Klopa



Posle vrlo nadahnjujućih ali napornih šetnji velelepnim trgovima i živopisnim uskim uličicama, vaš organizam će, sasvim razumljivo, insistirati na okrepljujućem obroku. S obzirom na raznolike kulinarske tradicije zemalja koje ćete posetiti, sigurni smo da vaša nepca neće ostati uskraćena za jedinstvene ukuse koji se kriju iza milozvučnih imena poput ratatouille ili ribollita. Pošto ipak moramo da spojimo lepo i korisno, gde bi ovo drugo podrazumevalo brigu o vašem budžetu, predlažemo sledeće mogućnosti.

Zlatne rezerve

Drugim rečima, zalihe u rancu u vidu grickalica, keksa, čokoladica… Uvek ih je dobro imati u slučaju da vam padne šećer ili želite da nešto prezalogajite pre nego što se prepustite gurmanskom uživanju posle obilaska muzeja. Konzerve su takođe dobro rešenje za prvu pomoć, pogotovo ako sardine ili paštetu obogatite svežim pecivom, sirom i paradajzom sa lokalne pijace. Mmmm…

Kuvanje u hostelu

Ukoliko ste vični kulinarskoj veštini, imate šta da skuvate i pri tome hostel ima kuhinju, možete da skrčkate nešto na brzinu i nahranite svoje društvance. Kuhinja u hostelu obično podrazumeva zajednički frižider, rešo, sudoperu, a ponekad i sudove koje možete da koristite. Ipak, ako ste sumnjičavi prema higijenskim navikama drugih ljudi, možete da ponesete i svoje lonče ili tiganj (koji posle mogu da budu korisni i za kampovanje).

U svakom slučaju, kuvalo nije na odmet za jutrnju kaficu ili čaj, mada mnogi više vole da npr. popiju jedan espresso sa nogu kada su već u Italiji. Escajg svakako ponesite jer je višestruko koristan, ne samo za hranu.

Supermarketi

Ako vaše društvo broji nekoliko ljudi, šoping u supermarketima je idealan da se za malo para dobro ručka. Cene su povoljne a ogroman izbor artikala (među kojima su i lokalni specijaliteti zbudženi u mala pakovanja) zadovoljiće i najveće sladokusce među vama. Namirnice možete da ponesete u hostel i tamo ih u slast pojedete ili da se poput mnogih Evropljana izvalite na lepo podšišanu travu u nekom parku i piknikujete.

Velika ponuda voćnih jogurta, pudinga i sličnih poslastica je dušu dao za doručak ili užinu.

Brza hrana

Možda ne spadate u ljubitelja hamburgera, ali ćete na putu da se uverite da je ovakav način da se prezalogaji ubedljivo najpraktičniji. Guru svih fast food-ova je i nama dobro poznati McDonald’s, kao jedan od prepoznatljivih simbola globalizacije, u kome za oko 5 € možete da se počastite hamburgerom, pomfritom ili salatom i sokom, a možda i sladoledom. Proverite da li daju popust na neku od studentskih kartica u vašem novčaniku. Širom Evrope ćete da naletite i na Burger King, Pizza Hut i razne domaće lance brze hrane, a cene su svuda slične. Takođe, negde možete da nađete i restorane koji najviše podsećaju na menze i u kojima važi princip samousluge. Odaberete šta vam srce ište, raskusurate se sa kasirkom i nakon što ste ručkali, nastavljate sa obilaskom grada.

Restorani

Iako ćete za ovo zadovoljstvo morati da izdvojite najviše jedinica jedinstvene evropske valute, autentični doživljaj ukusa i mirisa lokalne sredine će učiniti da zaboravite na promaju u novčaniku. Priuštite sebi ponekad večeru u nekom lepom, malom restoranu kako bi uživali u nacionalnoj kuhinji dotične zemlje, a sećanja na ljubaznog konobara, ambijent i ukusnu hranu će vam ostati duže u sećanju nego pomfrit u nekom fast food-u. Dobra stvar je što je ispred restorana obicno istaknut jelovnik sa cenama, tako da nema šanse da napravite kiselu facu kada vam donesu račun. Ono što može da vam se desi je da konobar pokuša da vam uvali podgrejanu pastu, što vi naravno nećete primetiti.

Ukoliko je veće društvo nabasa na jeftin restoran u kome npr. pica ili pasta koštaju od 5 € pa naviše, a domaće vino u bokalu oko 20 €, ceh po glavi dođe oko 10-tak €, što i nije tako strašno ako se praktikuje s vremena na vreme.

Voda

H2O posebno pominjemo s obzirom na julske i avgustovske temperature koje će vas naterati da je konzumirate u ogromnim količinama. Kako biste izbegli da snalažljivi trgovci zarade na vama više nego što bi trebalo, gledajte da se vodom snabdevate u supermarketima, a ne u malim dućanima, jer je u ovim drugima cena ove dragocene tečnosti nekoliko puta veća. U metropolama obično nemate prodavnicu na svakom ćošku kao kod nas, a hipermarketi su dosta razbacani po gradu, pa snalažljivi prodavci na sklepanim tezgama ispred znamenitih građevina i muzeja deru dehidrirane turiste. Primer: 1,5 l vode u hipermarketu je izmedju 0,60 i 0,80 €, a na ulici mala flaša od 0,5 l kosta i do 2 € . Možda vam sada to ne izgleda kao neki savet za uštedu, ali kada upeče zvezda u podne biće vam jasno o čemu govorimo.

U nekim zemljama možete da pijete česmušu, a opet drugde to i nije preporučljivo, ne nužno zbog neispravnosti već i zbog različitog kvaliteta vode. Možda je ipak najbolje ne eksperimentisati i piti flaširanu vodu, što je dodatni trošak ali je i investicija za budućnost vašeg stomaka.

 |  Naslovna |  Konkurs |  Kontakt |  Mapa sajta |