Utisci, Saveti, reakcije 2011



Sa putovanja ... > Utisci, Saveti, reakcije 2011 >

Naše putovanje je krenulo sjajno sa savršenim Berlinom. Nastavili smo ka severu, sto i nije bas bio najbolji potez jer nas je lose vreme poteralo na jug. Pa nam Amsterdam i Roterdam bas i nisu u lepom secanju. Ali zato je Pariz ispunio sva naša očekivanja, a po neka i prevazišao. Naše putovanje se nastavlja u za sad nepoznatom smeru, ali verujemo da ce biti nezaboravno kao i do sad.

 

Mirjana Milenić, Jelena Dedijer, Nevena Radović, Dijana Kuč, Vladan Vragolić, Boris Savić, Duška Sarić, Sonja Spasojević, Martina Vujović i Višnja Glumac!

16.07.2011

 

Nakon završetka programa odlučili smo da ostanemo u Berlinu još par dana, tačnije tri. Posetili smo DDR Museum, Berliner Dom, obišli Potsdam i Naturkundemuseum u Potsdamu, AltsMuseum u Berlinu, Mühlenstraße, AlexandarvonHumboldtUniversität, zapadni deo grada, AlexandarPlatz, PotsdamerPlatz, DerGroßer Stern... Grad je ostavio neverovatan utisak, za tih par dana stekli smo utisak da smo tamo godinama. Ovo nisu prazne priče. To osećanje nas je mnogo jače obuzelo nakon odlaska u Dansku u kojoj smo, inače, proveli jedan dan. Naime, otišli smo za Kopenhagen a da nismo rezervisali krevete. Računali smo da ćemo naći neki smeštaj. Medjutim, prevarili smo se. Smeštaj, koji je inače mnogo skuplji nego u Nemačkoj, nismo mogli da nadjemo. Bila je otvorena opcija železničke stanice, ali s´ obzirom na komfor HauptbanhofBerlins nismo mogli da tooooliko spustimo kriterijum. Procunjali smo malo po gradu i seli na prvi voz za Hamburg. Došli smo u kasne sate, neupućena deca počeše da tražeći smeštaj po ulicama u okolini stanice kad ono crvena svetla..... Napokon smo se snašli za tu noć, prebrodismo nekako. Sada smo u jednom udobnom hostelu. U toku dana smo obišli centar grada Rathause, Jungfersnstig, Landungbrücken... Sutra idemo u rusku podmornicu. U planu je da nastavimo put za Holandiju.

Ana Serafimovic & Nikola Filipovic

17.07.2011

 

Posle Nemačke sam skoknula do Amsterdama i Roterdama, gde nisam mnogo videla jer je vreme bilo grozno, pa sam zatim otišla u Pariz gde se i sad nalazim. Malo sam se zaglavila u Parizu sa drugaricom jer su svi vozovi prebukirani pa čekamo neki slobodni.

Savetujem narednim generacijama da unapred rezervišu hotele i hostele da ne bi provodili noć na stanicama, mada i to ima neke prednosti (iskustvo koje se pamti ceo život).

Hranite se u supermarketima, jeftinije je.

Nevena Radovic

 

19.07.2011

 

Amsterdam mi nije ostao u secanju, kako sam očekivala, s obzirom da sam ostala zatečena da se život u gradu gasi u 01.00 h.

Saveti za studente, naredne učesnike ovog programa je da naprave dobar plan gradova koje bi posetili, da unapred rezervišu hostele/hotele i da ponesu malo vise toplije garderobe,  jer je vreme uvek nepredvidljivo.

 

Dijana Kuč

19.07.2011 

 

 Evo posle kiša, konačno se javljamo iz sunčanog Lisabona. Svi smo živi i zdravi, pomalo umorni ali ništa strasno, lepo nam je družimo se i uživamo. Srećemo često druge kandidate sa konkursa, izgleda da svi imamo slične rute.


Trajkov Marko, Jovic Suzana, Velinov Marija, Milovanovic Filip

20.07.2011

 

Napokon sam uhvatila malo sunca. :) Sretali smo se i rastajali sa mnogim ekipama. Sav umor je nestao kada sam ugledala more, tako da mogu dalje u obilazak.;)

Ivana Sibinovic

20.07.2011

 

Put me je nakon Berlina odveo na mnogima u ovom slučaju neobično mesto - proveo sam šest dana u prirodnim lepotama Slovenije i pritom, kroz prvi pogled na desetine vrsta vilinskih konjica, video Evropu u malom...

Šaljem vam tako fotografije nekih od njih (znam, znam, teško je razumeti nas biologe :-)). 

 

Saša Rajkov

20.07.2011

 

Javljamo se da smo živi, zdravi i čitavi.

Nažalost, većinom puta pratilo nas je loše vreme, pa smo u Roterdamu, Brižu i Parizu pokrenuli novu modu - plastične kabanice, ali nismo dozvolili da nam to poremeti raspoloženje!!! Tek nas je ovde ogrejalo sunce. Sutra nastavljamo ka Barseloni. Ambicije su velike. Treba uklopiti još Rim i Veneciju i stici kuci do 30-og.

Slike koje priključujemo mejlu najbolje opisuju nas put po Evropi.

1. Svi putevi vode kroz Berlin Friedrichstrasse (oduševljenje berlinskim metroom)

2. U svakom gradu nadjosmo nešto "evropsko"

3. Zahtevan plan iziskuje racionalno korišćenje vremena, stoga se spavalo gde se stiglo

Marija Nenadović, Andrea Zupunski, Sonja Narancic, Nina Kosovac, Dragana Grbić, Milica Zarupski

21.07.2011

 

Iz Berlina smo krenuli za Roterdam gde smo ostali kraće nego sto smo planirali zbog lošeg vremena. Jednu noć smo proveli u MafKees-u. Ovaj smeštaj ne preporučujemo ali ako se ipak odlučite za njega, obavezno ponesite vreću za spavanje.

Posle smo krenuli za Pariz, bežeći od kise, sa pauzama u Briselu i Lilu, koje toplo preporučujemo.

U Parizu nas je najzad dočekalo sunce pa smo uspeli da detaljno upoznamo grad. Jezik i metro uopšte nisu predstavljali problem. Osetili smo i deo francuskog duha, prisustvom proslavi povodom Dana pada Bastilje. Noćevali smo u Etap hotelu, za koji imamo samo reci hvale.

Odatle smo se zaputili u Portugal, iz koga se javljamo. Obišli smo Koimbru, u kojoj smo odseli, a odatle smo posećivali Lisabon, Porto i Figeiru da Foz. Za ovaj deo Evrope, rezervacije za voz su skuplje cak i od onih za TGV. U planu nam je i obilazak Madrida, Barselone, Valensije, Azurne obale, Venecije i povratak kuci. 

Buducim stipendistima savetujemo da ponesu vise debljih stvari, kisobran ili kabanicu i mnogo konzervi.

Tamara Medar, Tanja Babić, Branka Mikavica, Jasmina Nikolic, Natasa Milovanovic, Milos Stankovic

21.07.2011

 

Evo javljamo vam se iz Lisabona. Nećemo pisati dugu poruku jer nam je jako lepo, pa nemamo vremena. Sad uživamo u toplom suncu i hladnom okeanu.

 

 

Valdan Zoricić, Slava Zagorac, Tatjana Perić, Dragana Simeunović, Djordje Pavlovic, Marija Petrović, Saša Rajkov i Adrijana Mračiana

 

21.07.2011

 

Samo da se javim, ljudi. Šta da vam kažem, stvari se na ovom putu odvijaju brzo, prevoz, mape, ulice, metroi, ljudi, mesta, emocije smenjuju se, bez vremena izmedju da se išta zaista slegne... takva je priroda ovog putovanja, pišem vam kasnije, po povratku, when I get the chance to wrap my head around this...

Bojan Viculin

22.07.2011

 

Javljam se iz Lozane, Švajcarska. Iskreno, jedva sam nakon 12 dana stigla da napišem mejl! Toliko uzbudljivih dogadjaja, stvari za videti i priča za ispričati, mi jednostavno nisu dozvoljavali ranije da pišem. Ovo je nešto neverovatno i često zateknem sebe kako mislim da se sve ovo zapravo ne dešava! Kako nešto toliko dobro meni može da se dogodi!?

Nakon Berlina sam sa drugarima obišla Amserdam, Roterdam, Briz, Pariz, Lozanu, sutra Ženevu i na kraju Beč. Medjutim, ništa od toga ne bi bilo ni približno lepo i zanimljivo bez ljudi sa kojima sam bila! Ovo je neprocenjivo životno iskustvo, na kojem se ispoljava sav tvoj dotadašnji trud. Moraš biti tolerantan, komunikativan, moraš poštovati, ali i biti i sam sve to! Ja sam to od svoje grupe i dobila! I upravo sa njima, svi gradovi koje sam obišla, su dobili svoju pravu dimenziju, tek sa njima, ti isti gradovi su oživeli!

… savetujem svima da se sto vise trude, jer je ovo dokaz da se on i isplati!

Toliko za sada od mene! Vise detalja, u neradnom javljanju!

Ljiljana Sestic

21.07.2011

 

Najinteresantniji su mi bili vozovi, odnosno njihova tačnost. Prijatno su me iznenadili Luksemburg i Belgija, doista nisam očekivala da su predeli takvi. Na putu smo u koraku menjali planove, i stvarno smo morali biti spremni na sve. Tako da smo uspeli da se slučajno razidjemo u vozu za Briž iz Antverpena (u Belgiji smo spavali u hotelu Etap u Antverpenu :) U Brižu sam uspela i da pokisnem, da mi se slomi kišobran, te sam na svoje iznenadjenje morala u shopping, tako da sam morala odustati od obilaska Holandije.  Opšti utisak za sada je da je ovde sve drugačije, pa i Shauma.

Milana Stojadinov

24.07.2011

 

Oj Evropo, moje selo ravno!

"Istočni Berlin lepši od zapadnog, Nemci tačni i precizni k'o Nemci, u Amsterdamu ne važi “baš svuda“ Evro-26 :), Roterdam je pust (svi su na žurci u Amsterdamu), Ajfelov toranj deluje više na razglednicama (prethodno misljenje podleže promeni čim se popnete na vrh), Briž - bajkoliko nestvaran, u Francuskoj smo naučili šta znači termin "avion na šinama", predelima Španije fali jos samo Morikoneov instrumental pa da sve bude kao iz vesterna." Ono što ću međutim da naznačim, a što je retko ko do sad, je...

Diznilend. Zaboravite sve one priče kako je to za decu. Pa svi smo mi bili ili ostali deca. Pitanje je samo ko voli i zeli da mašta. Čak i oni koji to ne umeju, treba da posete ovu destinaciju, jer su scenografi i dizajneri ovde maštali za vas. Za ljubitelje adrenalinskih šokova preporučujem Zemlju Pirata sa Kariba, za koju se čeka najduži red, oko 50 minuta, ali vožnja, koja traje oko 4 minuta, zauvek ostaje urezana u vašim sivim ćelijama. Takođe, tu su i dva rolerkostera: Zaglušujuće Stenovite planine i Avanture Indijane Džonsa. Za one koji ipak više vole čarolije i bajke, predlažem Zemlju fantazije i Alisin lavirint (i naravno "pozovite sve karte"), i Zemlju Petra Pana. Rečima se ne može dočarati osećaj kada leteći u jedrenjaku u sred noći iznad zemlje Nedođije, istovremeno postajete akter ove bajke. I za kraj. Ako se odlučite za Diznilend, obavezno krenite onog dana kada meteorolozi najave celodnevnu kišu. I nemojte nikako da ponesete kišobrane niti kabanicu. Tako će vam doživljaj biti pravi avanturistički. Verujte!

Puno pozdrava od Miloša Davidovića i devojki!

24.07.2011

 

Kao i većina, nakon Berlina smo se zaputili, naravno za Amsterdam, sa noćenjem u Roterdamu, jer je nemoguće naći smeštaj u Amsterdamu. Tu je bio prvi dodir sa realnošću, u ponoć na stanici u Roterdamu tražimo hostel za koji niko nije čuo od lokalnog stanovništva. I naposletku, kada smo našli dotični hostel prvi put se susrećemo sa spavaonicom od sto kreveta, bez svetla... U jedan ujutro, zaista je izgledalo strašno.

Kiša nas je pratila prvi nedelju dana putovanja, tako da smo upoznavali Amsterdam i kasnije Briž, po pljusku, u kabanicama i šuškavcima. Sve pare utrošene na kišobrane se nisu isplatile jer je jak vetar slomio svaki kišobran. Ali to nas nije sprečilo u našem upoznavanju kako gradova tako i lokalnog stanovništa. Naše dobro raspoloženje i entuzijazam ništa nije moglo da pokoleba.

 

 

Daliborka Milinčević, Sonja Petrović, Sandra Rackov

25.07.2011

 

Posle više od dve nedelje putovanja obreli smo se u Barseloni, odakle vam (uz sangriju i sa klupe parka "Placa de la SagradaFamilia"), pišemo. Krenimo od početka. Nakon donošenja odluke o "pitanju veka" da li na put poneti kofer ili backpack, 8. jula uputili smo se na svoj evropski put snova opijeni vrelim beogradskim asfaltom i velikom dozom planova i očekivanja, ne sluteći da ćemo vodjeni principom kolegijalnosti, od većine njih i odstupiti. Nakon prelepog Berlina, gde je sve bilo med i mleko, jer nismo morali da brinemo o hrani, smeštaju i rezervacijama naša avantura (u kojoj ćemo se , ispostaviće se, dobro snaći) počinje. Amsterdam- odstupanje od salona i opšteprihvaćenih normi u svakom smislu te reči (čak i kad je reč o vremenskim uslovima, jer iako je jul kiša nije prestala da pada ceo dan.) Preko Utrehta i Briza, našli smo se u gradu svetlosti - Parizu. Oduševljeni svim vidjenim (Ajfelova kula, Versaj, Luvr, Monmartr, Diznilend itd.) ali pod pritiskom lošeg vremena uputili smo se ka jugu starog kontinenta. Proveli smo 4 fantastična dana u sunčanom (ali vrlo vetrovitom) Lisabonu. Uz zvuke fado muzike i vina uspeli smo da u potpunosti osetimo duh Portugala. Kupanje u okeanu je svakako nezaboravno iskustvo (ali i ne preporučljivo za one koji nisu pingvini jer je voda ledena). Prvi kontakt sa Špancima (koji uvek odgovaraju na španskom na kom god jeziku da im se obratiš) imale smo u Valensiji. Poteškoće u komunikaciji nisu uspele da nam smanje uživanje u ovom gradu, te je i naša sledeća destinacija bila u Španiji. Reč je o prestonici Katalonije, domu osvajača Lige šampiona, Barseloni, u čijim carima trenutno uživamo...

Katarina, Suzana i Andrea
PS:(nismo ponele usb tako da slike saljemo po povratku)

26.07.2011

 

Iz Berlina smo se uputili ka Parizu, a onda na jug Spanije u Kartahenu. A odatle u Lisabon  preko Madrida, gde smo jos uvek. U Lisabonu smo sreli mali  ogranak naše grupe u vozu do Kaskaisa plaze u okolini Lisabona.

Osim širokih bulevara i ogromnih zgrada Berlin nas je osvojio i Treptower parkom, nije najlepši park koji smo videli ali definitivno je ono što simbolizuje presudno bilo za ovakvu destinaciju. 

Pariz - grad muzej. Predivan. 

Trenutno smo u Lisabonu gde odmaramo od puta.  Portugalci su vrlo srdačni a Lisabonom smo oduševljeni. Dva grada u jednom, onaj stariji poznat po uskim ulicama, vešu koji visi okolo, multikulturalnom okruženju i novi moderni deo nastao najviše u poslednjih 10ak godina, koji je fascinantan na svoj način. Vožnja najdužim mostom Evrope Vasko de Gama je poseban doživljaj.

 Ana Mijusković  i Novak  Malesević

27.07.2011

 

 

Super nam je na putovanju. Nas troje, u nekim trenucima petoro, smo posle Berlina obisli Pariz, Roterdam, Amsterdam, Barselonu, Nicu, Kan, Milan, Bec. Super zvuci, zar ne? :) Bas se dobro provodimo. Upoznali smo puno zanimljivih ljudi.

Hvala Vam sto ste nam omogućili da krenemo na ovo sjajno putovanje i steknemo nove prijatelje. Sve sto smo doživeli teško je recima opisati. Reci ću samo da ću ovo putovanje pamtiti celog života.

 

 

 

Miloš Ilić

27.07.2011

 

Putovanje teče u najboljem redu, i do sada nije bilo nikakvih neprilika, šta više vrlo je uzbudljivo i dinamično, a odluke se donose u trenutku i bez previše planiranja. 

Posle fenomenalnog Berlina, uputili smo se ka Holandiji, tačnije ka Roterdamu i  već čuvenom (među učesnicima puta "Putujemo u Evropu") hostelu Mafkees ( o kome ću detaljno pisati po povratku). Dva puta smo išli do Amsterdama, koji je meni sjajan zbog arhitekture, malenih ulica, kao i dobro poznatog mirisa u vazduhu:))). Pokušali smo da obiđemo Roterdam, ali uporna kiša i vetar nam nisu dozvolili. Inače, ceo boravak u Holandiji obeležilo je jako loše vreme.

Preko Belgije, i kraćeg zadržavanja u Briselu, koji nije ništa posebno, stigli smo do grandioznog Pariza, za koji bih ja slobodno rekla "svi putevi vode u Pariz", umesto u Rim. U Parizu se rastajem sa dotadašnjim saputnicima (oni kreću put Lisabona) a ja se odlučujem za varijantu - Barselona.

Uskoro krećem kući, nema se više vremena, a i uželela sam se prijatelja, roditelja, domaće hrane...

Veliki pozdrav iz sunčane Barselone! 

Marija Petrović

27.07.2011

 

Napravile smo jedan veliki krug oko Evrope, od Danske i Švedske do Italije. Svako mesto je imalo neku posebnu car, mada izdvojile bi smo Malme i Firencu. Iako u svakom gradu u kojem smo bile barem na pola sata padala kiša, morale prespavati par puta na železničkoj stanici na kojima su trčkarali pacovi, uhvatio nas štrajk železnice u Italiji kao i otkazivanje vozova zbog požara na stanici u Rimu, šalterskih službenika koji ni sami ne znaju šta pričaju, ovo putovanje je bilo najlepši period našeg života.

Slika 1. Firenca :)

Slika 2. Druženje sa italijanskom vojskom

Slika 3. U Kopenhagenu i Malmeu ljudi ne nose ni kabanice ni kišobrane. Iako je bilo 10 stepeni, oni su išli u šorcevima i papučama. Par njih nam se smejalo dok smo nosile kabanice.

Dunja Rakocija

28.07.2011

 

POZITIVNA STRANA PRE SVEGA

Želim da vam pričam o njima, gradovima i selima sa veselim ljudima i krivim ulicama. Gradovima bez bulevara, ali sa gomilom parkova i neverovatnom arhitekturom.

Prvi od ovih gradova je Bilbao, grad u klisuri razbacan po brežuljcima, ali bez brige, imaju metro! Fascinantno je zamisliti jedno Užice ili Smederevo sa metroom. Ekonomija ovog grada, kako sam saznao, leži na neverovatnim idejama, pre svega industriji informacionih tehnologija i Gugenhajmu. Ozbiljan sam, grad koji je postao najbogatiji grad Španije u odnosu na broj stanovnika zahvaljujući jednom muzeju. Ako hoćete da vidite krunu savremene arhitekture zaobiđite Lisabon, Amsterdam i Barselonu i uputite se u maleni Bilbao. Toliko o Bilbau, ostaje vam da ga posetite.

I na kraju hostel u Roterdamu, ništa što liči na hostele koje ste videli. Soba u kojoj spava preko pedeset ljudi, dnevna soba na otvorenom i recepcija napravljena od kuhinjskog stola. Savršeno za nekoga ko stvarno želi promenu. Šalu na stranu, treba videti i u svemu ugledati pozitivnu stranu. To je i jedina poruka koju imam za sve naredne dobitnike.

Autor : Đorđe Pavlović

01.08.2011.

 

SVE JE TAKO BRZO PROŠLO

8. jun. Dan kada sam krenuo na svoje dvadesetodnevno putovanje. Dan je bio previše topao tako da nošenje stvari do železničke stanice nije uopšte bilo prijatno. U vozu je bila još veća vrućina pa smo na sve moguće načine pokušavali da se rashladimo. I tu je vrućinama bio kraj. Ostatak putovanja je uglavnom bilo kišovito vreme, a temperatura vazduha ni u jednom trenutku nije prešla 30 stepeni. Čini mi se da nas je kiša pratila gde god smo se kretali po Eevropi.

Budimpešta - Berlin - Roterdam - Amsterdam - Briž - Pariz - Irun - Lisabon - Cascais - Barselona - Figueres. To su bili gradovi u kojima sam proveo većinu svog puta, izuzev vremena provedenog po vozovima. Iskreno, ovu rutu nisam planirao od početka, već je sama nastajala tokom puta.

Autor : Marko Trajkov

2. 8. 2011.

 

PRAVA PRILIKA

Ukoliko ste i vi mladi, željni bega iz svakodnevice, novog i uzbudljivog, onda je ovo prava prilika za vas. ;) Ono na šta morate računati je veliki broj kompromisa, malo spavanja, puno lutanja. Ali za uzvrat dobijate nešto mnogo vrednije, a to je prilika da se upoznate sa načinom života drugačijim od našeg, probate specijalitete drugih zemalja, upoznate ljude, koje ćete sresti, sa našim običajima, istorijom i kulturom. Ključ dobrog provoda je u dobroj ekipi, stoga vodite računa o tome da se pre putovanja ipak malo okupite i upoznate jedni druge sa svojim željama. Moj savet je da ponesete i odeću za hladnije vreme, kako vas tako nešto ne bi iznenadilo. Naravno, pre samog putovanja upoznajte se sa postupkom rezervacije hostela, kako se ne biste našli u problemu. ;) Naoružajte se strpljenjem i srećno. ;)

Autorka : Milica Zarupski

5. 8. 2011.

 

20 EVROPSKIH DANA

Krenuli smo kao i svi ka Budimpešti i prvu pauzu iskoristili da nađemo centar. Nisam sigurna koliko smo u tome bili uspešni, ali smo našli jedan mali trg gde smo rešili da odremamo.

Po dolasku u Berlin, nakon ulaska u sobe, krenuli smo u obilazak grada. Prvi utisak je čisto oduševljenje. Šetnja po Potsdamer placu do Branderburške kapije. Mislim da smo od svih studenata iz regiona mi imali najviše srece, jer smo imali najviše vremena u Berlinu. City Rail je super ideja, iako nije tako delovala na početku…

Nakon Berlina, moje društvo i ja, sada nas deset, smo krenuli za Amsterdam. Imali smo sjajnu ideju da ostanemo celu noć napolju, jer je voz stizao u 22h. Nažalost, nismo računali na kišu koja nas je od tada stalno pratila. Malo je reći da smo se smrzli to veče, ali takvo iskustvo nije na odmet kada se sledeći put budem pakovala. Naredni dan smo proveli po pola, u Roterdamu i Amsterdamu. Hostel Mafkes interesantno sastajalište mladih gde radi i jedan Beograđanin. Nažalost, toliko je bilo hladno i kiša nije prestajala, da nismo uspeli da uživamo u Holandiji kao što smo se nadali. Zato nas je Pariz, naša sledeća destinacija, prihvatio raširenih ruku.

Prvo veče u Parizu smo proveli 14. jula, tj na Dan pada Bastilje. Smeštaj nam zato i nije bio neki, ali nam je hotel bio na Monmartru, pa se malo patnje isplatilo.

Ovo je bilo jedno od najboljih iskustava u mom životu. Shvatila sam da svet nije strašno mesto, da se čovek sa malo volje može svuda snaći, da će ti stranci uvek pomoći ako ih zamoliš i da smo u osnovi svi mi isti. Bilo bi lepo da postanemo deo te zajednice, ali samim činom ukidanja viza su nam pomogli da ipak pomalo i budemo.

Autorka : Višnja Glumac

23. 8. 2011.

 

TEST IZDRŽLJIVOSTI

Ovo putovanje je pružilo mnogo toga istovremeno. Ono nije ni moglo drugačije nego da u isto vreme bude više stvari: zabavna i istinska avantura, poučno proputovanje, upoznavanje sa Evropom, lekcija o Evropskoj Uniji - koja više nije uglavnom samo misaona imenica već živ i upečatljiv utisak - lekcija o drugima, lekcija o sebi, vežba iz snalažljivosti i povremeno, test izdržljivosti.

Ako se izuzme prisustvo automobila i pojedinih drugih oznaka modernog vremena, poseta Brižu je nalik povratku u srednjevekovnu prošlost. Pored toga, ne propustite da posetite pab koji se diči izborom od 100 različitih vrsta piva u svojoj ponudi, i kada u karti uz ime piva piše nešto poput ''one of the best in the world'' ili ''best beer in the world'', verujte im na reč.

Nakon neprospavane noći na želežničkoj stanici u Brižu, stigli smo u Pariz, gde smo proveli dva sata na prezauzetoj, prepunoj stanici u traženju informacija i karata za prevoz, i naslućivanju onoga što nas očekuje u velikom gradu.  Doživeli smo to kao kontrast urednosti, glatkoći, jednostavnosti i neprimetnosti u opštem utisku obavljanja ovih stvari na koje smo navikli u Berlinu.

Kada je reč o savetima, ako biste da uštedite na hrani kupujte u supermarketima, ili barem prodavnicama - cene su u njima najčešće ništa više od onih u Beogradu, neki artikli su i jeftiniji.U Parizu na želežničkoj stanici imate posebne šaltere isključivo za korisnike interrejl karata, gde će vam ponuditi povoljnije rezervacije nego na ostalim.  Takođe, potrudite se da pre nego što stignete u jedan grad osvežite svoja znanja o njemu, kako biste imali potpuniji i informisaniji doživljaj mesta koje posećujute.

 

Autori : Dušica Tasić i Bojan Viculin

19. 8. 2011.

 

BELGIJSKA ČOKOLADA I ŠPANSKE SERIJE

Poseta Nemačkoj, odnosno Berlinu impresionirala me je poznatim znamenitostima koje ga obeležavaju, Berlinski zid, Bradenburška kapija, ostrvo muzeja, zamak Šarlotenburg... Oduševio me je njihov metro, tačnost u sekundu, urednost, brzina...Posebno sam prijatno iznenađena ljudima, njihovom predusretljivošću, ljubaznošću, kulturom. Sve to je na mene ostavilo upečatljiv utisak i podstaklo da usavršim nemački jezik i tečno ga govorim. Volela bih da iduće godine posetim jug Nemačke.

Nakon Berlina smo stigli u najmoderniji holandski grad Roterdam. Bezbroj brodova usidreno u najvećoj evropskoj luci, zanimljiv i savrmeni dizajn zgrada i mostova samo su neka od obeležja ovog urbanog grada ...Amsterdam, veoma poseban sa svojim liberalnim duhom, do sada nepoznato, novo iskustvo za mene, ali ipak dovoljno je samo posmatrati u prolazu. Osim toga krase ga prelepa stara zdanja, kanali na sve strane, doživljaj je provozati se njima! Muzej voštanih figura, gde sam se družila sa poznatim ličnostima iz sveta filma, muzike, sporta svakako vredi posetiti.Sićusna Madam Tiso, a tako velika, ovekovečana je sa mnom na fotografiji.

Briž sa svojim specifično građenim šarenim kućama, deluje potpuno nestvarno, bajkovito.
Nezaobilazna je bila i degustacija čuvene belgijske čokolade i njihovih specijaliteta, vafli sa prelepim raznoraznim prelivima...

Pri obilazku Španije, tačnije Barselone, konačno se isplatilo gledanje španskih sapunica, posto im engleski nije jača strana. Fascinantna arhitektura, Gaudijeva remek dela na mene su ostavila poseban utisak.

 

Autorka : Andrea Župunski

22. 8. 2011.

 

PRIJATELJSKI NASTROJENI PARIŽANI

Elem, posle Berlina, Potsdama i Kopenhagena proveli smo par dana u Hamburgu, gde smo se stvarno odmorili u hostelu Instant Sleep, koji toplo preporučujem(o). Gradić je simpatičan, ali... Iz njega bih osim hostela izdvojila rusku podmornicu U434 i napomenula - nikako ne tražite smeštaj u okolini stanice!! 

Sledeći je bio Pariz - pun prijateljski nastrojenih doseljenika iz Afrike. Čim smo došli, jedan je stao na sred puta, podigao ruku i zaustavio saobraćaj da bismo mi prešli ulicu, jer nije bilo pešackih prelaza na vidiku. Vreme nas ovde bas uopšte nije poslužilo, pa smo ostali kratko, ali to su bila tri možda najispunjenija dana tokom celog putovanja - Louvre, Jelisejska polja, Peugeot, Trijumfalna kapija, Eiffel-ov toranj, TGV.. Ukratko, ja ovo moram videti bar još jednom u zivotu. 

Autorka : Ana Serafimović

28. 8. 2011.

 

PAR PREPORUKA ZA BUDUĆE PUTNIKE

Preporučujem devojkama ipak da nose kofere na točkiće, a ne bekpekove, meni je tako bilo lakše, a da pri tom ti koferi nisu preveliki, jer većina železničkih stanica ima pokretne stepenice. Desi se da negde i nema pokretnih i da su više lavirinti nego stanice (metro u Parizu i Barseloni), tako da je najvažnije pokušati spakovati što manje stvari.

A u to “što manje stvari” treba da stane i nešto toplije garderobe, jer je vreme promenljivo, dugo smo na putu, a plan uglavnom obuhvata i sever i jug Evrope.

Uz dobar plan sve se može videti, važno je dobro povezati gradove, napraviti realan i ostvariv, ali i fleksibilan plan, jer ne vredi planirati pre početka sve do kraja, možda samo prvu nedelju. I dovoljno je iz jednog grada rezervisati voz i hostel za sledeću destinaciju, uvek je bilo nešto slobodno.

Autorka : Sonja Narančić

27. 8. 2011.

 

I JOŠ PREPURUKA

Za buduće stipendiste-putnike imam par saveta: ponesite nešto tople odeće (trebaće vam i u julu), konzerve sa hranom koliko god možete, kišobran ili kabanicu obavezno, kuvalo za kafu i kafa (šećer po ukusu), pribor za jelo, krpu, lanac, katanac, kanap (nikad se ne zna), lekove (nek se nađu; i za smirenje nešto), rezervišite hostele/hotele (Etap je moja preporuka) unapred da biste izbegli iznenađenja, rezervišite vozove za dalje čim stignete u neki grad,naoružajte se strpljenjem, budite spremni na kompromise, i ovo će putovanje biti nezaboravno iskustvo, a prijatelji koje steknete tokom puta neprocenjiv suvenir.

 

Autorka : Tamara Medar

27. 8. 2011.

 

BITNE INFORMACIJE

Ovo pismo je koncipirano tako da ponudi neke bitne informacije budućim putnicima, kao i da upozori na neke od problema na koje sam ja sa svojom grupom naišla, uz savete kako da iste izbegnete. Iz tog razloga može delovati kao da pišem samo o onome što mi je na putovanju smetalo, što opet može delovati nezahvalno. Istina je zapravo da je ovo bilo neverovatno iskustvo, koje zaista najiskrenije svima preporučujem. Slobodni ste da spakujete svoje stvari i odete ne samo u neki drugi grad, već u neku drugu zemlju, pa makar i samo da biste se našli sa nekim na kafi. Iskoriste to maksimalno!!!

Prvo stajalište nakon Berlina je bio Roterdam. Grad je mali, tako da nismo koristili prevoz, te stoga nemam nikakve informacije o istom. Ukoliko tražite hostel u ovom gradu, preskočite Mafkees.

Nakon Holandije smo svratili do Briža u Belgiji na jedan dan. Prolazeći kroz taj grad, imate utisak kao da ste u muzeju. Tamo je vreme stalo. Svratite obavezno!
Fracuski vozovi malo komplikuju putovanje, tako da to treba imati u vidu. Naime, ukoliko se vozite njihovim brzim vozom (najčešće TGV), u obavezi ste da doplatite rezervaciju na već postojeću kartu. Cene tih rezervacija se menjaju ne smo od grada do grada, već i od šaltera do šaltera na istoj stanici. Imajte u vidu da u Parizu postoji poseban šalter za InterRail karte, koji će vam dati najpovoljniju varijantu - postoji verovatnoća da vam za to tamo niko neće reći. I ukoliko počnu da vas ubeđuju da morate da platite 70 evra, jer je to jedina mogućnost da napustite grad, ne verujte im, uvek postoji bar još jedna varijanta koju prećutkuju. I najbolje je uvek rezervisati sledeći voz čim stignete u grad ili, ako ostajete duže, tri dana pred polazak. Što se tiče prevoza u samom Parizu, postoje RER vozovi koji funkcionišu kao metro za koje važi naša karta, te je samo potrebno da se javite nakome na šalteru da bi vam dao propusnice za ulazak i izlazak iz metroa.

U Lisabonu smo se najduže zadržali i najviše i videli. Odatle smo otišli do najzapadnije tačke Evrope i u Sintru i videli jedan od dvoraca kraljevske porodice koji se tamo nalaze - preporučujem! Sve to košta 10 evra za autobus koji kruži po svim tim mestima ceo dan + nešto oko 5 evra za ulaz u park u kome je dvorac i otprilike toliko isto i za ulaz u sam zamak. Što se tiče samog Lisabona, metro je odlično organizovan - jednostavan za korišćenje i čist, za razliku od Pariza u kom je sistem linija malo prenatrpan i komplikovan, a i malo je prljavo. Karta košta oko 4 evra dnevno za sva prevozna sredstva u gradu.

Autorka : Marija Velinov

28. 8. 2011.

 

SIJAĆE SUNCE!

Da krenemo od Berlina... Po dolasku na železničku stanicu ostao sam potpuno zatečen njegovim savremenim izgledom. Utisak je ostao isti do poslednjeg dana mog boravka u ovom divnom gradu, a još su ga popravili njegovi dobrodušni stanovnici.

I dalje mi je nepojmljivo da tamo biciklisti imaju apsolutnu slobodu vožnje. Uz sliku grada u sećanju mi ostaje ukus nemačkog piva - rekli su da je najbolje na svetu i za sad to ne mogu da sporim J

Preporuka: ako vas zanimaju zoološki vtovi, ni slučajno nemojte da propustite posetu berlinskom. U centru je grada i lako se dolazi S-banom, a po meni vredi 15€. Videćete mnoštvo različitih vrsta organizama - iznad sebe tropske leptire, ispod džinovske slatkovodne ribe, krokodile... šta još da kažem.

Nakon mnogobrojnih planiranih i neplaniranih presedanja stigao sam do italijansko-francuske granice, u jedno simpatično mesto na obali mora - Ventmilju. Toplo preporučujem obilazak, kako je presedanje ovde svakako obavezno. Obala mora je, zamislite, azurno plava i deluje posebno umirujuće nakon dugog putovanja.

Konačno sam u vozu, hitam ka malom mestu na Azurnoj obali, koje bi bilo moje mesto boravka u narednih nekoliko dana. Krećem ka kampu koji je zbog udaljenosti na početku pao u drugi plan. Usput obilazim par hotela i hostela, dok mi u glavi odzvanja ta nova, bolna reč - „Complet, complet!“. Iz drugog pokušaja završavam na mestu od kog sam trebao da počnem - kampu „Le Père Francois”. Tu me ljubazni domaćin sprovodi do mog malog parčeta smočene trave J. Rasklapam šator po kiši i konačno se sklanjam na sigurno. Već je 16h i umoran tražim suvu odeću, ali… sve je mokro - podloška, vreće, odeća. Za sušenje stvari dobijam savet od domaćina - Sutra će sijati sunce! I šta reći - sijalo je!

Autor: Saša Rajkov

31.8.2011.

 

PUTOVANJE JE OSTAVILO NEIZBRISIV TRAG

Kao nijedno drugo putovanje, ovo je ostavilo neizbrisiv trag. 21 dan van granica Srbije, 6 država i više od 10 gradova koje smo posetili je jedan od razloga zašto je tako. Drugi razlog je moja ekipa sa puta. J Poseban je osećaj kada se sretnemo, a posebno nam je bilo i na putovanju. Oni čine veliki deo ovog iskustva i zato je važno da budete maksimalno fleksibilni u grupi sa kojom budete.

Ono što bi ovom prilikom istakla su vozovi. Putovanje vozovima u inostranstvu je iskustvo koje treba doživeti. Za njih me vežu lepe emocije jer smo u njima jeli, spavali, pričali. Zbog savremenosti vozova svi sati su brzo i glatko prolazili.. Ima se tu još mnogo toga lepog reći (noćni provod u Minhenu J) al nećemo baš sve da otkrivamo. To ćete tamo sami iskusiti.

Autorka: Slava Zagorac

31. 8. 2011.

 

NISAM NI SANJALA KAFU NA MONMARTRU

Berlin je divan grad, ima puno istorije u njemu i u vazduhu se oseća neki umetnički duh, bunt i originalnost. Obavezno treba probati berlinske kobasice i pivo i ako ste dovoljno luckasti kao moja ekipa, uđite u fontanu Neptunbrunnen na Alexanderplatz-u, malo da se rashladite od toplog berlinskog asfalta. Nakon Berlina uputili smo se u Roterdam, sa kraćim presedanjima, jer je nemoguće naći smeštaj u Amsterdamu tokom letnje sezone. To je bila jedna od naših prvih avantura na putu po Evropi, ali ništa nije uspelo da nam pokvari raspoloženje.

Briž je simpatičan srednjovekovni gradić, koji miriše na čokoladu, ima divne kanale i često se mogu videti fijakeri na ulici. Preporučujem hostel Charlie Rockets, koji je blizu glavnog trga i sličan je Hard Rock kafeu. 

Iz Briža smo krenuli za Pariz, sa presedanjem, i u poslednji momenat uspeli da uhvatimo TGV za Pariz, za koji nismo ni imali rezervaciju. Imali smo više sreće nego pameti, ali je sve na kraju dobro ispalo. Pariz je ostavio najveći utisak na mene, pored Berlina i Briža. Nisam ni sanjala da cu leto provesti jedući kroasane ili ispijajući kafu na Montmartru. Odseli smo u Etap hotelu jer je smeštaj povoljan i pristojan, a hranili smo se uglavnom kupujući u velikim marketima i kineskim restoranima. Metro je odličan i bez njega ne bismo ništa stigli da vidimo.

Iz Pariza smo krenuli južnije da uhvatimo malo sunca i stigli u Barselonu. U početku smo bili pomalo iznervirani i razočarani jer je naš Etap hotel bio veoma daleko od centra i više para je otišlo na prevoz, bus i metro. Moj savet svima je da dobro razmisle i rezervišu smeštaj mnogo pre dolaska u Španiju, jer su tokom leta velike gužve i teško je naći povoljan smeštaj. Dobro smo se snašli i sa španskim, s obzirom da retko ko govori engleski. Isli smo na plažu Casteldefels, lepo se okupali i nastavili sa razgledanjem Gaudijeve arhitekture. U Barseloni moze da se nađe jeftina odeća, naročito kad su rasprodaje. Iz Barselone smo se vratili u Pariz, prenoćili i sledeći dan išli za Minhen i preko Nemačke, Austrije i Budimpešte napokon stigli kući. Rezervacije za voz do Milana iz Španije su preko 70e, pa smo zato izabrali duži put i opet malo rizikovali.

Autorka: Sonja Petrović

31. 8. 2011.

 

PRIJATELJSTVO I AVANTURE

Priča koju ću bez ikakve sumnje pamtiti ceo život, počinje na beogradskoj železničkoj stanici. Petoro ljudi koje do tada nisam poznavala, a koji će mi postati pravi prijatelji, i ja zajedno smo se našli u istom kupeu voza koji nas je poveo u našu uzbudljivu avanturu. Ni užasna vrućina, ni ona neudobna sedišta nisu mogli da obuzdaju našu pozitivnu energiju. Vrlo brzo je postalo jasno da se mi kao grupa savršeno slažemo, i da ćemo nastavak putovanja provesti zajedno. U Budimpeštu stigosmo, na opštu nevericu, na vreme! Čak pet minuta ranije! Bravo za našu železnicu! Eto, i čuda su moguća...Da li što smo bili neispavani i umorni od najneudobnijeg voza kojim smo ikada putovali, da li što je bilo pet ujutro, pa je sve bilo zatvoreno, sve u svemu-nismo stekli dobar utisak. Tome su doprineli i ne tako ljubazni ljudi. Ali, ne marimo mi...znamo da nas čeka Berlin.

Sledeća stanica našeg putešestvija je bio Roterdam, gde smo proveli samo jedan dan. Odseli smo u jednom hostelu, Mafkeez. Ne preporučujem ga, ali ako baš ne postoji druga opcija, ne bi bilo loše da imate vreću za spavanje.

Budućim stipendistima savetujem racionalno pakovanje, nešto toplije odeće, obavezno poneti kišobran ili kabanicu i što više konzervi sa hranom. Nije loše poneti nekakav jastučić, dobro dođe ako se putuje noćnim vozovima. Dalje, trebalo bi imati pri ruci konopac ili tome slično-iz ličnog iskustva znam da može biti vrlo korisno. Spremnost na kompromise i strpljenje je potrebno, ali kada se nađete na jednom ovakvom putovanju, jedinstvenom po mnogo čemu, sve to dolazi samo po sebi.

 

Autor : Branka Mikavica

3. 9. 2011.

 

PROBUDITE SE U ROTERDAMU, ZASPITE U PARIZU

Iz Beograda smo krenuli 8. jula uveče, i posle šest, sedam sati puta stigli smo u Budimpeštu, odakle smo posle kraćeg predaha (od par sati) uhvatili voz za Berlin. I tada nastaje pravo uzbuđenje. Prelazili smo iz jedne zemlju u drugu, a da to i ne primetimo, jedino su se smenjivali kondukteri, jezik na kome su saopštavali naredne stanice, i putnici (raznih nacionalnosti kako smo koju zemlju prolazili). Tada sam, prvi put, imala neverovatan osećaj slobode i mogićnosti da odem gde poželim, i to je jedan od najsnažnijih utisaka sa ovog putovanja. Posle dvanaest dugih sati, stigli smo u BERLIN! Pravi grad za prvi susret sa Evropom. Prvi utisak - Nemci pedantni, uredni, sa svešću o očuvanja životne sredine, izuzetno tačni, ljubazni. Berlin savršeno uređen, organizovan, moderan, a opet slika i prilika burne prošlosti.           

Posle šest sati puta od Berlina do Roterdama, sa jednim kraćim presedanjem, stigli smo u Holandiju. Prvi utisak - Holandija monotona, previše ravna za moj ukus, dobro uređena i organizovana…ljudi- jako liberalni, hladni i distancirani, ali ipak voljni da pomognu.

Probudite se u Roterdamu, a uveče zaspite u Parizu, i to je nestvaran osećaj zbog kog vredi i ići na ovakvo jedno putovanje. J Prvobitni plan je bio da idemo do Briža, u carstvo čokolade, ali kako nismo uspeli da rezervišemo hostel, “pruga” nas je preko Brisela i Lila dovela u Pariz. La voila PARIS! E, ovo je grad iz bajke, iako prvi utisak nije bio sjajan. Stigli smo u Pariz oko 23h i prvi utisak na železničkoj stanici tokom noći je zastrašujući.

Drugi utisak znatno bolji, velelepne građevine na svakom koraku, široke ulice, turisti na sve strane, jednom rečju grandiozan, pravi boemski grad. Kao da ste vratili par vekova u nazad, recimo u doba Luja XIV. Prijatno sam iznenađena Francuzima, veoma su ljubazni i predusretljivi, s obzirom da sam čula priče da su neprijatni i bezobzirni.

Uz pomoć TGV-a (gde su rezervacije dosta skuplje, od 9-16 eura, nema pravila) krećemo ka jugu, i posle svega par sati vožnje, stižemo u sunčanu BARSELONU. Ponovo odsedamo u Etap (isti hotel kao u Berlinu i Parizu, povoljan, a super uslovi), mada na pola sata autobusom od centra Barselone, u mestu Viladecans. Prvi utisak- oduševljenje! Sunce, plavo nebo, palme, more, prelepe plaže, to nam je bilo preko potrebno posle više od deset dana kiše, oblačnog i sumornog vremena. Sandale na noge, kratke majice i šorceve smo sve jedva dočekale, samo da se izvučemo iz kabanica i mokrih patika.

I da sumiram - divno i nezaboravno, ali moram priznati i naporno. Da li bih ponovila? Bez razmišljanja jedno veliko, DA! Već imam spisak gradova koje bih obišla, ali psst, prvo da se zaposlim, pa onda ranac na leđa i put (prugu) pod noge.

Autorka : Marija Petrović

5. 9. 2011.

 

JAČI I OD LOŠEG VREMENA

Evropu sam upoznala za dvadeset dana koliko sam god mogla više. Spavala sam vrlo malo, a trudila se da što vise mesta i znamenitosti obiđem preko dana. Više dana me je pratilo loše vreme, ali to nije bilo dovoljno da pokvari moje raspoloženje i uništi entuzijazam.

Snalaženje nije predstavljalo veliki problem, putovali smo u šestočlanoj grupi pa je možda to bilo olakšanje. Karte su se vrlo lako nalazile, nije bilo potrebe da se kupuju. Nekada su loše, ali često smo imali po  dve - tri za svaki grad. Preporučujem da se nosi dosta konzervi, hrana je skuplja nego kod nas pa je bolje poneti od kuće. Zadesilo nas je loše vreme pa nam je nedostajalo više debljih stvari. Obavezno je poneti kišobran ili kabanicu. Savetujem devojkama da je lakše nositi kofer nego kamperski ranac. Rezervacije za voz su skoro svugde potrebne i treba ih kupovati, osim u lokalnim vozovima, a na šalterima naglase da li je potrebna. Nismo imali problema, sve je bilo odlično. U Barseloni smo sprečili lopove da nam odnesu jedan ranac i to je bio najveći problem na koji smo naišli. Ljudi su jako ljubazni, nailazili smo na Srbe u svim zemljama. Jako divno iskustvo, odlične sam prijatelje našla i preporučujem svima da konkurišu.

Autorka : Nataša Milovanović

5. 9. 2011.

 

NOVA PRIJATELJSTVA

Milena Živković i ja (Ivana Sibinović) smo se upoznale na putovanju koje ste nam omogućili i nastavile da se družimo. Čak smo zajedno bile i na putovanju. Zahvalne smo vam zbog tog našeg prijateljstva koje ćemo puno da negujemo, a takođe smo bile u prilici da sklopimo i mnogo prijateljstava sa ljudima širom Evrope, pa čak i iz Južne Amerike. :)

Na putovanju je bilo divno. Bilo je mnogo situacija koje su nas navele da očvrsnemo, da naučimo da se snalazimo gde god da se nađemo i to nam je ogromno iskustvo. Dešavalo se da smo imale problema oko rezervacija vozova i hotela, ali smo uvek sve propratile osmesima. Putovanje je doprinelo da nama ovlada velika pozitivna energija. 

Tokom putovanja smo se stalno rastajali od drugara, sretale nove, i tako u krug. Dešavalo se da ljude koji su pošli sa nama sretnemo u vozu ili na železničkoj stanici, kako zajedno čekamo na istom šalteru... Jedino se nas dve nismo odvajale celog putovanja. 

Karte E26 su nam baš značile. Uspele smo da iskoristimo neke popuste, a za Luvr u Parizu smo čak dobile besplatne ulaznice :) i samim tim uštedele 10€ po osobi. 

Iskustvo nas je naučilo da treba da se ponese dosta hrane iz Srbije, jer smo bile u situaciji da ne možemo odmah da nađemo markete ili brze hrane, pa su zalihe za "crne dane" baš dobrodošle. Takođe nam je ta hrana uštedela dosta para, pa smo samim tim mogle da obezbedimo neko prenoćište više.

 

Autorke : Ivana Sibinović i Milena Živković

29. 9. 2011.

 

NEZABORAVNO

Put je tekao spontano, bez puno planiranja i bez neslaganja. Hotele i hostele nismo unapred rezervisali, ali smo u svakom gradu brzo i po povoljnim cenama našli smeštaj. Družili smo se sa puno mladih ljudi iz celog sveta, i sreli veliki broj ljudi sa naših prostora. U svakom slučaju, ovaj put je bio nezaboravno i pozitivno iskustvo. Puno toga smo naučili, videli, shvatili...upoznali bolje i sebe i druge...

 

 

 

Autori : Jasmin i Stela Nurković

30. 9. 2011.

 

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |