove kule, koju smo posetili sledećeg dana i divili se arhitekturi tornja, kao i nebu, koje je tog dana ličilo na tufnice i činilo naše fotografije još lepšim. Park pored Ajfelove kule bio nam je savršeno mesto za ručak i predah, kao i za ispijanje vina uveče, zajedno sa Ninom, Jasminom i njihovim kaučsurferom Pjerom. Poslednji dan u Parizu prošao je prilično brzo, ali smo ipak uspeli da odemo do katedrale Notr Dam i obližnjeg parka. Dok smo šetali mostom na Seni, uživali smo u zvucima džeza, jer su neki momci svirali saksofon na mostu. Malobrojne su stvari koje su nam smetale u Parizu, možda jedino melodija koje se preko razglasa čuje na železničkoj stanici, ali i činjenica da je ovaj grad veoma skup. Ipak, bila sam prilično tužna kada smo krenuli ka Barseloni, jer sam želela da upijem svaku znamenitost ovog grada i ostanem makar još nekoliko dana. Međutim, raspoloženje se vratilo kada sam kupila vikend izdanje čuvenih novina Le monde, pošto volim da sakupljam inostranu štampu na putovanjima.

Put ka Barseloni je bio i više nego zanimljiv. Predeli koji su se pružali kroz prozor bili su predivni. U gradiću Perpinjan imali smo pauzu od dva sata, te smo to iskoristili da prošetamo do centra grada. Primorski grad Portbou, koji se nalazi blizu francusko-španske granice, u prvi mah nam je delovao pusto. Međutim, otkrili smo da je plaža pet minuta udaljena od železničke stanice i prošetali do nje, a tu zatekli turiste kako uživaju kupajući se.

Prvu noć u Barseloni proveli smo spavajući na plaži, a sećam se da sam ujutru ugledala galebove čim sam otvorila oči. Bio je to simpatičan način da se započne dan. Utisci iz Barse su divni! Jedan dan je bio u potpunosti posvećen Gaudiju i obilasku svih divota koje je on stvorio - ujutru smo išli na turu o njemu, njegovom detinjstvu i karijeri, a popodne posetili park Guelj, koji je čaroban, kao i Sagrada Familiu. Prema preporuci našeg duhovitog vodiča Konana, koji nam je govorio o Gaudiju, najmanja gužva za ulazak u Sagradu je oko šest popodne, te smo tad i otišli. U redu smo čekali oko 45 minuta, a kada sam ušla u baziliku Sagrada Familia, shvatila sam da je vredelo čekati. Sagrada je još lepša unutra, jer je svetla i koloritna. Naime, Gaudi ju je dizajnirao na taj način da stubovi podsećaju na drveće, a stakleni prozori u svim bojama imaju funkciju da pruže što više svetlosti vernicima tokom molitve. Sledećeg dana izabrali smo drugačiju turu, onu o starom delu Barselone, u kojem su ulice uske, a zgrade stare i visoke. Kad je reč o degustaciji specijaliteta u Barseloni, probali smo sangriju, koja je bila odlična, ali i paelju sa morskim plodovima. 

Siti i srećni, sada već pomalo preplanuli, ujutru smo krenuli ka Nici. Stigli smo uveče i plan je bio da spavamo na plaži, međutim, morali smo da nosimo stvari sa sobom, budući da lokeri na železničkoj stanici u Nici rade samo do osam uveče. To nam nije pokvarilo raspoloženje, a smislili smo novu taktiku - da naizmenično budemo dežurni tokom noći i pazimo na bekpekere. Upoznali smo i komšije, turiste iz Nemačke, koji su spavali blizu nas na plaži i sa kojima smo se družili i ujutru. Azurna obala je prelepa, čak i noću voda je zelenkasto-plava. Ujutru nas je kiša oterala sa plaže, te smo otišli na kafu sa skejterom iz Ninberga, njegovim drugom i njihovim saputnikom iz Amerike.

U Beču smo se osećale kao kod kuće, pošto smo bile smeštene kod Sanjine drugarice. Konačno smo se odmorile i naspavale, nakon nekoliko dana dremanja po vozovima. Posetili smo divni dvorac Belvedere, kao i moje omiljeno mesto u Beču - palatu Šenbrun. Ono što posebno preporučujem, kao je reč o znamenitostima ovog grada, to je Hundertvaserova kuća, neobična zgrada prelepog eksterijera, sa načičkanim ogledalima i stubovima koji podsećaju na mozaik. Uveče smo uživali ispred Karlove crkve, koja pomalo liči na spomenik Tadž Mahal.

Put do Srbije je protekao prilično užurbano. I dalje smo bile u neverici kada bismo se setile koliko smo gradova posetile i kakve ljude upoznale. Taj osećaj je fenomenalan i u potpunosti je preovladao nervozu zbog spore vožnje od Budimpešte do Novog Sada, u neklimatizovanom vozu.

Ivana Fišić

28 8. 2013.

 

NEZABORAVNE ČARI EVROPSKIH GRADOVA

Putovanje vozom bilo je veoma zanimljivo jer pored nas četvoro koji smo se dogovorili da putujemo zajedno, upoznali smo još puno mladih ljudi željnih avanture i sprijateljili se sa dve devojke sa medicine. U Berlinu smo bili raspoređeni u grupe, pa smo se sa kolegama iz susednih zemalja družili i upoznavali Berlin, velelepni grad koji me je ostavio bez daha. Ljudi su veoma ljubazni i spremni da pomognu turistima. Uvek će mi ostati u pamćenju Brandenburger Tor, Reichtag, Berliner Dom, Alexander Platz kao i njihovi veličanstveni parkovi i ulice sa puno zelenila. Odlučili smo da ostanemo još jedan dan i rezervisali odličan hostel Generator prepun mladih ljudi iz svih krajeva Evrope, a opet vrlo povoljan.

Nakon Berlina, uputili smo se vozom prema Amsterdamu i usput se divili vetrenjačama koje su izgledale veličanstveno, jer je upravo svitalo, pa smo zatekli scenu kao iz filma. U Amsterdamu smo imali smeštaj kod Džordža koga smo pronašli na “couch-surfingu”, jednog divnog i obrazovanog čoveka, koji nas je ugostio u svom domu. On nas je oduševio u svakom pogledu, super nas je ugostio, pripremao nam je tematske večeri uz odgovarajuću muziku, a pored nas je ugostio još osam ljudi. U Amsterdamu su me oduševili arhitektura, mostovi i ulice. Ovaj grad nudi odličan noćni život, cene su pristupačne i slične našima u Srbiji.

I avantura se nastavila i krenuli smo puni utisaka u naredni grad - Brisel. Odlučili smo da tu provedemo jednu noć, a na tom putu smo upoznali prijatelja iz Rusije. Oduševila sam se ulicom čokolade i u tim prodavnicama potrošila čitavo bogatstvo na njihovu izvrsnu čokoladu i praline.

Voz je krenuo ka našem sledećem odredištu, gradu svetlosti, mode i ljubavi - divnom Parizu. U Parizu smo proveli najviše dana, jer smo hteli da ga detaljno obiđemo. Posetili smo Luvr i njime smo se najviše oduševili, potom Operu, Sacre-Coeur, katedralu Notre-Dame koja je veličanstvena. Naravno videli smo i Afjelov toranj koji je svakako lepši noću zbog raskošne rasvete. Pariz je prelep i svakome preporučujem da ga poseti. Videli smo takođe i Mulen Ruž, Trijumfalnu kapiju, Trg invalida, Bastilju i velelepna Jelisejska polja. Pariz je ostavio najveći utisak na mene i volela bih da ga opet posetim. Uživali smo na Šanzelizeu i upijali svaki tren u ovom velelepnom gradu.

Put ka Barseloni nije bio naporan s obzirom da smo uhvatili noćni voz. Prethodno smo rezervisali hostel Blu Klaud koji je bio blizu centra grada, koji smo platili po 18€. Najveći utisak su nam ostavile fantastične magične fontane. Narednih dana smo se odmarali i kupali na plazi Barseloneta; more je fenomenalno, čisto, a valovi su veliki i divni za kupanje. Obišli smo stadion Kamp Nou, Gaudijevu kuću, Sagrada Familu. Ljudi su jako ljubazni, atmosfera je divna, osećala sam se potpuno bezbedno kao u svojoj zemlji.

Do Milana smo prolazili kroz Švajcarsku koja je veoma lepa i jednog dana bih volelela da je posetim i obiđem. U Milanu smo se smestili u hostelu Flower u šestorokrevetnoj sobi u kojoj smo proveli (11 evra za noć). Milano je divan. Probali smo čuveni italijanski sladoled - izvrsnog je ukusa, šetali centrom, a najveći utisak na nas je ostavio Duomo. U Milanu smo obilazili šoping centre i mogu reći da su cene garderobe dosta povoljnije nego kod nas i imaju velika sniženja, pa čak i do 70% koja smo mi iskoristili.

Nakon Milana naše putovanje se polako zaršavalo i krenuli smo prema Zagrebu. Ja sam produžila putovanje još 7 dana i bila na moru sa dečkom u Zadru. Zadar je divan grad, oduševile su me Morske orgulje i Pozdrav suncu. More je čisto, plaže su uredne, a ovaj grad obiluje bogatom ponudom restorana sa morskim sprecijalitetima i izvrsnim sladoledima.

Provela sam se prelepo na ovom putovanju i veoma sam zahvalim na mogućnosti da da proživim nezaboravne trenutke, da upoznam izuzetne ljude sa kojima sam i sada u kontaktu i da osetim čari evropskih metropola. Hvala Evropskom pokretu u Srbiji i svim donatorima koji su omogućili realizaciju ovog puta, a veliko hvala mojoj opštini Šid i sledećim sponzorima - Šidprojektu, Tim Izoirci, Galeriji slika Sava Šumanović, Tehnometalu, Graničaru, Kontingu, Mesnoj zajednici Šid i Ekonomskom fakultetu Subotica.

Ivana Drezgić

28 8. 2013.

 

VESELI OSVAJAČI

Na samom početku naše avanture hijerarhijski smo uredili našu družinu! Smatramo da ovo zahteva detaljnije objašnjenje. Elem, od početka nas je naš drug Stefan podsećao na neku poznatu ličnost i setismo se - Sulejman Veličanstveni! Na čelu sa našim velikim vođom, krenuli u „osvajanje“ Evrope! :) Još u Beogradu smo imali okviran plan putovanja, koji je kasnije podlegao izvesnim promenama.

Put za Berlin je bio izuzetno iscrpljujući, ali odmah po pristizanju na Hauptbahnhof, umor je zamenilo uzbuđenje i oduševljenost gostoprimstvom sa kojim su nas dočekali. Ovde moramo napomenuti da su nam definitvno srušene predrasude o Nemcima kao jako hladnom i uzdržanom narodu. Osim toga, bilo je izuzetno prijatno druženje sa našim kolegama iz regiona, gde smo potpuno opravdali moto ovog Programa „Ujedinjeni u različitosti“.

Naša družina je odlučila da ostane još jedan dan u Berlinu kako bismo obišli još neke znamenitosti u gradu - dvorac Šarlotenburg, Berliner Dom, par muzeja koji su nam bili interesantni. Svime smo bili prosto oduševljeni uređenošću grada posebno. U dvorac smo stigli sa novi prijateljem iz Turske i nije nam bilo druge nego da se zabavimo igrajući žmurke... dok nas nije čika policajac fino zamolio da napustimo park, da ne bismo ostali zaključani u istom.

U Parizu smo odmah pohrlili ka Ajfelovom tornju, ali smo bili malo razočarani svim onim smećem oko njega... međutim, naredna 2 dana su popravila utisak i zaključili smo da je Pariz nešto nalik ogromnom muzeju, i da je to grad koji svakako ima čime da vas oduševi - šetnja duž Sene, Luvr, Trijumfalna kapija, katedrala Notre Dame, zamak Luksemburg...

Nakon komplikovanijeg puta stigli smo u San Sebastian. Raj na zemlji, posebno što je nama predah bio preko potreban, pa nam je dobro došlo brčkanje u Atlantskom okeanu. I tu imamo jedno zanimljivo poznanstvo - čim smo stigli na plažu upoznali smo devojku iz Novog Sada koja već godinu dana studira tu. Eto, gde god da kreneš, srešćeš nekog Serba. Savet - smeštaj u ovom gradu je jeftiniji u pansionima, nego u hostelima. Mi smo imali sreću da naiđemo na jednu finu gospođu na stanici koja je vlasnica pansiona, a ko se ne snađe - i plaža dolazi u obzir!

U Barseloni smo proveli jedva dva dana, ali smo obišli dosta znamenitosti - Park Guelj, Sagrada Famillia, Casa Mila, Casa Batlo, šetnja La Ramblom, slikali se sa Kolumbom, a najjači utisak na nas su ostavile Magične fontane. Ovde se našoj družini pridružila Ivana Protić iz Mostara, koja je donela dodatnu vedrinu našim osvajačkim redovima.

Nakon veoma iscrpljujućeg puta ka Salcburgu, u skladu sa interesovanjima podelili smo se u dve grupe, pa su momci obilazili zamak Hohenwerfen, a mi devojke išle u Mirabelgarten i na brčkanje u jednom od prelepih jezera Salcburga. Primetili smo da je ovo jedan od najskupljih gradova koje smo obišli.

Posle toga - Prag. Prelep grad koji prosto mami da ostaviš poslednji euro (krunu) u njemu oduševljeni arhitekturom i znamenitostima. Hosteli su prilično jeftini u odnosu na druge gradove, ali savetujemo oprez pri rezervisanju, pročitati dobro „reviews“, jer mi umalo ne završismo u sobi (čitaj - podrumu) bez prozora i vrata.

Učestvovanje u ovom Programu je zaista privilegija i ovom prilikom bismo se zahvalili EPuS-u i svima koji su omogućili realizaciju istog. Stekli smo mnoga korisna iskustva, sklopili divna prijateljstva i razbili mnoge predrasude.

Marina Stojanović

30 8. 2013.

 

GITARE I VINO

Druženje je počelo još u vozu iz Beograda do Berlina. Ekipu sa kojom sam putovala nisam poznavala od ranije. Pre puta sam se čula sa Jelenom i Ivanom, shvatile smo da imamo slične planove i zajedno smo sele u vozu, a onda su nam se priključili još Kristina i Vladimir. Put je bio zanimljiv, Gradske cure su nas zabavljale tokom puta, svirajući gitaru i pevajući.

Prezadovoljna sam čitavom organizacijom, u Berlinu je sve bilo savršeno. Oba dana su nam bila ispunjena, imali smo malo slobodnog vremena, ali je program jako dobro osmišljen.

Posle Berlina, koji je predivan, uputili smo se ka Amsterdamu, gradu koji sam jedva čekala da vidim. Bili smo smešteni u Roterdamu u hostelu dobro poznatom svima Sleep-in Mafkees. Osoblje hostela je vrlo ljubazno i baš smo se prijatno osećali tamo. Amsterdam je ispunio sva moja očekivanja, predivan, živ grad, ispresecan kanalima. Posetili smo muzej Madam Tiso, videli kuću Ane Frank i družili se u Vundelparku sa Jasminom i Ninom, sa kojima smo se u svakom gradu sretali i provodili vreme zajedno. Posle Amsterdama obišli smo Hag. Nakon toga otišli smo u Belgiju gde smo proveli jedan dan i u ranim jutarnjim satima seli na voz za Pariz. Posetili smo Brisel i Briž.

U Parizu smo dve noći bili smešteni u hostelu Justabed, koji je poprilično udaljen od centra grada, ali je veoma pristojan, a treću noć kod kaučsurfera Pjera sa kojim su nas povezale Nina i Jasmina. Nas sedmoro se nekako smestilo kod njega. Obišli smo katedralu Svetog srca, pogled je bio prelep, videli smo panoramu Pariza, sedeli smo neko vreme i sa oduševljenjem posmatrali. Pogled sa vrha Ajfelove kule je prelep, ne može se rečima opisati. Ostatak dana smo proveli u šetnji i razgledanju. U Luvru smo proveli više od tri sata, ali vrlo malo uspeli da vidimo. Posle toga smo otišli do Trijumfalne kapije, već je polako padao mrak, pa smo se našli u parku sa Ninom, Jasminom, Pjerom i njegovim drugovima. Pijuckali smo vino, posmatrali Ajfelovu kulu koja je svetlela i uživali.

U Barselonu smo stigli uveče, a kako nismo imali ništa rezrervisano, odlučili smo da ćemo na plaži spavati, ali policija nam je rekla da moramo da se pomerimo zato što se plaža svako veče čisti. Pošto smo bili jako umorni i iscrpljeni od puta, našli smo neke klupe preko puta plaže i tu zaspali. U hostelu Center Ramblas smo proveli tri naredne noći. Po meni od svih hostela u kojima smo bili smešteni ovaj je najbolji. Barselona me je oduševila, žao mi je samo što nismo uspeli da vidimo Magične fontane, nisu radile tada. Prvi put smo uzeli vodiča, koji je bio toliko zabavan. Tura je bila namenjena Gaudiju, pokazao nam je sve njegove građevine „Casa Batlló”, „Casa Milà”, Sagrada Família i na kraju smo otišle u Park Guel, sa kog se vidi panorama cele Barselone.

Posle Barselone otišli smo u Nicu, takođe stigli u noćnim časovima i odlučili da opet prespavamo na plaži. Tu smo upoznali dva studenta iz Nemačke i jednog Amerikanca, koji su bili veoma zanimljivi. U Nici smo se razdvojili, Ivana i ja smo odlučile da odemo u Beč, a Vlada, Jelena i Kristina do Venecije.

Zahvalila bih se Evropskom pokretu koji nam je omogućio da doživimo ovo predivno iskustvo, opštini Novi Bečej, mesnoj zajednici Kumane i Tehničkom fakultetu Mihajlo Pupin koji su izdvojili novčana sredstva i pomogli mi da odem na ovo putovanje.

Sanja Pantić

29.8. 2013.

 

KRATKO PUTOVANJE - DUGO PRIJATELJSTVO

Moje putovanje je vezano za nekoliko veoma dobrih ljudi (pozdrav Marko, Sale, Katarina, Sonja i Ivana!) sa kojima sam se tom prilikom upoznao i sprijateljio, kao i za dve države koje sam obišao. Nakon završetka zvaničnog dela programa, krenuli smo u otkrivanje Berlina. To je bilo vrlo uzbudljivo iskustvo, jer tamo ima toliko toga da se vidi i oseti. Tih pet dana koje smo proveli u Berlinu biće sada mi neka vrsta uvoda u buduće posete ovom gradu. Kroz Berlin smo couchsurfovali, tako da smo imali prilike da grad upoznamo i neformalno, uz pomoć domaćina i domaćica.

Posle Berlina, u suženom sastavu smo otišli u Delft, mali holandski grad između Haga i Roterdama, inače poznat po jednom od najboljih tehničkih univerziteta u Evropi. Tu smo ponovo bili gosti, ovog puta Markovog prijatelja. Obilazili smo svakog dana različite holandske gradove koji su jako dobro povezani železnicom. Tu se moje putovanje završilo, jer sam zbog obaveza sam morao da se vratim u Beograd. A bilo je to baš lepo putovanje...

Dušan Isailović

30.8. 2013.

 

OTVORENOST NEMACA I HOLANĐANA I DISCIPLINA ŠPANACA

Iz Evrope sam se vratio bogatiji za jedno od najlepših iskustava u životu i, što je još važnije, mnogo novih prijatelja.

U Amsterdamu smo spavali u kampu koji se nalazi na dvadesetak minuta od centra grada. Bio je vrlo lepo uređen, imao kupatila, WiFi, utičnice za struju gde smo mogli da napunimo baterije foto-aparata i telefone, a koštao je svega 12,5 evra po osobi za jedno veče.

Kada smo stigli u Pariz, na železničkoj stanici smo sreli Nikolu i Slađu. Zajedno smo obišli Luvr, posle čega smo Ivan i ja sami obilazili grad, a uveče se sreli sa Milicom i Peđom na Ajfelovom tornju.

U Parizu je bilo prilično teško rezervisati smeštaj, tako da smo uspeli da rezervišemo samo jedno veče u hotelu koji se nalazi blizu centra grada. Hotel je bio vrlo jeftin, svega 45 evra za jednu četvorokrevetnu sobu. Pošto nije bilo mesta u istom hotelu, pomogli su nam da nađemo drugi smeštaj za naredno veče. Drugi hostel se nalazio na 2 minuta od Trijumfalne kapije i koštao je 65 evra za veče.

Brzinom od 300km/h stižemo u Madrid - meni omiljeni grad. Pošto smo se u Parizu zadržali kratko, nismo imali vremena da tražimo internet kafe kako bismo rezervisali smeštaj u Madridu. Kada smo stigli u Madrid u 1.00 posle ponoći nismo imali drugog izbora nego da prespavamo na klupama ispred stanice. Sutradan smo ostavili svoje stvari u staničnim ormarićima i krenuli u razgledanje. Na jedan dan smo otišli i do Malage. Poslednje veče u Madridu smo takođe prespavali na stanici, a ovoga puta društvo su nam pravili i jedan Litvanac i četvorica momaka iz Turske.

Noćnim vozom smo otišli u Lisabon. Iz Lisabona smo odlazili na kupanje u Kaškaiš, letovalište u blizini grada i plažu na otvorenom okeanu - Guncho.

Sledeća stanica bila je Barselona. Milica i Peđa nisu rezervisali isti hostel kao Slađa i ja, jer su želeli da se zadrže jedno veče, a Ivan je otišao na Ibicu. Posle dva dana, Ivan nam se ponovo pridružio u Barseloni i svo troje smo krenuli za Veneciju. Do Venecije smo putovali čitavih 25 sati. Put nas je veoma izmorio. Ostali smo u Veneciji oko 6, 7 sati i iste večeri krenuli prema Ljubljani.

I put prema Ljubljani je trajao vrlo dugo - bilo je mnogo presedanja, a vozovi su kasnili. Upoznali smo mnogo backpackera iz drugih evropskih zemalja, sa kojima smo se družili po slovenačkim stanicama čekajući vozove. Neke od njih smo ubedili da sledeće godine posete i Srbiju.

Sa ovog putovanja sam se vratio zadovoljniji, jer sam se uverio da se način života u razvijenim evropskim zemljama ne razlikuje od načina života u Srbiji i da je Srbija (i kulturološki) deo Evrope. Sa druge strane, putovanje mi je pomoglo da razbijem određene predrasude koje sam imao u vezi pojedinih evropskih naroda. Najviše su me u tom smislu iznenadili srdačnost i otvorenost Nemaca i Holanđana, kao i disciplina Španaca.

Posebno mi je drago što ni u jednoj od zemalja nismo nailazili na probleme i što smo imali prilike da se osetimo ravnopravnima sa ostalim građanima Evrope.

Ivan Đurić

30.8. 2013.

 

DAN ZA CEO ŽIVOT

Nаdаnjе...Svitаnjа...Uzbuđеnjе...Јutrа...Kојi је dаn sutrа?

Biо је tо dаn pоlаskа nа putоvаnjе, kоје ćе zаsigurnо оbеlеžiti živоtе svih nаs, kојi smо vrеdnim rаdоm i trudоm izbоrili istо. Sаdа kаdа pоglеdаtе svе оkо sеbе, viditе dа sе vrаtili bоgаtiјi zа pre uspоmеnа, priјаtеlја, znаnjа, а nа pоčеtku dеlоvаlо је nеmоgućе.

Nаkоn priličnо iscrpljujućeg putа (nаrоčitо ukоlikо kао ја, nе mоžеtе ni pеt minutа, а dа nе prоgоvоritе i nе mоžеtе dа spаvаtе u vоzu), stigli smо u Nеmаčku. Društvо је bilо izvаnrеdnо! Stоgа, vrlo је važno sа kim putuјеtе. Svа tа mеstа, snаlаžеnjе, hrаnа, оdlukе kоје mоrаtе pоnеkаd u trеnutku dа prеlоmitе (gdе i štа dаlје) su mnogo lakši u dobrom društvu nа putоvаnju iz snоvа. Družili smo se sа studеntimа iz rеgiоnа, zајеdnо оbilаzili grаd i rеšаvаli krеаtivnе zаdаtkе. Smеštај i hrаnа u Nеmаčkој su bili veoma zаdоvоlјаvајući, tаkо dа je naša grupа „Dvојni Cе“ оstаla u istоm hоstеlu јоš јеdаn dаn. Оdаtlе smо, kао i vеćinа studеnаtа, krеnuli zа Rоtеrdаm i Аmstеrdаm. Divni grаdоvi, mоstоvi, kаnаli, kulturа živlјеnjа kоја је nа zаvidnоm nivоu. Bili smо uplаšеni pričаmа, dа bаš tu mоžеmо biti оplјаčkаni i sl, аli srеćоm nismо imаli niјеdаn prоblеm.

Antverpen je divаn mali grаd u Bеlgiјi, lјudi vаm izlаzе u susrеt i zајеdnо sа vаmа prеtrаžuјu mаpu grаdа. Оdаtlе smо nаprаvili i izlеt dо Brisеlа, gdе nаs је zаdеsilа kišа i tо је biо јеdini kišni dаn tоkоm celog putоvаnjа. Stоgа, sаvеt је dа pоnеsеtе štо mаnjе gаrdеrоbе, а višе lеtnjih stvаri, tоplа prеpоrukа, јеr sаm ја tu priličnо оmаnuо...

Моја vеlikа žеlја, kао i studеnаtа iz mоје grupе, bilа је dа оbiđеmо Pаriz. Оdušеvlјеnju niје bilо krаја. Iаkо smо hоdаli, pа čаk i sаtimа, nismо tо ni оsеtili. Le Louvre, Notre Dame, Eiffel tоrаnj, svе је bilо nа dоhvаt rukе i pоglеdа. S оbzirоm dа smо u Frаncuskој оstаli 3 dаnа imаli smо dоvоlјnо vrеmеnа zа оbilаzаk nајvеćеg svеtskоg muzеја. Hrаnili smо sе u оbližnjеm mаrkеtu, јеr smо bili mаltеnе u cеntru, Јеlisејskа pоlја i tоrаnj su sе bukvаlnо vidеli iz hоtеlа. Prеpоrukа је hоtеl, јеr nismо ništа јеftiniје prоlаzili ni u hоstеlimа širоm Еvrоpе. Stvаr је sаmо оrgаnizаciје, Intеrnеtа i dоbrе vоlје. Nismо bili оptеrеćеni dаtumimа, оdlukе smо dоnоsili nа stаnici, u hоdu. Тu smо i nаišli nа prvi prоblеmčić, јеr smо sе zаdеsili zа vikеnd u Frаncuskој, а nismо imаli dirеktnu liniјu dо Bаrsеlоnе, koja nаm је bilа slеdеćа cilјnа tаčkа. Оdmаh smо sе dоgоvоrili i dоnеli оdluku dа iz Frаncuskе оdеmо u Švајcаrsku. Nismо pоgrеšili.

Švајcаrskа је divnа držаvа. Bili smо u Bеrnu, divnоm, čistоm grаdu, mеđu plеmеnitim lјudimа kојi užurbаnо rаdе. Тu nismо vidеli niјеdаn pаpir vаn kаntе zа оtpаtkе, niјеdnоg prоsјаkа, u pаrkоvimа su čuvаri, а u rаdnjаmа nаši lјudi. Kао dа smо sе nаšli u Bеоgrаdu. Svаki čоvеk nа kаsi је pričао srpski. Kаkо bi smо iskоristili i mоrе, iz Švајcаrskе smо sе uputili u Slоvеniјu, tаčniје Pоrtоrоž. Divnо mоrе, niје bilо tоlikо prоmеtnо, niti gužvа i bilо је оdličnо... Аli, pri pоvrаtku kući su nаs, prеkо Hrvаtskе dо Bеоgrаdа, sаčеkаlе žеlеznicе оd prе Hristа, kоnduktеri kојi višе nisu bili lјubаzni, vоz kојi višе niје pоlаziо nа vrеmе (а svudа smо u sеkund mоrаli biti nа plаtfоrmi prеd istim i sl.) Kао Аlisа kоја sе prоbudi iz snа i iz Zеmlје Čudа sе vrаti u stvаrnоst.

Моrаmо još mnogo dа rаdimо, svi zајеdnički, dа sе stаndаrdi, učtivоst, snаgа duhа i znаnjе dоvеdu nа bоlјi nivо u оvој zеmlјi. Zа tо nаm је оvо putоvаnjе i služilо: dа pоkаžе kо su nајbоlјi, gdе zаslužuјu dа budu i kаkvih uslоvа su dоstојni. Svrhа putоvаnjа је bilа dа svоја znаnjа i iskustvа prеnеsеmо iz svih оvih zеmаlја оvdе kod nas. Nаdаm sе dа ćе svаkа grupа studеnаtа tо i оstvаriti. Nаkоn оvоgа izаšli smо kао bоgаtiјi lјudi, а uspоmеnе оstајu zа čitаv živоt. Kао i drаgi lјudi i priјаtеlјstvа. Svе tо zа cео živоt.

Kоrisni saveti:

1. Kао štо sаm pоmеnuо - prtlјаgа štо mаnjе, dоbrо sе оrgаnizоvаti nа pоčеtku;

2. Pоnеti hrаnе štо višе, јеr је hrаnа svudа skuplја nеgо kоd nаs i lоšiја;

3. Rаzmišlјаti о Intеrnеt kоnеkciјi zbоg bukirаnjа smеštаја, pоlаzаkа i sl;

4. Мislim dа vrеćа zа spаvаnjе niје lоšа idеја, аli nаmа niје bilа pоtrеbnа, uvеk smо imаli оdličаn smеštај;

5. Nе bеžаti оd hоtеlа, nеkаdа su cеnе istе kао i u hоstеlimа.

Grupa Dvojni Ce: Dаrkо Маslаr i Аlеksаndrа, Nikоlа, Žаklinа, Ljubinkа i Igоr

31.8. 2013.

 

EVROPA ZA 22 DANA

Ovo putovanje je bilo jedna velika avantura i veliki doživljaj koje treba svako da isproba. Naša avantura je počela ne u Berlinu, već u Beogradu. Putovanje je bilo dugo i pomalo naporno, prvenstveno zbog toga što ja nisam navikla na tako duga putovanja, a nije bilo ni lako zaspati u vozu, nismo bili u kupeima. Naravno, posle 2-3 dana putovanja vozom, navikne se čovek. Već u vozu, sestra i ja smo počele da se upoznajemo sa ostalim studentima i sklapamo prijateljstva. Do Berlina smo bili kao da se znamo 5 godina! To je mnogo lepa strana ovog putovanja, jer prijateljstva koja se tu stvore i poznanstva ostaju do kraja života.

Berlin me je prosto oduševio. Mislim da ova rečenica govori najviše o mom utisku o gradu. Iskreno, bila sam malo skeptična što se tiče Berlina, jer su rekli, meni bliski ljudi koji su već bili u Berlinu, da Berlin kao grad nije ništa posebno. Opet, svako stekne različite utiske i meni je mnogo drago što je moje viđenje Berlina skroz drugačije od onog što su mi pričali. Berlin ima mnogo kulturnih spomenika, veoma je bogat grad. Obišle smo ostatke Berlinskog zida, Brandenburšku kapiju, Spomenik žrtvama holokausta. Šetali smo kroz park u kojima se nalazi spomenik kompozitorima klasičarima, kao i Geteu. Osim što je grad prelep, ljudi su takođe veoma ljubazni. Svakog koga smo pitali za neku informaciju, izašli su nam u susret, uvek prijatno odgovorili. Posebno mi se sviđa što u Berlinu nema gužve, ljudi koriste metro, vozila gradskog prevoza i bicikle; nažalost u Beogradu nije takva organizacija.

U Amsterdamu nismo uspeli da nađemo hostel u Amsterdamu, pa smo spavali u Roterdamu. Tamo je hostel bio odličan: cena je pristupačna, wc veoma čist kao i cela soba, a doručak je bio iznad mojih očekivanja. Generalno, za svaki hostel u kojem smo odseli tokom ovog putovanja, nismo imali nikakve zamerke, ni što se tiče higijene, lokacije, cene ni osoblja. Iako se čini da je naporno putovati iz Roterdama za Amsterdam i obrnuto, ispostavilo se da nije, čak je i bolje, jer se može naći jeftiniji hostel, putovanje traje svega sat vremena, uz InterRail kartu, a usput može da se obiđe još jedan grad. Ipak, hranu obavezno kupovati do 21h i to u većim supermaketima. U suprotnom će vas mnogo više koštati.

Amsterdam me fascinirao svojom arhitekturom, kanalima, prelepim mostićima, svojom prirodom i zelenilom, a najviše su me oduševili ljudi koji bicikl koriste kao zamenu za automobil. Čim smo došli, ispred železničke stanice me je oduševilo što skoro svaka osoba vozi bicikl. Ljudi idu sređeni na posao, a prevozno sredstvo im je bicikl. To me je raspametilo. I u Beogradu bi trebalo napraviti biciklističke staze kroz ceo grad i tako bi se rešio problem gojaznosti i gužve u saobraćaju. Nažalost, nismo bile u mogućnosti da posetimo kuću Ane Frank zbog kilometarskog reda, a mi nismo imali baš toliko slobodnog vremena. U Madam Tiso nismo otišle, jer je ulaznica bila skupa, tačnije 22 evra, a kartica za popust koju smo dobili, umanjila nam je cenu karte svega 3 evra. Zbog toga smo bile u ulici Crvenih fenjera, u Vester parku, prošetale Dam trgom. Još jedan korisan savet za šopingholičare, u Amsterdamu su veoma povoljne cene suvenire. A jedina mana ovoga grada, a to je prevelika gužva zbog milion turista koji svakodnevno posećuju grad, i još veća mana je zabranjeno spavanje na železničkoj stanici i postojanje samo dva wc-a na stanici. Takođe, u jednom koji je jedini radio u vreme kad smo mi naišli, nije bilo dozvoljeno pranje zuba, što nam je veoma zasmetalo. I koštao je 1 evro.

Briž je grad koji treba svako da poseti ako hoće da se bar na trenutak vrati u drugo vreme. Romantičan je, ima prelepu arhitekturu, ljudi su ljubazni, a na svakom koraku su prodavnice čokolada kojima, naravno, nije moguće odoleti.

Salcburg je grad koji se nikako ne sme zaobići. Pored neodoljivih Mocart kugli, obavezno treba posetiti Mirabel park, Salcburški zamak, stari grad u kojem se nalazi Mocartov trg. Upoznale smo veliki broj ljudi iz Srbije koji već godinama rade tamo. Cene u supermaketima su približno slične našim, jedino se radno vreme razlikuje. Skoro u svim gradovima u kojima smo bile, radno vreme je do 21h-22h.

Jedini grad, u koji kad sam stigla, a da sam se osećala kao kod kuće, bio je Prag. Detaljno smo ga upoznale zahvaljujući besplatnim turama (free tour) koje organizuju mladi ljudi koji rade za bakšiš, a obično iznosi 100 kruna. Ovde su takođe veoma povoljne cene za kupovinu suvenira i hrane. Ako neko baš ogladni, kao mi, turski restorani su odlični. Možete se najesti za 2,50 evra i da ne brinete za preostali deo dana. Tu smo stekli razna poznanstva sa studentima iz Turske, sa Noom, Francuzom japanskog porekla, sa kojima smo izlazili u noćni provod, ali i obilazili grad svi zajedno. Naravno, gustiralo se i pivo koje je prosto nemoguće ne probati u Češkoj ili Nemačkoj. Prošetali smo po Karlovom mostu i produžili ka Hračanima. Hostel je bio na veoma zadovoljavajućem nivou, jedino kao preporuku za buduće putnike mogu da predložim da ponesu katanac i ključ za ormariće (sefove) gde mogu da stave svoje vredne stvari u slučaju da su u sobi sa nepoznatim osobama.

Grad u kome ima mnogo toga da se poseti, a poznat po čistoći je Beč. Ako ste ljubitelji životinja obavezno posetite Zoo vrt u kojem će te imati priliku da vidite preslatke pande, koale, pingvine, i osetite čari tropske šume. A ako ste veći ljubitelji vodenog sveta, tu je Kuća mora, u kojem možete videti ajkule, morske kornjače, meduze, morske konjiće. Naravno, kad ste u Beču ne možete da odete iz njega a da ne posetite Šenbrun. Palata je predivna, vrtovi su nas očarali svojom uređenošću, a Zoo vrt, u kojem smo bile je u sklopu Šenbrun parka. Po povratku smo naletele na srpski restoran u sred Beča. U restoranu Sokače smo se tako lepo najele, cene su više nego pristupačne, a najbolje od svega je to što imate za ručak srpske specijalitete. Ovo mesto preporučujem za buduće generacije, prvo, jer je hrana odlična, srpski specijaliteti kojih se svi uželimo nakon 10, 15 a neki i posle 5 dana putovanja, osoblje je veoma ljubazno, cene i to je jedinstvena prilika da u sred Beča jedete ćevapčiće sa sjeničkim sirom ili domaću sarmu.

Nakon dve nedelje putovanja, odlučili smo da malo odemo na more. Otišle smo u Pulu gde smo provele poslednjih 7 dana putovanja. Odmorile se, plivale, dobile boju i šetale starim gradom. Probala sam morske specijalitete, koji su nakon nemačkih i čeških kobasica došle kao šlag na tortu.

Sve ovo bi bilo neizvodljivo da se nisam prijavila na konkurs Putujemo u Evropu. Stoga, preporučujem svakome da obavezno konkuriše ako ispunjava uslove, jer je to jedno nezaboravno iskustvo koje se pamti do kraja života, a prijateljstva koja se steknu se ostaju.

Zahvalna sam na šansi da obiđem Evropu za 22 dana kad ne mogu svet za 80 dana!

Bojana Jovičić

31.8. 2013.

 

PLAŽE SEVERA I JUGA

Posle trodnevnog druženja u Berlinu, odlučio sam da tamo ostanem još nekoliko dana i nisam pogrešio. Pored bogatog kulturnog nasleđa, noćni život nimalo ne zaostaje. Obišao sam neke od najpoznatijih pabova po vrlo pristupačnim cenama za naše standarde. Nemci su bili vrlo druželjubivi, nasuprot glasinama da su hladni i otuđeni.

Nakon Berlina, krenuo sam na sever, u Norvešku. Oslo je prelep, multikulturalan grad (i vrlo skup). Kako je Norveška zemlja prirodnih lepota, putovanje vozom na relaciji Oslo-Bergen je nezaobilazno. Bergen odiše starinom, a sagrađen je u tradicionalnom norveškom stilu. Imao sam prilike i da se okupam u okeanu. Za ljubitelje ribe, Bergen je odlično mesto za probati lososa.

U Švedskoj sam na kratko obišao Geteburg i Malme, a u Danskoj Kopenhagen, a onda krenuo na jug, da se nađem sa ostatkom družine. Tom prilikom sam obišao Cirih, Ženevu, Lion i Nicu, a onda smo otišli na nekoliko dana u Pulu, gde smo uživali na jadranskom primorju.

Veoma sam vam zahvalan što mi je omogućeno jedno ovakvo putovanje! Već sada mi nedostaje upoznavanje i druženje sa ljudima po vozovima, stanicama, plažama...

 

Đorđe Savić

31.8. 2013.

 

ČUDO U STAVANGERU

Za ova 22 dana obišao sam 14 zemalja i mnogo više gradova. Iako su mi se skoro svi dopali poseban utisak na mene je ostavio Bergen u Norveškoj. Iako je rušen nekoliko puta, svaki put je podizan u svom prvobitnom izgledu. Pun je prelepih drvenih kućica, uskih ulica i sve izgleda nestvarno, kao u bajci. Tu bajkama nije kraj. Jedan događaj u Stavangeru, u Norveškoj, dugo ću pamtiti. U trenutku kada nisam imao dovoljno novca za hranu, na keju sam pronašao oko 50 kruna. To je bilo pravo čudo i ja sam naravno otišao u Burger King.

Divno sam se proveo i ovo putovanje je bila prava avantura koju sam završio posetom Španiji i Portugalu.

 

Filip Yakus

31.8. 2013.

 

VELIKA DRUŽINA POD MALIM ŠATOROM

Nakon Berlina u kome smo ostali još jedan dan da bismo bolje upoznali grad, naša mala družina uputila se ka Amsterdamu. Arhitektura Amsterdama sa brojnim mostićima i divnim parkovima odiše specifičnošću i ukrašava ovaj grad. Pošto smo sa sobom nosili šator, rešili smo da kampu u blizini železničke stanice damo šansu (12 evra po osobi). Toplo preporučujem, iako se nas četvoro guralo pod jednim malim šatorom. To je zahtevalo koordinaciju, ali i kreativnost.

Sledeća stanica - Pariz. Opredelili smo se za varijantu beskonačnog presedanja i put odužili na 9 sati, ali kako smo uštedeli na rezervaciji častili smo sebe hotelom. Pariz vas stvarno ostavlja bez daha. Rođendansku svećicu sam oduvala na Ajfelovoj kuli, a umesto torte poslužila je kantica Euro-krema. Tako da smo doslovce shvatili moto ovog putovanja: snađi se!

U Madridu nam se spavanje na ulici prilično osladilo, tako da su vreće za spavanje veoma poželjne. Odvojili smo jedan dan da skoknemo do obale u Alikante, veoma simpatično mesto na kupanje u moru (posle toliko vremena), ali i spavanje na plaži. Prava uživancija. Vozovi u Španiji su besprekorni, a osoblje uvek ljubazno, ipak rezervacije unapred su obavezne.

Potom Lisabon. Pomalo prljav grad, ali odiše posebnim šarmom. Definitivno se isplati pomučiti se u putu da bi se do tamo stiglo. Tamo smo proveli četiri dana, obišli veliki broj plaža u okolini, a smeštaj je bio vrlo povoljan. Odvojili smo vremena da posetimo i Okeanarijum. Cena je 13 evra, ali definitivno vredi tih para.

Poslednja stanica - Azurna obala, gde smo rešili da damo sebi malo oduška i da se ulenjimo. Savet: smeštaj u Nici je skup, oko 25evra, ali ima mnogo kampova u okolini koji su prilično sređeni, a koštaju upola manje! Kad smo već bili tu, nije se mogao propustiti izlet do Monaka, kao i do okolnih plaža.

Utisci su brojni i šarenoliki. Ovo je put koji će ostati urezan svakako do kraja života. Pozdrav posebno za ekipu sa kojom smo proživeli ovo putovanje.

Milica Vojvodić

31.8. 2013.

 

MALA OČEKIVANJA - VELIKO ODUŠEVLJENJE!

Ovo putovanje je za mene bilo divno iskustvo koje ću, bez sumnje, pamtiti ceo život. Nakon dolaska u Budimpeštu, gde smo imali par sati pauze koje smo iskoristili da malo bacimo pogled na grad,krenuli smo u Berlin. Ljudi u Budimpešti su ostavili loš utisak, jer su bili prilično neljubazni i retko ko je govorio engleski. Ali dobro, krenuli smo dalje, jer nas je ipak čekalo puno toga.

Robert Bosch fondacija nam je za prva dva dana u Berlinu obezbedila sve i tu smo kroz City Rally na jako zanimljiv način upoznavali grad, kao i ljude iz susednih zemalja, koji su sa nama bili u grupi. Berlin je premašio sva očekivanja, pa smo odlučili da se tu zadržimo još dva dana. Odseli smo u hostelu „Generator“, i svima ga toplo preporučujem. Prepun je mladih ljudi, uslovi su skroz ok i cene su povoljne. S-Bahn u Nemačkoj je besplatan uz InterRail, tako da smo to maksimalno iskoristili, jureći s jednog kraja grada na drugi da bismo videli što više.

U Amsterdamu su mi kiša koja nas je dočekala i radovi na metrou malo pokvarili utisak o ovom gradu. Međutim, baš ovde smo doživeli neponovljivo iskustvo - couchsurfing. Naime, ugostio nas je čovek koji je obišao ceo svet, koji govori nekoliko svetskih jezika i uspeo je da pobije sve moje predrasude o couchsurfingu. Kod njega smo upoznali mnogo drugih studenata, a u nekim trenucima u njegovom stanu nas je bilo čak dvanaestoro.

Posle dva dana provedena u Amsterdamu, uputili smo se ka Briselu. Mala očekivanja - veliko oduševljenje! Grad je zaista prelep!

Sledeća stanica nam je bio Pariz. Tu nas je dočekala gužva na stanici i veliki broj džeparoša koji su nam pomalo uneli zebnju, tako da smo stalno motrili na stvari. Zaista ima mnogo toga lepog da se vidi, mi smo se na neka mesta vraćali i više puta. Pariz je bio i moja poslednja stanica, jer sam posle divna tri dana provedena ovde, zajedno sa još tri devojke krenule nazad do Beograda, nakon čega sam ja produžila za Crnu Goru gde sam se pridružila porodici.

Ja sam zahvalna na izuzetnoj prilici, a vi se pripremite za puno pešačenja, malo spavanja, strpljenje i toleranciju. Srećno!

Branka Bataković

31.8. 2013.

 

KNJIGA SA MONMARTRA KAO NAJLEPŠA USPOMENA

Moje putovanje je bilo prepuno zadivljujućih trenutaka i ponekad gotovo nestvarno. Volela bih dugo da pišem, ali ću se ipak truditi da ne bude previše. Posle okupljanja u Berlinu, bila sam u Amsterdamu, Roterdamu, Parizu, Tuluzu i Barseloni. U povratku, svratila sam na kratko u Nicu i Milano, i prošla kroz Švajcarsku.

Program organizovan u Berlinu je bio vrlo zanimljiv i drago mi je što smo na takav način upoznali grad. Lepo je to što su zadaci koje smo imali podrazumevali i kontakte sa Berlincima. Sam grad me je oduševio, jer kako drugačije opisati osećanje kad stojiš na mestu gde je prisutna i istorija, oduševio me je i svojom urednošću, strogošću linija zgrada i zadovoljstvom koji govori da sve dobro funkcioniše. Videla sam i istočni deo grada i takođe je bilo veoma zanimljivo. Bilo je i neuredno i izuzetno neobično, umetnički. Volela bih da provedem više vremena u Berlinu da bih otkrila tu stranu grada. Ovog puta je najlepše je bilo stajati ispred Brandenburške kapije, posebno noću.

Amsterdam je predivan i protivrečan - u nekim delovima gde nema puno ljudi i ima puno zelenila i cveća neobično je miran, dok je centar grada neverovatno živ i ta energija se ne zaboravlja.

U Parizu kao da ima neke magije. Pomislila sam prvog dana da sigurno ne postoji lepši grad na svetu. Tamo nikako ne treba biti sam, jer će biti tako divnih trenutaka u kojim gotovo da ne postoji nešto drugo što bi moglo da se uradi, već samo da se neko uhvati za ruku ili zagrli da bi se oduševljenje podelilo. Tada je sa mnom bila Slađa Jović i uz ovaj izveštaj šaljem jednu od naših zajedničkih slika. Raskoš, širinu, vrtove, klavire na železničkim stanicama, botaničku baštu, duh Monmartra, večeri pored Sene, i uz sve to uvek i magični zvuk francuskog jezika ne želim nikad da zaboravim. Trudila sam se da što više pričam na francuskom. Jedan knjižar iz male knjižare u blizini Monmartra poklonio mi je knjigu na francuskom i to mi je najdraža uspomena sa putovanja.

Nisam mogla lako i brzo da napustim Francusku. Svratila sam u Tuluz. Krenula sam sama, šetala neprestano i razmišljala o tome kako su u Tuluzu sigurno najlepše terase u Evropi. Arhitektura je veoma lepa, spajaju se pastelne francuske boje sa crvenkastim španskim. Trgovi su mirni, neobični i lepi.

U Barseloni sam se najviše zadržala. Upoznala sam Kanađanke sa kojima sam dugo pričala o Jugoslaviji i Srbiji, jer ih je to baš zainteresovalo; jednog Kineza koji je volontirao na svetskom prvenstvu u plivanju, tamo upoznao srpske plivače, pa mu je bilo interesantno kako je i u hostelu upoznao još nekog iz tako male zemlje. Upoznala sam i nekoliko Španaca i sa njima sam provela mnogo vremena. Pričali su mi o istoriji Barselone i priče o gradu uopšte, pokazali mi mnoga skrivena mesta, mnoge detalje koji bi mi inače promakli, a sada čine moje sećanje na grad veoma bogatim i živim. Pokazali su mi i kako su nekada lepo izgledali krovovi na vilama u centru grada, sada srušeni da bi se izgradio još neki dodatni sprat i stanovi. Naučila sam ponešto iz katalonskog jezika, probala domaću kuhinju. Ne mogu da ne pomenem da su me Stari grad, Sagrada Familia i Park Guelj, tako jedinstveni, beskrajno oduševili.

Veoma lepo i zanimljivo bilo mi je u mestima gde sam neplanirano svratila i gde je samo trebalo da promenim voz. Pokoji voz sam propustila da bih otkrila i njih. Posebno mi je lepo bilo u jednom malom mestu na Pirinejima, La Tur de Karol, na granici između Francuske i Španije.

Najlepše prizore iz voza videla sam na Pirinejima, zatim pored Labe na putu Prag-Drezden, i u Švajcarskoj. U vozu sam upoznala mnogo studenata: Holanđane, Italijane, Francuze koji su takođe bili na svom InterRail putovanju. Bila sam i zaključana celu noć sa još nekim putnicima na železničkoj stanici u Marseju, zbog dojave o podmetnutoj bombi u blizini, mada sam taj neprijatan osećaj vrlo brzo zaboravila; dobila sam u vozu i jednu amajliju iz Južne Koreje; negde u blizini Nice u vozu sam upoznala i jednog od lekara Novaka Đokovića... a posle samo nekoliko sati provedenih u Milanu, shvatila sam njegovu veliku ekonomsku snagu! Neverovatno je brz i previše siv. Potom me je zadivila Švajcarska. Videla sam je samo iz voza i svake sekunde uživala u prizoru - mirna, planinska i sveža, sa najušuškanijim selima i sa travnjacima u podnožju planina koji izgledaju uredno kao da su tek pokošeni. Nestvarno.

U vozu za Cirih, kao i onom za Beograd, nije radila klima. Nemci koji su sedeli blizu mene su pričali kako je toplo, a ja sam bila vrlo nekako smirena, jer, eto, to se dešava i u Švajcarskoj.

Nisam mogla da pretpostavim da će ovo putovanje biti baš toliko ispunjeno i da ću biti toliko srećna! Ne postoji lepša nagrada za kraj studija.

Aleksandra Radu

31.8. 2013.

 

ŽMURKE PO EVROPI

Berlin: Pored programom predviđena dva dana, u ovom fantastičnom gradu ostala sam još jedan dan u hostelu Amstel. Obišli smo delove grada koje nismo stigli da vidimo do tada, pili najbolje pivo na svetu (u pitanju je Rothaus i ima ga u svakom manjem marketu dalje od centra) i, posledično, završili smo tako što smo igrali žmurke u parku u Šarlotenburgu, dok nas obezbeđenje nije izbacilo. U svakom slučaju, proveli smo predivan dan zahvaljujući drugaru iz Istambula!

Roterdam: Tmurno i hladno jutro, nakon 10 sati puta u toku noći i 5 presednja (!), nagovestili su nešto drugačiju atmosferu u ovom čudnom gradu. Mešavina moderne arhitekture, galebova po ulicama, promenjivog vremena, velikog broja imigranata u ovom holandskom gradu na vodi ostavili su na mene pomešane utiske o ovom mestu i, zbog nekog razloga, nisam se osećala sigurno.

Amsterdam: Ah, Amsterdam! Ovde sam provela tri potpuno savršena dana. Verovatno sam bila jedina koja je bila smeštena u samom Amsterdamu, pošto su svi ljudi tražili jeftiniji smeštaj po Roterdamu (do kog se stiže za sat vremena vozom). Drugarica i ja smo našle jeftiniji hotel blizu centra (za 20evra po osobi), ali problem je bio uganjati Internet centar, pošto su doplatu za Wi-fi naplaćivali papreno (5 evra za pola sata). Ovaj grad ima stvarno posebnu energiju i ne preporučujem da se obilazi samo usputno.

Pariz: Tri dana je malo za ovu metropolu, ali se svakako ne sme izostaviti na InterRail listi. Što se smeštaja tiče, nas dve smo bile u hotelu Ibis Budget na Montmartru, koji se samo i jedino isplati ako je u sobi troje (42 evra po sobi je i za dvokrevetnu i trokrevetnu sobu), s obzirom da se hotel nalazi na autoputu na krajnjem severu grada i pored je znak za izlazak iz grada (prilično je indikativno ime ulice Periferique), pri tom je kraj u kom se nalazi praktično geto, a i metro je solidno skup - komplet od 10 karata je 13 evra. Problem sa Parizom je i izlazak iz grada, s obzirom da imaju prilično neefikasne šaltere za InterRail putnike, gomile bekpekera, koji idu dalje za Barselonu ili Amsterdam, tako da je neophodno par dana ranije rezervisati karte za ove destinacije. U Parizu sam na železničkoj stanici srela Crnogocrce sa kojima sam provela ostatak puta a koji nas je vodio u Vupertal.

Vupertal: Simpatičan nemački gradić na zapadu, za koji nije čuo niko, pa ni savetodavac za InterRail putnike namernike na šalteru železničke stanice u Parizu. Elem, tu smo imali smeštaj kod predivnih ljudi, rodom iz Pljevalja i odatle smo išli dalje u Dizeldorf, Keln i Frankfurt, od kojih bih posebno izdvojila Keln sa najlepšom katedralom u Evropi (lepša i od Notr Dama) i botaničku baštu u Frankfurtu.

Moje putovanje se završilo u Beču, sa mnogo divnih ljudi iz svih delova sveta koje sam usput upoznala, uz fantastične uspomene na fenomenalne gradove koje sam videla i iskustva koje sam doživela.

Neda Aničić

31.8. 2013.

 

HOSTEL, ALI NE HOROR

Dоšао је tај čuvеni 22. јul, dаn kаdа је trеbаlо dа krеnеmо nа putоvаnjе pо Еvrоpi, na vеlikо putоvаnjе pо Еvrоpi. Таdа mi sе svе tо činilо pоmаlо zаstrаšuјućе, kаkо ćеmо sе mоја sеstrа i ја zајеdnо snаći sаmе u Еvrоpi, sа vоzоvimа, hоstеlimа, u kоmunikаciјi sа lјudimа; svе је tо bilо nаmа pоmаlо strаšnо, јеr, ipаk, sаmе trеbа dа sе snаđеmо оkо svеgа, nеmа tu nеkоg iskusnоg, kо је tu vеć biо dа nаm dа sаvеt i uputi nаs. Nа putu kа Bеrlinu upоznаlе smо dоstа drugih studеnаtа sа kојimа smо sе združili, а sа nеkimа оd njih ćеmо kаsniје i nаstаviti оvо putоvаnjе. U Budimpеšti smо prеsеdali u vоz zа Bеrlin i tо је bilо mеstо gdе smо shvаtili štа i kаkо trеbа dа rаdimо nа žеlеzničkim stаnicаmа - kаkо i gdе dа glеdаmо kаd stižе vоz kојi nаm trеbа, nа kоm pеrоnu stаје, kаd krеćе i sličnо. Nаrаvnо, tо је bilо mnоgо lаkšе оd nаšе prvоbitnе prеdstаvе о tоmе.

Nekoliko sаvеtа zа svе kојi sе оdvаžе nа оvаkvu аvаnturu. Prvо - nеmојtе nоsiti punо stvаri, sаmо nајnеоphоdniје, i nаrаvnо, sаpun za rublje аkо nеkаd trеbа nеštо dа оpеrеtе. Kаbаnicu sаvеtuјеm umеstо kišоbrаnа, ili bаr nеku šuškаvu јаknu. Smаtrаm dа је rаnаc prаktičniјi оd kоfеrа, lаkšе ćеtе trčаti uz/niz stеpеnicе i zа vоzоvimа, štо ćе vаm sе kаd-аd dеsiti. Pоnеsitе kаtаnаc - zа оrmаrićе u hоstеlimа. Kаdа bih оpеt išlа nа putоvаnjе оvоg tipа (а nаdаm sе dа hоću), rеzеrvisаlа bih isklјučivо spаvаоnicе u hоstеlimа, јеftiniје је, а nеpоznаti lјudi kоје tu mоžеtе srеsti vаm svаkаkо nеćе nаuditi, јеdinо štо mоžеtе biti bоgаtiјi zа pаr intеrеsаntnih pоznаnstаvа. U hostelu u Pragu dеlilе smо sоbu sа nеkim Dаncimа, imаlе zајеdničkо kupаtilо zа nаš dео sprаtа. Оvо је čаk i dоbаr nаčin dа upоznаtе drugе lјudе, njihоvu kulturu, nаvikе, kао i dа vеžbаtе еnglеski ili nеki drugi јеzik kојi znаtе. Nаši Dаnci nisu bili bаš družеlјubivi, аli zаtо drugi lјudi u hоstеlu jesu. Pоnеsitе i аsеpsоl - zа dеzinfеkciјu, zа svаki slučај. Štо sе vоdе tičе, u svim grаdоvimа u kојimа sаm bilа је vоdа bilа zа pićе, tаkо dа, prvо sе rаspitајtе, pа tеk оndа u kupоvinu vоdе! Nајlеpšu vоdu „čеsmušu“ sаm pilа u Bеču i Rоtеrdаmu. U Bеrlinu mi sе niје dоpаlа, pа sаm kupilа flаširаnu. Мi smо kupоvаlе pо supеrmаrkеtimа i tаkо sе hrаnilе, u Bеču u hоstеlu smо čаk skuvаlе špаgеtе, аli nеkаd trеbа dа sе čаstitе i nеčim kоnkrеtnim u rеstоrаnu. Тurski rеstоrаni su mоја glаvnа prеpоrukа.

I dа, kupuјtе vоćе, svаki dаn! Imunitеt slаbi оd nеspаvаnjа, јurеnjа, cеlоdnеvnоg hоdаnjа... vоćе је vеоmа vаžnо. Оvај sаvеt smо dоbili оd Dinе јоš u Bеrlinu i vеоmа smо јој zаhvаlnе zbоg tоgа, zаistа nаm је pоmоglо.

Оvо putоvаnjе је bilо zа mеnе nе sаmо vеlikо iskustvо, vеć i јеdnо prаvо uživаnjе. Оbilаzаk grаdоvа оd rаnоg јutrа dо vеčеri, spаvаnjе u vоzоvimа, pо žеlеzničkim stаnicаmа, trаžеnjе hоstеlа, niје mi tеškо pаlо. Štаvišе, uvеk mе је nаprеd vuklа žеlја dа vidim nеštо nоvо, dа оsеtim аtmоsfеru nеkоg nоvоg i mеni nеpоznаtоg grаdа. Nаučilа sаm nа оvоm putоvаnju dоstа tоgа о evrоpskim mеtrоpоlаmа, о lјudimа kојi u njimа živе, njihоvој kulturi, nаvikаmа, mеntаlitеtu, kао i dоstа tоgа о sеbi. Prоmеnilа sаm nеkа mišlјеnjа, nеkа sаm nаdоgrаdilа, а svе u svеmu, i dоstа sаm nаučilа. Primetila sam nеštо: u Bеоgrаdu, а i u drugim grаdоvimа u Srbiјu pоstојi mnogo muzеја, štо istоriјskih, štо оnih pоsvеćеnih umеtnоsti ili nаuci. Pоmislilа sаm kаkо rеtkо idеmо u muzеје u Srbiјi, iаkо је ulаz u njih nајčеšćе 100 dinаrа, štо је u pоrеđеnju sа еvrоpskim cеnаmа izuzеtnо mаlо. А nаši muzејi tаkоđе imајu dоstа dа pоnudе. Мislim dа kао nаrоd trеbа dа nаučimо dа cеnimо višе оnо štо imаmо, јеr niје uvеk bоlје оnо štо sе mоžе vidеti u „bеlоm svеtu“. Оvimе nе оmаlоvаžаvаm ništа štо sаm vidеlа i imаlа priliku dа vidim, а nisаm, vеć nаprоtiv, tvrdim dа је i nаmа mеstо tu, uz еvrоpskе muzеје, јеr imаmо tоlikо tоgа dа pоnudimо, istо kао i оni tаmо. Zаtо, muzеје nе trеbа pоsеćivаti sаmо zа Nоć muzеја, nе trеbа ih izbеgаvаti mislеći dа tu nеmа mnоgо štа dа sе vidi, zаtо štо imа i zаtо štо svаkо sаznаnjе vrеdi mа kоlikо sе оnо nеkоm činilо mаlо. А niје mаlо uоpštе.

 Štо је nајvаžniје - uživаlа sаm. I nаučilа sаm nеštо - mislim dа ću nаkоn оvоg putа izbеgаvаti turističkе аgеnciје, а višе sаmа sа priјаtеlјimа plаnirаti gdе i kаdа ćеmо ići. I iskrеnо, kаdа bih sutrа imаlа priliku - оpеt bih оtišlа nа оvаkvо putоvаnjе.

Drаgаna Nikоlić

1.9. 2013.

 

NEMA PRAVOG PUTOVANJA BEZ SPAVANJA NA PLAŽI I STANICI

Putovalo nas je desetoro sa niškog Univerziteta i bilo je više nego uzbudljivo.

Berlin je u samom startu postavio visoki standard, te smo sve što smo posle toga posetili upoređivali sa njim. Bilo je divno, svi smo se oduševili, možda bolje od svega sto smo videli. Upoznali smo divne ljude iz regiona, istraživali, videli kako živi grad koji je na razvojnom nivou vekovima ispred nas, prelazili ulicu na jedinstvenim semaforima i pili bezalkoholno pivo.

Naša sledeća destinacija bio je Amsterdam koji smo posetili na jedan dan. I taj jedan dan bio je dovoljan da se uverimo u lepotu ovog grada. Meni je prvo ličio na Veneciju, a onda sam shvatila da je lepši. Iako ima izvesnu dozu vulgarnosti, mislim na ulicu Crvenih fenjera, i miriše na marihuanu, Amsterdam ima posebnu lepotu i drugačiji je od svega sto smo videli. Naša drugarica, Makedonka, koju smo usput upoznali, tom priliko je rekla jednu veliku istinu: ,,Germanija i Holandija su budućnost''.

A onda smo otišli u bajkovit Briž i shvatili da smo pogrečili pri reyervaciji hostela. Posle malo dužeg ubeđivanja radnika u Bauhaus hostelu, uspeli smo da dobijemo jednu četvorokrevetnu sobu, za momke, a devojke su se smestile kod Emili. Emili je jedna slatkica, kauč-surferka, koja nam je ustupila svoju kućicu-zamak na jednu noć. Buđenje u ovoj kući uz kišu bio je potpuni doživljaj Belgije i svi smo se složili da Briž moramo da posetimo bar još jednom u životu.

Posle Briža usledio je Pariz. Doživljaj Pariza je za sve nas počeo kao jedna velika frustracija. Prvo, Francuzi nisu hteli da pričaju engleski i svi smo bili u šoku. Sreća ,pa je drugarica iz grupe znala francuski, pa smo se nekako snalazili. Drugo, mi smo se više od tri sata izvlačili sa železnicke stanice. Kada smo stigli, posle višečasovnog lutanja, shvatili smo da hostel ne postoji. Da, ne postoji, dobro ste čuli. Onda smo naleteli na neke klince koje smo zamolili da pozovu policiju, koja nam, by the way, uopšte nije pomogla. Ali su nam zato ova deca našla najbliži hotel (za koji se ispostavilo da gleda na groblje, ali never mind) koji je bio super i gde smo ostali 3 noći. Meni lično se Pariz dopao drugog dana kada smo blejali ispred Ajfelovog tornja i krstarili Senom. Zavolela sam Pariz i shvatila koliko je lep tek kada smo se popeli na Monmartr, a to je bilo trećeg dana. Četvrtog dana smo krenuli u Barselonu i malo mi je bilo žao što odlazimo.

Barselonu smo jedva dočekali. Pariz malo umorio, jer smo mnogo pešačili kako bismo stigli sve da vidimo za 3 dana i bio nam je potreban odmor. Hostel u Barseloni je bio pun pogodak, na par minuta od glavne ulice La Ramble i na dve stanice metroom od plaže. Za one koji planiraju da posete ovaj divan grad toplo preporučujem Equity Point Hostele, divni su i bas su prilagođeni potrebama bek-pekera. U Barsi smo ostali 7 dana i bilo je divno, ma predivno. A onda smo krenuli kući preko Nice, Venecije i Ljubljane.

U divnoj Nici smo spavali na plaži, jer je to poseban doživljaj, i ništa nam nije falilo. To je još jedna od stvari koje bih preporučila. Jednu noć smo bili i u hostelu tako da smo istražili i zavoleli Nicu za 2 dana.

Sledeća stanica je bila Venecija, koju smo istraživali noću, i bio je to potpuno novi doživljaj za nas koji smo je vec posetili. Trg Sv. Marka noću je nešto što samo u Veneciji postoji i što svakako treba doživeti. U Veneciji smo spavali na železničkoj stanici i, opet da kažem, ništa nam nije falilo, lepo smo se družili i smejali sve vreme. Ipak, putovanje nije proteklo kako treba ako bar jednu noć ne provedete na plaži i železničkoj stanici.

Naša poslednja destinacija bila je Ljubljana, koja je za mene bila najveće iznenađenje, pozitivno. Ljubljana je toliko lep grad i toliko vole Srbe da u isto vreme osećate da ste u nekoj evropskoj metropoli i kod kuće. A onda smo krenuli za Beograd, neki su bili tužni što se sve završilo, a neki srećni jer će uskoro videti drage ljude.

Sve u svemu, ovo je bilo jedinstveno, once in a lifetime iskustvo koje je, sigurna sam, promenilo sve nas i koje nam je proširilo vidike. Pored predivnih uspomena koje nosimo sa putovanja ono što je najvrednije jesu ljudi koje smo upoznali i prijateljstva koja će trajati.

Iskoristila bih ovu priliku da se zahvalim na prilici i da pohvalim divnu organizaciju u Berlinu. 

Kristina Đurđanović

1.9. 2013.

 

PUT OSLOBODJENJA

Put...Čоvеk sаnjа о slоbоdi. Мisli dа је nеmа ili imа. Тrаži nаčin dа је оsеti. То sаm оčеkivао. То sаm dоživео. Bеоgrаd, Bеrlin, Disеldоrf, Sitаrd, Hаg, Briž, Brisеl, Luksеmburg, Pаriz, Bаrsеlоnа, Маrsеј, Bеоgrаd.

Ljudi... Dа niје u lјudskој prirоdi dа sе pоvеzuјu, putоvаnjа nе bi pоstојаlа. Nајvišе sаm sе diviо prirоdi, pа lјudimа, pа оndа оnоmе štо su оni stvоrili.

Еvrоpа... Uviđајući kоlikо је tuđе krvi utеmеlјеnо u svu urеđеnоst držаvа, u svе vеlеlеpnе istоriјskе grаđеvinе, u svе srеđеnе žеlеznicе kоје sаm vidео i dоživео, еvropskа kulturа dоbiја drugаčiјi оdrаz. То је mој sаputnik dеlоm putа, Nеmаnjа, lеpо primеtiо.

Srbiја... Nosce te ipsum.

Zаhvаlnоst... Nајlеpšе sе zаhvаlјuјеm оrgаnizаtоrimа zbоg svеgа, а nајvišе zbоg tоgа štо sаm оvо nikаdа nе bih оrgаnizоvао.

Veselin Andjelković

2.9. 2013.

 

KILOMETRI U NOGAMA, BOGATSTVO U DUŠI

Neizvesnost, uzbuđenje, sreća, strah... bio je to neki čudesan miks osećanja pre nego sto sam krenula u ovu pustolovinu. Verovatno kao i većina, prvi put sam krenula na ovakav put, bez prijatelja koje znam od ranije, sa preteškim backpackerom na leđima (20 kg!), ne znajući tačno kuda ce me put navesti. Ispostavilo se da će nekoliko ljudi sa kojima sam malo kontaktirala preko Facebooka nedelju dana pre polaska, biti moji saputnicu od prvog kupea, pa skoro da samog kraja putovanja. To su moji novi drugari Ivana, Vlada, Kristina i Sanja. I moram da nas pohvalim: kao družina koja se tek upoznala, funkcionisali smo odlično! (Drugari, hvala na tome!)

Nakon duuugog puta, stigosmo u Berlin! Prvih dana nismo morali mnogo da brinemo, jer su se za to pobrinuli organizatori! Sve je bilo veoma dobro organizovano: dobar hostel, klopa, kreativno upoznavanje, kako međusobno, tako i sa Berlinom, žurka (a prethodno i večera sa nestvarno ukusnim kolačima!) Da li zbog svega toga ili činjenice da je Berlin naša prva destinacija, zadao je veoma težak i ozbiljan zadatak narednim gradovima.

U Berlinu imaš utisak da sve "radi" bez greške! O spomenicima, muzejima, galeriji, prelepim fasadama na svakom koraku da i ne govorim. Više nismo znali sta da fotografišemo i na koju stranu da gledamo. Imam utisak da smo prepešačili kilometre i kilometre, mada sam se u ovom velegradu prvi put vozila metroom, što svakako nije mala stvar za mene! Ipak, najveći utisak na mene ostavio je Tiergarten, ogroman gradski park, koje je nešto poput šume u sred Berlina! Tek pogled sa "anđela" ukazao nam je pravu sliku o veličini i lepoti ovog parka.

U vozu za Roterdam smo imali najjači wi-fi signal tokom celog putovanja.  Dočekalo nas je kišno vreme, a pomalo nas je stigao i umor, te smo rešili da ne idemo odmah za Amsterdam, već obiđemo Roterdam. Najjači utisak na nas je ostavila stara luka sa ukrašenim brodovima i brodićima.

Ipak, Amsterdam je Amsterdam! Neobična arhitektura, mnoštvo ljudi različitih rasa, nacionalnosti, opredeljenja… sve je veselo i živo. Muzej voštanih figura, degustacija sireva, kebab na ulici, mnoštvo prepunih dućana sa kojekakvim suvenirima, svojstvenim samo Amsterdamu. Ako naiđete na majicu od 5€, kupite je odmah, jer ona varijanta vratićemo se posle, ne vazi… posle ćete je naći samo za 10€ ili više. Glavno prevozno sredstvo im je bicikl, te je na trgu moguće videti na stotine parkiranih bajseva, a na ulici ćete se zapitati koja je uopšte pešačka staza!?! Amsterdam noću je totalni opozit onome kako smo ga doživeli preko dana, ali i to je njegov sastavni deo. Red Light District - najatraktivnija turistička destinacija. U Holandiji smo posetili i Hag i nekako, u tom slučaju, neizbežni Sheveningen.

Brisel, kao jedna od prestonica EU i sedište Evropskog parlamenta, zvuči previse administrativno i ne preterano interesantno, ali uspeo je da nas iznenadi! Predivan, uređen grad sa bogatom arhitekturom, i divnim mestima za odmor, sa nekom pozitivnom atmosferom u vazduhu, Brisel se uvrstio u spisak potencijalnih gradova gde bih mogla da nastavim master studije.

Svemu tome doprinela je i činjenica da se nadomak Brisela nalazi i bajkoviti grad Briž, prepun zamkova i utvrđenja, kućica koje izgledaju poput onih nacrtanih u dečjim knjigama. Tu nije neobično videti jato labudova koji mirno "plove" kanalima ovog utvrđenja. Nažalost, naš obilazak ovog grada je trajao prekratko, ali dovoljno da poželim nekad tamo da se vratim. S obzirom da smo, uprkos desetominutnoj jurnjavi od centra do železničke stanice, zakasnili na voz nazad za Brisel (gde su nam stvari ostale zaključanje u lokerima), usledila je prva noć na železničkoj stanici (bez vreća i dukseva). Ako nam je bilo za utehu, bar su na stanici postojale zastakljene prostorije sa (metalnim!) sedištima gde smo se mogli skloniti od vetra.

U Pariz, dakle, stižemo premoreni, odmah u startu trošimo nešto manje od 100€ na metro i smeštaj za naredna tri dana. Bili smo smešteni u udaljenom i mirnijem kraju grada, te je stoga bilo neophodno da koristimo metro. Pariz je ogroman! Pošto tri, pa ni četiri dana, koliko smo na kraju ostali, nije dovoljno da sagledate sve znamenitosti Pariza, trudili smo se da vidimo bar ono što je pod "obavezno", pa smo na kraju krajeva uspeli i malo više od toga. Nismo propustili ulazak u Luvr, ispijanje vina u parku ispred Ajfela, pogled na grad noću sa brda na kom je crkva Sacre Coeur, a naravno ni pogled sa Ajfelovog tornja. Takodje neću zaboraviti neuredan stan simatičnog Francuza kod koga smo imali kauč na raspolaganju poslednje veče. Kao što su već mnogi pominjali sa Francuzima je malo teže komunicirati, jer ne pričaju engleski, a i ne deluju preterano predusretljivi, mada smo mi imali i pozitivnih iskustava, poput žene koja nam je sama prišla na ulici i upitala da li nam treba pomoć. Takodje, na momente nam se činilo da je nemoguće vozom stići iz Pariza do Barse (razlog za dan više u Parizu), a da to ne potraje malu večnost ili da ne platiš veću sumu novca. Na kraju je i potrajalo i platili smo, ali je to bila moja prva vožnja kušet kolima i rado je se sećam! :)

Barselona je grad od kog sam mnogo očekivala i koji je ta očekivanja i te kako ispunio. Španski mentalitet (ili katalonski, za ostatak nisam sigurna) mi se učinio sličan našem, te sam se stigavši u Barselonu, osećala nekako bliže kući. Prvu noć u Barsi proveli smo na plaži, i kako kažu, imali smo sreće što nas niko nije uznemiravao ili pokrao. Sledilo je jutarnje kupanje u moru, pa smeštaj u dobar hostel u blizini centra gde smo proveli naredne 3 noći. U Barsi smo uzeli free tour za upoznavanje grada i nismo se pokajali. Šarmantan i simpatičan vodič, Konan, nam je odlično dočarao Gaudijevu narav i sve priče i predanja o njegovom liku i delu. Naravno tu je impozantna Sagrada familia, koja može samo da ti se svidi ili ne, ali nikako da te ostavi ravnodušnim. Ja sam te sreće, pa mi se dopala! Jedna od odrednica bio je i Camp Nou, jer, kako to uopšte propustiti?!

Posle Barselone, Nica, i još jedna noć na plaži. Ne tako mirna i tiha noć i spavanje na smenu. Bilo je tu dosta ljudi željnih priče i zabave, a mi željni sna! Ujutru nas je probudila kiša, ali ipak nisam mogla da propustim kupanje na Azurnoj obali. Nica je bila mesto gde se naš tim od petoro morao podeliti na dva dela. Sanja i Ivana su otišle u Beč, a Vlada, Kristina i ja u Monako.

Monako je veoma bogata i uređena kneževina, koju karakterišu kazina, skupi hoteli, jahte, ali zato železnička stanica u Monaku nema lokere (ili tada nisu radili) te se mi nađosmo u sred prestiža, pomalo neshvaćeni, sa svim svojim prtljagom na leđima. Da, tu je i moj pokušaj da saznam gde je kuća Novaka Đokovića, u nadi da bismo mogli da mu se javimo i kod njega ostavimo stvari. Međutim, niko nije znao da nam pomogne, pa smo se morali snaći i bez Noleta. Iako previše luksuzno i bogato mesto, Monako ima i svojih čari, te prelepe uređene parkove pune palmi i cveća, izdvojene plažice, stari grad, okeanografski muzej i druga mesta gde možeš odmoriti oči. Vredelo je videti i ovakav svet, drugačiji od našeg.

Posebno mi je drago sto smo neplanski rešili da obiđemo Milano, gde smo uspeli da opazimo trag koji je ostavio Leonardo da Vinči, ali nažalost, ne i da vidimo njegovu Poslednju večeru. Negde nadomak Treviza su nas primili i sjajno ugostili Vladin drug i njegova porodica. Udoban i čist krevet, ljubazni domaćini, napunjeni telefoni i aparati i jako malo sna pred odlazak u Veneciju.

Dan u Veneciji je bio prelep, opuštajući, bez žurbe i pritiska. U Veneciji sam bila i ranije, ali je ona toliko lepa i specifična, da je opet vredelo posetiti. Turistička zona Venecije, poput Trga svetog Marka ili mosta Rialto su predivni, ali najviše mi se svidelo besciljno lutanje ulicama i kanalima ovog čudesnog grada (bez bilo kakve mape i predstave gde smo).

Još jedna destinacija na putu do kuće bio je Trst. Ne tako spokojna noć u Trstu (gde ne postoji hostel), nadoknađena je danom koji smo provele na plaži, kupajući se u, dobro nam poznatom, Jadranu. I da sam mogla da ostanem duže, nisam više smela.

Reči mojih roditelja su bile "Dete, hoćeš li ti doći kući već jednom?!" Uželela sam se svih njih, ali, želeći da vidim sve što se može videti za tako kratko vreme i da, što je bolje moguće, upoznam grad u kom se tada nalazim, o tome nisam stigla da razmišljam tokom puta. U toj želji zaboravljaš na umor, neispavanost i težak ranac na leđima, a kad se vratiš, bogatiji si za jedno ogromno iskustvo, sposobniji za komunikaciju i snalaženje, otporniji na razne neočekivane ili neprijatne situacije, vraćaš se sa ispisanim stranicama svog putopisa i mnogo kilometara u nogama. Sada se sa osmehom na licu sećam ovih dvadesetak dana, i dalje se sa nevericom pitam da li sam ja tamo stvarno bila!?! 

Jelena Bacić

2.9. 2013.

 

POBEDA ŽIVOTA

Desilo se tako da je NS, južnoslovensko čeljade i sudbine mušterija, neočekivano krenuo krivudavim, ali opet, sasvim pravim prugama evropskim. Nije tada bio siguran šta da od svog puta tačno očekuje; znao je po šta je pošao (tvrdio je da je to znao oduvek), ali nije znao hoće li bar deo željenog i pronaći. Odveo je sebe (uz nesebičnu pomoć evropskih prijatelja) preko Berlina, do Kopenhagena, potom se sjurio južno u Amsterdam, zadržao radi trajnog naseljavanja u Parizu, vidao svoje rane neprihvaćenog imigranta u Barseloni i, nemavši više kud, uputio se, prateći duše kompas, ka voljenoj otadžbini.

Sretao je usput razne ljude, još različitije svakodnevice i narode, i svima im zapažao sličnosti i razlike, vrednosti i doslednosti. Nemačka se prva potpunije ukazala, svojom željom i stvarnošću svetskog igrača. Na svakom nemačkom koraku osećala se razlika svetske veličine u odnosu na prethodni korak - takvi koraci sigurno vode negde daleko. O tome gde tačno, sačekajmo budućnost jer, uveren bejaše putešestvenik naš, Nemci i pridružene im narodnosti marljivo rade na tome.

Na zagrljaj severno, čekala je mladolika germanska sestrica, Danska, koja je pak našla svoju meru i sreću u jednoj manjoj razmeri. Izgradivši svoju sadašnjost, i život po meri života, danski narod se udobno kreće u ulozi ne toliko značajne svetske sile, ali značajne svakom od njenih stanovnika - kako drugačije obezbediti stvarnost u kojoj nema zavesa na prozorima, niti ograda oko dvorišta? To dobro umeju Danci.

Treći rođak iz bogate, i u našem sokaku svemira slavne germanske porodice, Holandija, koju s geografskim, ali ne i metaforičnim pravom zovu i Nizozemska, ima pak razvojni put koji se može opisati kao sredina između dva prethodno pomenuta. „Ako već ne možemo biti silni po prirodnoj sili, bićemo silni u jednoj drugoj ljudskoj disciplini, a to je rad“, razmišljaše, kako je naš putnik to zamišljao, Holanđani. Razmišljaše, ali i radiše. Neprekidna borba sa prirodom je na holandskom nespokojnom tlu iznedrila novi oblik življenja koji je naš putopisopisac, isprva za sebe intimno, a sada i javno podelivši, nazvao - fazon. I taj fazon privlači mnoge k sebi, i pojedinac je pozvan da ga otkrije (i proceni).

Jug menja severnog čoveka, i severni čovek menja jug; tako je delimično nastala i Francuska. Prestonica njena, je možda za nekoga sasvim velelepan grad, ali kako verovaše otkucavalac ovih redova, to nije dovoljan opis, jer se svi gradovi svetski (osim srbijanskog grada Beograda) guše u ljubomori, jer nijedan od njih nikada neće moći da postane - Pariz. O toj francuskoj pesmi na Zemlji ne vredi trošiti ionako nedarovite reči, jer se on mora doživeti. Tek kada neko poželi da sedi na Monmartru, i čitav život posmatra grad koji pred njim leži, ali i uspravno stoji, može se sumnjičavo zaključiti da dotični počinje da razumeva (i oseća) Pariz.

Srca bolnog što napušta svetlosti grad, naš novopečeni Parižanin, drhtave duše krenu još južnije da traži katalonsku utehu. Da li je utehu i našao, nikada sebi nije razlučio, ali da je našao Barselonu, grad nemirni, našao je. Drugi je svet, to Sredozemlje, bez svetskih briga, ali sa svetskom plažom, morem, ulicama i pogledima. Svet je to u kome, kao što je neko mudar davno primetio,“ljudska dela izgledaju prirodnije od same prirode“. I jako, jako je važno ne zadržati se u ovom kutku stvarnosti dugo, jer će želja za povratkom pre narasti, i duh Sredozemlja obnoviće svoju životnost još jednom, pred očima znatiželjnim.

Primivši sve ove utiske, pojedinac može pomisliti da je povratak (ili pad) u ćudljivu balkansku stvarnost nešto zasigurno bolno i da stoga potpada pod oblast trpljenja i podnošenja, barem nakratko. Da to nije nužno tako, čak i da je suprotno od pretpostavke, nadao se i naš povratnik. Ugradimo duboko u nas svaki trenutak koji smo proživeli i koji živimo, i njegovo seme će proklijati i porasti u blagorodnu biljku koja će nas svojim plodovima hraniti i kada nismo svesni da smo gladni; obmane svakodnevice nas hrane zamenama za iskren život, koji je hrana svake iskrene i životoljubive duše. Jer, kao što videše svi koji su na ovaj put pošli, život je odneo još jednu pobedu; ime joj je Evropa. A da li je to dovoljno, u koju svrhu i kojim sjajem sija pomenuta pobeda - ostavimo potragu za novim odgovorima nečijoj neprospavanoj noći.

 Nemanja Stefanović

2.9. 2013.

 

ODLUKE U HODU

Na putovanje sam išla sa devojkom koja je takođe dobila kartu na konkursu i nismo se poznavale od ranije. Putovati sa nekim o kome ne znaš gotovo ništa isprva mi je bilo pomalo zastrašujuće i rizično u smislu kako ćemo se slagati i funkcionisati. Međutim, sve je proteklo predivno i prezabavno. Pre putovanja smo napravile okvirnu rutu i bile smo fleksibilne da reagujemo u hodu.

U Berlinu smo ostale i nakon predviđenog programa. Sledeća stanica je bio Amsterdam, tu smo smeštene preko couchsurfinga. Obe prvi put imamo takvo iskustvo i bile smo prezadovoljne, jer se ne radi o tome da dobijaš besplatan smeštaj, već ono mnogo dragocenije je to što ti ljudi pokažu grad onako kako turistički vodič nikada ne bi mogao, potpuno autentično.  

Nakon toga odlazimo u Briž, pa u Pariz, tada smo već otprilike na pola putovanja. Vreme nam leti, a namera nam je bila da idemo i u Španiju i Portugaliju. Tu dolazi do promene plana, jer su svi vozovi za Španiju danima unapred rezervisani. Radnica na šalteru nam predlaže da nam napravi rezervaciju za mesto Ondej na samoj granici Francuske sa Španijom, mi prihvatamo to nemajući predstavu šta nas očekuje. Istog dana u Parizu uspevamo da nađemo smeštaj u Ondej preko couchsurfinga i odlazimo u to potpuno nestvarno mesto. Odatle u San Sebastijan, pa u Nicu i putovanje završavamo u Beču.

Najiskrenije hvala što postoji ovakav projekat.

Sonja Stegić

2.9. 2013.

 

SRPSKI ZA DVA DANA

Kао štо vеć i vrаpci nа grаni znајu, pоslе pоsеtе Bеrlinu nаš dvојаc sе dvаdеsеt i pеtоg dаnа, mеsеcа јulа, lеtа Gоspоdnjеg 2013, uputiо kа Drеzdеnu, grаdu kојi ćе nаm zаuvеk оstаti u srcimа i kојi svаkоm tоplо prеpоručuјеmо dа pоsеti. Zаdiviо nаs је prе svеgа priјаtnim lјudimа kојi živе punim plućimа, аli i prеdivnоm аrhitеkturоm. Pоsеbnо izdvајаmо kоmplеks kојi činе mаtеmаtičkо-fizički institut, muzеј umеtnоsti i muzеј pоrculаnа, а kојi sе nаlаzi nа mеstu nеkаdаšnjеg sаksоnskоg dvоrа.

Put nаs је dаlје vоdiо dо Prаgа, gdе smо sе divili аstrоlоškоm sаtu. Kаd smо vеć kоd аstrоlоškоg sаtа, nаšа prеpоrukа је dа sе nе nаlаzitе s prilјаtеlјimа pоdnо njеgа u punоm čаsu, јеr vаs tu u mоru turistа ni rоđеnа mајkе nе bi nаšlа, а kаmо li Čilеаnаc. Маdа nе pričаmо čеški, а ni nеki оd Čеhа еnglеski, “оpеčеnа klоbаsа” i “pivо” su dоbrо pоznаti čеški brеndоvi, pа kо vоli nеk izvоli, i nаrаvnо nеizоstаvnа је svinjskа kоlеnicа (sаmо аkо stе vеliki gurmаni ili kаd vаm dušа vаpi zа mеsоm pоslе dvаdеsеtоdnеvnоg pоstа pоrciја vаm mоžе biti pоtаmаn). 

Nаšа slеdеćа stаnicа biо је Vrоclаv. Тu smо оdsеli u Boogie Hostelu, gdе оdnоs cеnе prеmа kvаlitеtu uslugе i gоstоlјubivоsti оbаrа s nоgu. Nајјаči utisаk nа nаs је оstаviо јаpаnski vrt, а studеnti mоgu uz studеntske kаrtice dа оbеduјu zа tričаvе pаrе u lоkаlnоm lаncu rеstоrаnа.

Biti u Pоlјskој а nе pоsеtiti glаvni grаd zа nаs је bilо nе dоpustivо. U Vаršаvi smо pоsеtili Šоpеnоv muzеј, Мuzеј Маriје Kiri i Kоpеrnikоv nаučni cеntаr, u kоmе sе mоžе nаći zа svаkоg pо nеštо, а vеliki zаlјublјеnici u tаnаnе kоncе prirоdе, а оd kаkvе sоrtе smо i mi, mоgu u njеmu prоvеsti i dаnе. Nо nаš put је mоrао krеnuti dаlје.

Krаkоv kао nеkаdаšnjа prеtstоnicа Pоlјskе је dеlоvао primаmlјivо. Мiks univеrzitеtskоg grаda sа dоbrim prоvоdоm i bоgаte istоriјe dеfinitivnо nе trеbа prоpustiti, kао ni оbližnji Аušvic.

I zа krај smо оstаvili Bеč. I pоrеd pаklеnih vrućinа stigli smо dа mаlо prоšеtаmо cеntrоm оvоg, pо mnоgо čеmu, pоznаtоg grаdа.

Umаlо dа zаbоrаvimо, mnоgimа sе svidео nаš јеzik, pа su rеšili dа nаučе pо kојu rеč.

Dragan i Branislav

9.9. 2013.

 

BEZ PRIPREME, POZOR, SAD!

Rutom Berlin-Amsterdam-Briž-Paris-Barselona-Švajcarska sam se ja sa svojom desetočlanom ekipom Nišlija kretala Evropom na ovom našem nagradnom putovanju. Iskustva naše ekipe (rekla bih da smo bili dream-team) bila su fenomenalna, počevši od onih avanturističkih, koja su se u par dana nesvakidašnje ređala, pa do onih lepih u svakom gradu, kada smo upijali njegove lepote, pa sve do onih manje lepih, kada smo bili, gladni, umorni, nervozni i smrznuti.

Truckanje vozom 24 sata i Berlin: otkrovenje za mene, arhitektura skladna i veoma dobar provod u organizaciji Boša. Drugi dan krećemo sami: jurnjava sa torbama do glavne stanice u Berlinu u 4 ujutru, odlazak u Amsterdam i konstatacija da nas četvoro ne možemo da ostavimo stvari na stanici, jer su lokeri premali za naše ne tako velike stvari. Kako smo se snašli, priča je interesantna, ali smo krstarili rekom kroz Amsterdam, obišli sve značajnije delove grada i u večernjim satima sa ostatkom ekipe koja je bila bez tovara krenuli u Briž.

Boravak u Brižu je za ženski deo ekipe bio bajkovit, jer smo bile gošće jedne lokalne cure, koja nas je smestila u svoju kuću, jer smo imali pogrešnu rezervaciju za hostel, a u 10-11 uveče nismo mogli ni da kročimo iz Briža.

Put do Pariza je trebao da sadrži 3-4 presedanja, ali ni tu nije bilo sve tako jednostavno, igrom slučaja i dobrog snalaženja su nas u TGV i poslali pravo u Pariz. Da sve nije tako idilično kad se dođe u Grad svetlosti, govori lutanje po železničkoj stanici, neljubaznost osoblja, nemogućnost da saznamo kako da dođemo do hostela, što je rezultiralo gubljenjem po gradu. I kada smo na kraju pronašli hostel, bio je zatvoren. Epilog priče je komunikacija sa pariškom policijom, klinci, Parižani, koji se pojavljuju da nam pomognu i koji nas preko noći nas vode u neki drugi hotel. Oni su bili jedina svetla tačka u prvom upoznavanju Pariza, i ako za grad ne postoje neke velike zamerke. Ipak je to Pariz.

Tri dana samo bili Parižani, a onda Španci. E Španija je bila za relaksaciju. Tamo je već osećaj kao da smo došli da letovanje, pa se u jednom trenutku zapitaš da li si krenuo na putovanje i prošao tolike države ili ti je ovo uobičajeno letovanje kao i svake godine. Hostel u centru Barselone, baš za omladinu, a osećaj, kao na ekskurziji. Plaža, pristupačne cene, jezik koji svi razumemo. Milina.

Moje putovanje je u Španiji skrenulo sa puta od ostatka ekipe Nišlija, jer sam ja posetila prijatelja u Gironi, koja je blizu Barselone, zatim otišla do Barse, a odatle u Švajcarsku. Iskustvo putovanja kada putuješ sam ne može da se uporedi sa putovanjem u grupi. Shvatila sam da mi je i putovati samoj prijalo, a Švajcarska je ostavila prelep utisak na mene, bar oni gradovi koje sam posetila u francuskom delu.

Što se generalnih saveta tiče, organizacija stvari je vrlo bitna, tako da se nisam pokajala što sam ponela kofer. Nosila sam i dosta hrane, to mi je pomoglo da uštedim (imala sam čak i u Španiji neke nareske). Nisam pristalica toga da se stvari peru usput, tako da sam imala za sve dane garderobu. Vozovi kojima smo putova su fantastični, pogotovo nemački i švajcarski, a rezervacije su nam bile potrebne tek u Parizu. Pariška stanica je najneorganizovanija, imaju strikte režime, ali ako si dovoljno vešt, napraviš zbrku i dobro se raspitaš možeš da postigneš svoj cilj (popneš se direktno na platformu i pitaš konduktera da te pusti u voz, jer neće da ti izdaju rezervaciju). Rezervacije su kod njih obavezne, uzimaju se mnogo unapred i postoje pravila za InterRail putnike, po kojima svaki voz prima određen broj putnika sa ovom kartom, pa makar i ostao ceo prazan, ne dopušta se više ulazak.

Moj savet za sve buduće putnike je da ne preteruju u pripremi, čak je poželjna i nikakva priprema pre putovanja, već samo dobra organizacija tokom, snalaženje i postavljanje pitanja po 5 puta, traženje alternativa i upornost za postizanje cilja. I ako deluje da nema, alternativa uvek ima!

 Aleksandra Cvetković

8.9. 2013.

 

SREĆNI BAKSUZI

Nаkоn 24 sаtа putа od Niša, preko Beograda i Mađarske, stigli smо u Berlin. Kаkvа mоćnа, vеlikа, blistаvа žеlеzničkа stаnicа - prvi ustisаk iz Bеrlinа. Iаkо umоrаn оd dugоg putа imао sаm јоš dоstа еnеrgiје zаhvаlјuјući аdrеnаlinu, оčаrаnоsti i srеći zbоg pоčеtkа nаšе аvаnturе. Nаkоn dоručkа pо prоgrаmu оrgаnizаtоrа pоdеlјеni smо u grupе i izmеšаni sа svim nаciјаmа kоје su tаkоđе učеsnicе оvоg prоgrаmа i dоbili zаdаtkе kојi su vеzаni zа оbilаzаk Bеrlinа.  Naša grupa „Lucky 13” bila je sаčinjеna оd intеrеsаntnih i dоbrih lјudi prе svеgа. Тri sаtа smо imаli dа uz pоmоć mаpе, digitаlnоg аpаrаtа i knjižicе sа pitаnjimа, prоnаđеmо svе nаvеdеnе lоkаciје i znаmеnitоsti. Uzeli smо mаpu i krеnuli u аvаnturu snаlаžеnjа pо grаdu, ulicаmа. Nаkоn samo nеkоlikо prеđеnih ulicа i idеntifikоvаnjа nа mаpi biо sаm оdušеvlјеn kаkо је lеpо svе оbеlеžеnо i lаkо zа nаlаžеnjе i obilaženje i hоdоm i prеvоzоm (InterRail kаrtе u Bеrlinu vаžе i zа mеtrо i zа аutоbusе U-bаn i S-bаn). Svаkо imа svојu trаku u svаkој ulici, pеšаk, biciklistа, mоtоrnо vоzilо. Оbilаzаk grаdа i izvršаvаnjе zаdаtаkа u grupi nеznаnаcа bilо је vеоmа zаnimlјivo i van svih оčеkivаnjа. Nоvi lјudi, fоrе, družеnjе, kоlеktivnо rеšаvаnjе prоblеmа i nеdоumicа.

Sledeća stanica: Amsterdam. Меnjаli smо vоzоvе, јurili vоzоvе prilikоm prеsеdаnjа, čеkаli sе i pоmаgаli, аli svе uspеli dа оdrаdimо nа vrеmе. Ovde bih da dam јеdаn, mеni vеоmа znаčајаn sаvеt: nа sајtu InterRail-а pоstојi аplikаciја zа mоbilnе tеlеfоnе sа istim imеnоm i kоја је ustvаri plаnеr vоzоvа. Тu pоstојi spisаk mnоgih liniја, sаtnicа, spisаk svih stаnicа, svih zеmаlја Еvrоpе. Таkоđе tu pišе i zа kојi vоz је rеzеrvаciја оbаvеznа а zа kојi niје. Таkо dа sе uz pоmоć оvе оflајn аplikаciје mоžе isplаnirаti nајеkоnоmičniја rutа, štо sаm ја činiо tоkоm cеlоg nаšеg putоvаnjа. Sаmо је bilо pоtrеbnо dа nаkоn štо је fоrmirаm zа svаki slučај nа stаnici kоd šаltеrskih rаdnikа prоvеrim rutu, da li je svе u rеdu sа sаtnicаmа, plаtim nеku rеzеrvаciјu ukоlikо је pоtrеbnа ili prоmеnа nеkе sаtnicе, rutе. Оvа аplikаciја је uštеdеlа dоstа vrеmеnа kоје bismо pоtrоšili nа stаnicаmа Еvrоpе, tаkо dа је оbаvеznо prеpоručuјеm svimа!!!

Usput do hоstеla St Christopher Bauhaus sаm оdmаh оsеtiо duh Brižа. Prеlеpi zаmkоvi, prеlеpо urеđеnо, svе u srеdnjоvеkоvnоm stilu i duhu spоlја, а mоdеrnо i prеlеpо nа svој nаčin iznutrа, fini, vеsеli i lјubаzni lјudi, sve je to оstаvilо utisаk nа mеnе. Međutim, u hоstеlu nas čеkа prоblеm sa pogrešnom rezervacijom. Srećom, nаišlа је јеdnа curа, pоznаnicа rаdnikа u hоstеlu kоја sе bаvi kaučsurfingоm. Izаšlа nаm је u susrеt i 6 dеvојаkа iz nаšе grupе smеstilа u svојој kući, а nаs čеtvоricа smо оstаli u hоstеlu. Оlаkšаnjе…

Put u Pariz je od početka pošao naopačke. U prvi autobus nismo mogli svi da stanemo, a od rаdnicе smо sаznаli dа nаrеdni аutоbus dоlаzi tеk zа sаt vrеmеnа! Kаdа smо radnici na šalteru pоkаzаli Intеrrејl kаrtе i rеkli dа kаsnimо nа rеzеrvаciјu hоstеlа, оnа је rеklа dа ćе prоbаti dа nаđе rеšеnjе. Pоnоvо tа nаšа srеćа kоја nаs је prаtilа tоkоm cеlоg putоvаnjа nam je obеzbеdilа mеstа u TGV-u! Prvо, tо је nајbrži vоz u Frаncuskој (300 km/h), drugо, skupo se plаćа rеzеrvаciја (a mi nismо), trеćе, iako je pоznаt kао vоz kојi nikаd nе kаsni, оvоgа putа je zаkаsnio kao da je nas čekao i zbog toga su nam u Parizu podeljeni pаkеti sа hrаnоm i vоdоm u znаk izvinjеnjа zа kаšnjеnjе. Kоlikо sаmо srеćе u јеdnоm vоzu!

Ovo je bio naš prvi dоlаzаk u Pаriz i niје bilо lаkо sе snаći sa mеtroima. Zlоvоlјni rаdnik nа šаltеru pričа samo frаncuski i nе pоmаžе dоvоlјnо, glеdаmо mаpе, pоkušаvаmо dа pоhvаtаmо zоnе i nаđеmо nајisplаtlјiviје kаrtе (kаrticа zа vikеnd, zа cео dаn kоštа 3,6 еvrа, а zа јеdnu vоžnju sistеmоm 1,7 еvrа. Vоžnjа sistеmоm znаči dа sе mоgu vоziti rаznim mеtrоimа, rаznim liniјаmа, kоје su pоvеzаnе nа mаpi kružićimа i zа čiје hvаtаnjе niје pоtrеbаn izlаzаk iz pоdzеmnе stаnicе, iz sistеmа). Na kraju sаm biо оdušеvlјеn mеtrооm, јеr sе njimе stizаlо nа bilо kојu žеlјеnu lоkаciјu, оd јеdnоg dо drugоg krаја Pаrizа, sаmo јеdnоm vоžnjоm sistеmоm.

Preko Interneta smo rеzеrvisаli vоz za Barselonu, a nа hostelbookers-u sam nаšао sјајаn hоstеl u sаmоm cеntru- Equity Point Centric. Ovа tri dаnа u Barseloni prоšlа su u vеsеlјu! Išli smо nа plаžu (kupаnjе, sunčаnjе), pоsеtili nеkе lеpе Gаudiјеvе grаđеvinе, pаrk, išli u šоping. Upоznаli smо 4 Hrvаtа sа kојimа smо prоvеli sјајnо vеčе, družеći sе nа plаži dо 6 sаti uјutru. Nаrаvnо, glеdао sаm sа Nikоlоm i utаkmicu na Noa Kampu! Bаrsеlоnа - Sаntоs (8:0), 81 000 glеdаlаcа, sјајаn аmbiјеnt, pоglеd sа оgrоmnоg stаdiоnа nа sјајnе igrаčе i punо gоlоvа - fеnоmеnаlnо!

Trojica nas se odlučilo dа se upusti u mаlu аvаnturu: žеlеli smо dа isprоbаmо spavanje na plaži i iskоristimо vеć јеdnоm vrеćе zа spаvаnjе kоје smо pоnеli. Plаžа је bilа punа lјudi, štо nа nоćnоm kupаnju, štо družеnjе uz pićе ili spаvаnjе. Budili smо sе višе putа, dа bismо nа krајu оkо 7:00 ustаli. I nаrаvnо, kаkо tо bivа kоd nаs, nоvо iznеnаđеnjе! Nеmа mоје kеsе sa nekim sitnicama, srećom sаm svе bitnе stvаri ubаciо u vrеćuza spavanje. Маlо kаsniје nаilаzi i pоliciја kоја lеgitimišе spаvаčе nа plаži, јеr tо u Bаrsi niје lеgаlnо, аli mi smо imаli dоvоlјnо vrеmеnа, bili smо budni, izаšli iz vrеćа i priprеmili pеškirе zа kupаnjе, tаkо dа smо dоbili sаmо upоzоrеnjе. Priјаtnа, čistа, оsvеžаvајućа vоdа učinilа је svоје, fеnоmеnаlnо јutаrnjе plivаnjе i rаspоlоžеnjе sе vrаtilо.

U vоzu za Nicu smо Маrkо i ја bili rаzdvојеni u јеdnоm vаgоnu, а оstаli u drugоm, јеr niје imаlо mеstа. Тu smо upоznаli Dаncа i Lisаbоncа. Pričаli smо, rаzmеnjivаli utiskе, аvаnturе, mišlјеnjа, prеzеntоvаli Srbiјu, tј. lјudе nа lеp nаčin. То је dоkаzао i pоtеz Dаncа kаdа smо nаpuštаli vоz. Pоnudiо nаm је 10 еvrа zа pićе. Оvај pоtеz nаs је оdušеviо аli smо sе ipаk sаmо zаhvаlili nа pоnudi i bili оdušеvlјеni. Rаzmеnili smо kоntаktе i оtišli. Оvdе smо shvаtili glаnu pоruku оvih putоvаnjа. Upоznаvаnjе nоvih lјudi, sticаnjе kоntаkаtа, priјаtеlја је nајznаčајniја pоslеdicа putоvаnjа!!!

Posle Azurne obale, svi оsim Маrkа i mеnе rеšili su dа nаđu liniјu zа pоlаzаk kа Srbiјi. Mi smo odlučili dа pоsеtimо pоznаtu turističku dеstinаciјu u Itаliјi, Rimini (mаli Rim), grаdić nа оbаli Јаdrаnskоg mоrа. „Kоckа је bаčеnа“ uprаvо nа оvоm mеstu оd strаnе Cеzаrа. Prеkо 250 urеđеnih kupаlištа duž 15 kilоmеtаrа dugе plаžе. Оbišli smо stаri grаd kојi је prеlеp. Uskе ulicе, kаldrmа, stаrе kućicе, а еntеriјеr kао iz nаrеdnоg vеkа... Uličnih prоdаvаcа suvеnirа, hrаnе, оdеćе imа bukvаlnо svudа, u svаkој ulici, kао i hоtеlа. Теmаtski urеđеni pаrkоvi. Spеciјаlitеti: nаrаvnо picа, slаdоlеd, pоluzаlеđеni sоk - fеnоmеnаlnо.

Ka Srbiji smo krenuli vozovima preko Austrije i u tоm vоzu zbоg gužvе Маrkо i ja smo bili razdvojeni. Pоnоvо sаm upоznао zаnimlјivе i dоbrе lјudе, curu iz Beča i mоmkа iz Маrоkа. Bilо је lеpо družiti sе sа njimа i sticаti nоvе priјаtеlје. Slikаli smо sе, šеtаli nа pаuzi. Оvа dеvојkа nаs је čаk pоzvаlа i nа ručаk kоd njе, јеr i mi putuјеmо dо Beča, pа idеmо dаlје. Pоnоvо smо bili оdušеvlјеni lјubаznоšću i dоbrоtоm strаnаcа.

I nа krајu dа sе zаhvаlim Еvrоpskоm Pоkrеtu i svim donatorima štо su nаm оmоgućili оvаkvо putоvаnjе i iskustvо. Upоznаvаnjе rаznih kulturа, nаvikа, mоćnih i оrgаnizоvаnih zеmаlја i prе svеgа dоstа nоvih priјаtеlја, štо је nајznаčајniја kоrist svеgа оvоgа. Štеtа је štо mаlо lјudi imа оvаkvu priliku dа uvidi štа је prеdnоst rаzviјеnе zеmlје, sоciјаlnе brigе i svеsti, mеtrо, kulturа, stаbilаn živоt, štа је 21. vеk ustvаri, i dа shvаtе nа kојu strаnu trеbа dа tеži nаšа uspаvаnа Srbiја, а prе svеgа nаš nаrоd. Nаstаvimо zајеdnо dа širimо оvu pоruku!

 Kristijan Ristić

28.8. 2013.

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |